IGRAO SAM ISUSA, APOSTOLA MARKA I VLADIKU, VREME JE DA PROMENIM IMIDŽ: Dejan Bućin za Kurir o Nečistoj krvi i životu u Nemačkoj

Glumac u svojoj biografiji ima saradnju sa Orlandom Blumom otkriva kako je uspeo da izgradi zavidnu međunarodnu karijeru i dobije prvu ulogu u domaćem filmu

Kako ste dobili poziv?

- Na Berlinskom festivalu 2009. godine upoznao sam reditelja Gorana Stankovića, s kojim sam se sprijateljio i ostao u kontaktu. Pre dve godine me je pozvao i rekao: "Dejane, radimo jedan novi projekat i mislim da ima jedna predivna uloga za tebe, što je prilika da te predstavim domaćoj publici i reditelju Milutinu Petroviću." Snimio sam kasting, imali smo duge razgovore i nove krugove selekcije preko Skajpa, pa sam na kraju i dobio ulogu Mirona. Naknadno sam saznao da sam upravo ja bio prvi glumac kog su zvali da bude deo ovog projekta.

Koliko vam je blizak Bora Stanković kao pisac?

- Poznavao sam neka dela, poput "Nečiste krvi", ali za dramu "Tašana", gde se većim delom pominje moj lik, samo sam čuo. Ona je bila moja obavezna lektira za građenje ovog lika. A naknadno sam se posvetio i drugim delima Borinog opusa.

Šta vam je bila ideja?

- Pokušao sam da što verodostojnije predstavim svešteno lice i nekoga ko uživa u tom statusu, da ima smirenost i učtivost, da ne bude jednodimenzionalni lik, što se često dešava kada se vide popovi na malim ekranima.

A scene zavođenja sa Anđelom Jovanović, koja igra Tašanu? Da li vam je to bilo glumački najteže?

- Anđela je predivna koleginica. Scena nas je sama vodila i međusobno smo se izazivali. Taj odnos zabranjene ljubavi je sam zaživeo kroz naše likove.

Igrali ste pre ovog i Isusa Hrista. Da li je ova ponuda bila slučajnost?

- Jednim delom je to sigurno slučajnost, ali veliki udeo ima i moj izgled. Likom odgovaram toj vrsti religijskih uloga - igrao sam Isusa, apostola Marka i, eto, sad i vladiku Mirona. Možda je vreme da se ošišam i obrijem, kako bih se sklonio od takvih uloga, iako su mi drage jer nose veliki glumački potencijal.

Kako ste se zaljubili u glumu?

- Gluma je u raznim oblicima bila prisutna u mom životu. Tokom gimnazije u Frankfurtu shvatio sam da mi je to zabavno i počeo sam da igram u tamošnjem pozorištu dve predstave. To mi je zagolicalo maštu da taj hobi pretočim u profesiju, pa sam nakon prva dva semestra političkih nauka iz prvog pokušaja upisao Akademiju glume u Minhenu.

Koliko poznajete kolege iz Srbije?

- Naše glumce znam uglavnom iz filmova i serija. Drago mi je što sam imao priliku da upoznam novu i mladu generaciju glumaca koje dosada nisam viđao. Takođe me raduje susret s Draganom Bjelogrlićem. On je glumac koji ima veliku karijeru i doživeti ga u radu i videti kako se on suočava sa svim glumačkim izazovima koji se pojave u toku jednog snimanja je lepo i posebno iskustvo. Kad nekog poznajete sa ekrana, uvek je interesantno videti koji je to obim rada, posla i strasti i šta se zapravo krije iza toga, što se na kraju vidi kao rezultat.

I koji je rezultat?

- On kao iskusni reditelj i producent ima veoma precizan pogled na sve elemente u toku jednog snimanja. Posmatrao sam ga kako se bavi svojom ulogom i između kadrova. U trenucima kada svi imaju pauzu, on je i dalje usredsređen na svoj posao. Ali ponekad zna i da kroz šalu zabavi celu ekipu. Eto, to mi je ostalo upečatljivo.

U Nemačkoj je jaka srpska glumačka dijaspora. Čuli smo i za Aleksandra Radenkovića, a vi ste radili i s Milošem Lolićem.

- Sa Aleksandrom sam sarađivao u dve predstave u Berlinu. Obojica smo imali prilike da radimo s Lolićem. Njega sam upoznao prilikom njegovog gostovanju u Mihenu. Shvatili smo da bi bilo lepo da sarađujemo, što se ubrzo i desilo.

Odakle su vaši koreni?

- Rođen sam u Beogradu, gde su se moji roditelji i upoznali. Poreklo sa majčine strane vuče iz Bosne, a sa očeve iz Crne Gore, što je jasno po mom prezimenu.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: