Čuvena pesma "Bella Ciao" centralna je muzička tema španske krimi serije "La Casa de Papel", koja je postala planetarni fenomen, još veći tokom pandemije korona virusa.

Pesma je poznata kao stara narodna pesma koja je služila italijanskim partizanima kao himna protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata. Postala je simbol borbe i otpora i traje decenijama piše Mondo.

Međutim, manje je poznato da ovo nije kompletan istorijat čuvene italijanske antifašističke himne, već da ona ima mnogo starije poreklo. Planetarnu slavu je stekla šezedesetih godina (tokom studentskih protesta 1968), ali nastala je u sasvim drugom ambijentu.

Prva verzija pesme zabeležena je 1906. godine.

Istorija pesme "Bella ciao" ("Doviđenja lepa", u prevodu) seže i do kraja 19. veka, kada su je koristile potlačene žene/radnice u severnoj Italiji. Mondine su provodile ceo radni dan golih nogu u vodi do kolena i savijenih leđa, čisteći korov i radeći u poljima pirinča. Žene koje su obavljale ovaj posao pripadale su najsiromašnijim društvenim slojevima pa nisu imale puno izbora u odabiru poslova, već su ostajale da rade u nehumanim uslovima.

Iako je posao bio zamoran i veoma isrcrpljujuć, primale su vrlo niske plate, a pošto su dolazile iz siromašnih porodica to je bio jedini način da ih prehrane. Ovo je često dovodilo do pobuna žena, ali bilo je i onih koji su bli spremni da rade ovaj posao bez pogovora, te da ih zamene pod istim uslovima.

I tako je nastala "Bella ciao". Žene na poljima pirinča su je pevale kako bi izrazile svoje nezadovoljstvo i koristile je kao himnu za svoju borbu. A ostalo je istorija... Ipak, prvobitne reči pesme bile su drugačije od onih koje su korišćene u antifašističkoj himni.

Nakon "ženske himne" postala je popularna tokom Drugog svetskog rata, kada je italijanskim partizanima koristila kao njihova himna.

Pesmu je prvi put snimila italijanska pevačica Đovana Dafini 1962. godine. Do danas je snimljena na 32 jezika, a pevali su je umetnici iz celog sveta. Godinama je sticala veliku popularnost i danas se smatra međunarodnom himnom slobode i prava ljudi.

Popularna je i u svetu fudbala, koriste je navijači u brojnim zemljama, a nedavno je dostigla još veću popularnost zahvaljujući seriji "La Casa de Papel".

(Kurir.rs/A.M./Mondo)

NE PROPUSTITEVELIKI GUBITAKSIN MINJE SUBOTE SLOMLJEN, GLEDA U JEDNU TAČKU, A SNAJA DRŽI CRVENU RUŽU: Kompozitor sahranjen uz crkveni hor, a prizor je BOLAN
whatsapp-image-20210920-at-2.48.09-pm.jpg
tugaU CRNINI I NEUTEŠAN NAD OČEVIM GROBOM: Sin Minje Subote dao čitulju od koje se STEŽE SRCE
minja-subota.jpg
bio bi ponosan na n…MLAĐI JE KRENUO OČEVIM STOPAMA, A STARIJI DALEKO OD OČIJU JAVNOST: Ovo su sinovi pokojnog Nebojše Glogovca
dado-djilas.jpg
POZNATO JEOTKRIVENO: Minja Subota biće sahranjen u grobnici ovog velikana srpskog glumišta
minja-subota-2-zj.jpg

Bonus video:

01:54
POSLEDNJE ZBOGOM MINJI SUBOTI: Ispraćaj voditelja do večne kuće, u koloni MUK i tišina Izvor: Kurir