AKADEMIK LJUBOMIR SIMOVIĆ ZA KURIR: Nije problem što nema Sajma knjiga, već što 30 godina nemamo književni život

Akademik Ljubomir Simović najpre je pesnik, kaže izdavač Manojlo Vukotić dočekujući nas u svojoj knjižari. Autor čuvenih drama "Putujuće pozorište Šopalović" i "Čudo u Šarganu", koje se i dalje igraju u pozorištima širom Srbije i sveta, odrastao je u Užicu, a živi i piše u Beogradu. Trenutno priprema zbirku poezije "Riba sa dva repa", a protekle nedelje družio se s čitaocima i potpisivao je svoju novu knjigu "Odbrana Beograda" ("Vukotić medija"). U razgovoru za Kurir sa Simovićem pričamo o pozorištu, izborima za nove akademike, ali i kafani i knjigama.

Dve godine već nema Sajma knjiga u Beogradu. Da li vas raduje ideja da se pisci druže s publikom u knjižarama?

- Nije problem što nema Sajma knjiga, već što mi već 30 godina nemamo normalan književni život. U tome je nevolja. Nema više književnih časopisa. Susreti ovakve vrste su prilika da pisci dođu u kontakt s ljudima koji još čitaju knjige.

Čime se bavite u novoj knjizi?

- To je zbirka sastavljena od mojih članaka, eseja i intervjua u kojima se bavim onim što nam se događalo tokom raspadanja Jugoslavije i tokom NATO bombardovanja, pa do današnjeg dana. Krenuo sam s knjigom "Galop na puževima", "Novi galop na puževima", "Guske u magli", "Obećana zemlja", "Titanik u akvarijumu", pa smo došli i do "Odbrane Beograda".

Mnogi vaši tekstovi se izvode širom sveta. Sad su opet hit "Šopalovići"?

- Nemam uvid u sve što se radi. "Šopalovići" su igrani na svim kontinentima osim u Australiji. Igrani su u više od sto pozorišta. Najnovija predstava bila je u Švedskoj, u Malmeu, krajem leta. Kad bih išao da gledam sve te predstave, nikad ne bih bio kod kuće.

Koje izvođenje vam se najviše dopada?

- Izdvojio bih predstavu u Teatru de la Vil u Parizu devedesetih godina. Posebno mi je žao to što je bilo dogovoreno da oni gostuje na Sterijinom pozorju, a zatim u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, i u Užicu, gde se radnja komada dešava. Ja sam se tome vrlo radovao, ali su nastupile sankcije i to gostovanje je, na moju veliku žalost, stopirano. Dobijam snimke svih tih predstava. U Seulu su "Šopaloviće" igrala dva pozorišta, a izvode se u Tokiju. Ništa ne mogu da razumem, ali pogađam po kretanju glumaca. Radujem se tome. Međutim, nikad se ne mešam u ta izvođenja, pa ni kod nas. Reditelj to radi, hvala bogu, kao da ja ne postojim, jer je to njegovo pravo. Uvek kažem da kad se igra neka od mojih predstava, ja sam uvek na sceni s glumcima - nevidljiv, ali sam tu.

Pripremate i novu zbirku "Riba sa dva repa", koju ste opet smestili u kafanu?

- Kafana je zgodno mesto jer tu može da uđe ko hoće i ne morate da mu tražite motive, kao kad je privatni stan u pitanju. Kafanu sam smestio na ušću Save u Dunav i tu dolaze najrazličitiji ljudi. Svako donosi svoje iskustvo i jezik, što pesniku pruža velike mogućnosti. Nikad nisam tako dugo radio neku knjigu kao tu. Korona je sve poremetila. Došao sam u godine kad se ne žuri, jer mi je važnije da uradim knjigu kako treba, a manje mi je bitno da li će se pojaviti danas ili za tri godine. Očekujem da ću je završiti do kraja godine i objaviti kod Gojka Božovića u "Arhipelagu".

Kurir.rs, Ljubomir Radanov foto: Nemanja Nikolić

Bonus video: