U FELIKSU SAM NAPISAO ULOGU ZA PREDRAGA SMILJKOVIĆA, KOGA SVI ZNAJU KAO TIKU ŠPICA: Stojiljković otkriva sve tajne nove serije

Na programu Kurir televizije naredne nedelje stiže nova TV serija "Feliks". Prvi dramski program s potpisom naše kuće ekranizacija je inspirisana istoimenim romanom Vladimira Kecmanovića. Početak serije je zapravo kraj knjige - otac ima dva vanbračna sina Momira i Dragana, rođena iste godine, jednog iz Crne Gore, a drugog iz Srbije, kao i misterioznu naslednicu stana Marinu. Jedan od scenarista ove serije je i pisac Dejan Stojiljković, koji za Kurir otkriva kako se snašao ispred i iza kamere.

Koji zadatak vam je teže pao?

- Ništa ne pada teško kada radiš posao koji voliš sa ljudima koji su ti prijatelji.

Kako ste podelili posao, postavili celu priču i čija je bila poslednja?

- Serija je rađena po principu koji je ustanovljen na Zapadu, u produkcijama kakve su Netfliks ili HBO, dakle, postoji takozvana soba pisaca, gde grupa talentovanih i vrednih ljudi piše svako svoju epizodu, a pod supervizijom producenta i kreatora, kasnije se radi tzv. rediteljska verzija i onda sve ide u studio. Ne znam čija je bila poslednja, ali verujem da se tu dosta pita Kecmanović, prema čijem sjajnom romanu je sve nastalo, to je, na kraju krajeva, njegov pripovedni univerzum. Naša producentska kuća "Fajerflaj" je u ovom poslu zaista visoko podigla standarde, što se vidi i po "Feliksu", ali i po drugim serijama koje su urađane ili se rade.

Serija "Feliks" po žanru je sitkom, što je verovatno i za scenariste bio dodatni izazov, jer publika očekuje kvalitetan humor. Da li je zaista teže ljude nasmejati nego rasplakati?

- Moje priče dolaze iz života. Sreo sam i upoznao mnogo raznih Feliksa, tako da mi nije bilo teško da se uklopim, a humor je kod nas oduvek bio neka vrsta terapije, naročito u teškim vremenima. Dakle, plač i smeh, to ide jedno uz drugo ovde u Srbiji, kao kafa i rakija, ili, što bi se reklo: "Nemoj to da mi razdvajaš."

Da li ste neke manje uloge pisali za određene glumce? Koliko vam je kao piscu lakše kad znate ko će igrati koji karakter?

- Predložio sam produkciji da Voju Sajgona, vlasnika vojnog otpada i individualnog proizvođača raznih vrsta povrća, koji je južnjak, igra moj drug Predrag Pepi Smiljković. Imao sam njega na umu dok sam pisao scenario, a on je, s druge strane, ostvario glumačku kreaciju koja je otklon od uloge Tike Špica, po kojoj je svima poznat. Mislim da će publika biti prijatno iznenađena.

Koliko vam je pomoglo iskustvo iz "Senki nad Balkanom"?

- Takvo iskustvo je neprocenjivo. Nedavno sam jednoj prijateljici rekao: "Ko je radio 'Senke nad Balkanom', posle toga može i ugalj da kopa."

Dobitnik ste Andrićeve nagrade za 2020. godinu, da li je posle velikog književnog priznanja lakše ili teže pisati?

- Verujem da postoje pisci kojima su nagrade opterećenje, ali ja nisam taj slučaj. Naprotiv, meni je priznanje, naročito ako nosi ime velikog pisca, a Andrić je naš najveći, samo dodatni podsticaj da radim više i bolje. Na početku karijere sam dobio nagradu Miloš Crnjanski i to mi je samo pomoglo u svakom pogledu.

Šta je važnije: talenat ili marljiv rad?

- Jedno bez drugog ne ide. Talenat je osnova, rad je nadogradnja. Problem je kad pisac misli da je samo jedna stvar dovoljna. Ako nisi talentovan, možeš da se ubiješ od posla i džabe. Ako si talentovan a lenj, džaba ti talenat. Poznajem dosta ljudi koji misle da su upornost i svakodnevno mrčenje artije dovoljni i one koji su upropastili svoj talenat jer ih je mrzelo da sednu i zagreju stolicu.

Kurir.rs

Bonus video: