IZLOŽBA BEOGRADSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA: Od rođenja Radomira Markovića prošlo 100 godina, ali on je i dalje sa nama

Beogradsko dramsko pozorište obeležava 100 godina od rođenja Radeta Markovića velikom izložbom fotografija u svom foajeu.

Na otvaranju juče o velikom umetniku govorili su njegov sin Goran Marković, Milica Zarić, Srđan Timarov i Jagoš Marković.

- Važno je da se u našim vremenima okrenemo prošlosti i svetionicima koji su stvorili sve ovo na čemu danas stojimo. Jedan od najvećih kompasa je Rade Marković, moj profesor i prijatelj. Bio je gospodin u svemu što je radio. On je nama na prvom času na akademiji rekao da je najveća tajna našeg posla trajati. Danas slavimo njegov stoti rođendan. Njega fizički nema sa nama, ali nam je to dokazao. On je pokazao da je trajanje moguće i veoma važno - rekao je Srđan Timarov, koji je otkrio da njegov profesor nije čuvao svoje fotografije i filmove, ali su tu oni da to rade.

Na izložbi publika može da pogleda 18 fotografija. Goran Marković se prisetio kako je njegov otac došao u BDP.

- Moj otac je ovde počeo i kad vidim ovo zgradu, vidim ceo njegov svet. Nije bila predviđena za pozorište. U njega su došli glumci iz provincije, ali generacija mladih koji su počeli da se bore za repertoar. Bili su drugačiji od ovih iz centra grada (Crveni krst je nekad bio periferija Beograda, prim. aut.). Bila je tu okretnica broja 11. Odjednom je BDP postalo najbolje pozorište u gradu. Ovde su počeli Ljuba Tadić, Zoran Radmilović i Predrag Pepi Laković - setio se Marković i dodao:

- Jedan prizor nikad neću zaboraviti. Bila je zima. Poslednji trolejbus nije hteo da ode dok ne bi sve odvezao kući. Taj period se završio kad je predstava zabranjena. "Čekajući Godoa" pre premijere 1954. zabranio je lično Krleža, pa je tajno izvedena u ateljeu Miće Popovića, zbog čega je reditelj Vasilije Popović izgubio posao na Krstu, da bi dve godine potom ista predstava otvorila Atelje. Atelje 212 je zbog te predstave postao to što jeste - otkrio je Marković, koji je objasnio i da su se na ovim daskama stvarali filmski glumci.

Opus Radeta Markovića s početka karijere ugrađen je u temelje posle rata tek osnovanog gradskog teatra - Beogradskog dramskog pozorišta. Pripada prvoj generaciji glumaca koji su zaslužni za "zlatno doba" Pozorišta na Krstu polovinom prošlog veka.

Kurir.rs Jovan Mladenović

Bonus video: