PISAO SAM O SVEMU ŠTO ZVANIČNOJ ISTORIJI NIJE BILO VREDNO NACIONALNOG PAMĆENJA: Momčilo Petrović o Srbima i našim zabludama

Zar knjige iz istorije nisu uvek popularne u Srbiji?

- Smatram tvrdnju iz pitanja problematičnom. Jedan deo javnosti svakako se interesuje za istoriju Srba, ali bojim se da su njima zanimljiviji neki mitovi koji s pravom istorijom nemaju mnogo veze. Većina nas se pak od istorije odbila još u školi, kad smo bubali godine rimskih bitaka i franačke dinastije: Pipin Mali, Karlo Veliki... A noviju istoriju, ratove u SFRJ i bombardovanje smo živeli, neka hvala!

Zašto onda čitaoci traže vašu knjigu?

- Ozbiljna, "školska" istorija, bavi se napredpominjanim ratovima i ostalim potresima koji su izazivali krupne zaokrete u društvu... Onim što se zadržalo na "rešetu vremena", kako je govorio Njegoš. Ja sam pisao o onome što je kroz to rešeto propalo, što po mišljenju autora zvaničnih istorija nije bilo vredno nacionalnog pamćenja. Ili ga je trebalo sakriti... Reč je o živopisnim događajima, i veselim i tužnim, manje značajnim od bitaka, kongresa i revolucija, ali koji podjednako dobro osvetljavaju prošlo vreme.

Jesu li to tračevi ili proverene činjenice?

- Činjenice! Rukopis knjige recenzirao je istoričar dr Dejan Ristić, a priče su i inače zasnovane na pisanim izvorima - knjigama, onovremenoj štampi i zabeleženim iskazima pouzdanih svedoka. Navešću primer: bitka na Čokešini kod Loznice, u prvoj godini Karađorđevog ustanka, nazvana je "srpskim Termopilima", jer je u njoj poginulo trista mladića pod komandom braće Nedić. Prećutkuje se, međutim, da su Srbi izginuli jer su Nedići bili pijani i odbijali dogovor sa ostalim ustaničkim vođama. A ja, kad o tome pišem, navodim zapis Vuka Karadžića, koji je i sam bio učesnik u Prvom srpskom ustanku.

Koliko ima takvih izvrtanja istorije?

- Dosta, mada je tako i u istorijama ostalih naroda. Ali ta tema nikako ne preovlađuje u mojoj knjizi.

Kojim se temama još bavite u "Zanimljivoj istoriji"?

- Spektar tema je zaista veoma širok. Možda ću čitaocima lakše približiti sadržaj knjige ako navedem neke događaje o kojima sam pisao: priča o ubistvu Đure Jakšića već je objavljena u Kuriru u tekstu koji je pratio vest o izlasku knjige. Ali nigde do sada, osim u knjizi, nisam pominjao slučaj skulpture "Takovski ustanak". Postavljena je na mestu gde je počeo Drugi srpski ustanak, a replika u centru Beograda, u Ulici kneza Miloša kod Ministarstva finansija. Za njeno stvaranje vezana je neobična priča: Petar Ubavkić, pošto nije imao atelje, počeo je rad na njoj u učionici jedne škole, a kad je završio - ispostavilo se da ne može da prođe kroz vrata! Nisu mu dozvolili da sruši zid, pa je skulptura - Miloš Obrenović i prota Melentije - ostala zarobljena dosta dugo... Ili, recimo, priča o Žani Merkus. Ta se avanturistkinja odnekud iz belog sveta pojavila u Hercegovini, pa u Beogradu, gde je dočekana kao heroj. Ispod njenog prozora prolazila je povorka s bakljama, Đura Jakšić joj napisao pesmu... da bi se brzo ispostavilo da je Žana prevarant, i možda špijun.

Meni je, priznajem, prilikom prelistavanje knjige pažnju privuklo ime Đorđa Roša...

- Da, on je svakako vrlo zanimljiva ličnost. Izmislio je govor majora Gavrilovića 15 godina posle bitke za odbranu Beograda, u kojoj je i sam bio teško ranjen. Ima razloga za verovanje da je sarađivao s Nemcima posle 1941, godine, ali je svakako vrlo zaslužan što nam sredinom prošlog veka Grci nisu oteli Hilandar. Zbog zasluga za ovu svetinju i sahranjen je tamo, jedini "civil", odnosno jedini koji nije monah.

Kako ste nalazili građu za priče?

- Traganjem po arhivama, iščitavanjem knjiga i starih novina. Internet nam je doneo društvene mreže i omogućio svakome da s ponosom napiše ono čega se pametni stide, ali je svetska mreža, u isto vreme, neiscrpna riznica starih spisa i knjiga. Prosto je neverovatno šta se sve, na prvom mestu zanimljivo, a potom i korisno, može naći! Između ostalog, internet nam je učinio dostupnim listove koji su izlazili pre Drugog svetskog rata. Tu sam, na primer, našao vest o "jednoj neobičnoj travi-mirihuani", koja izaziva zavisnost, ali za kojom su "amerikanski studenti" prosto poludeli.

Koji period zahvata knjiga?

- Nema određenih granica, ali najveći deo odnosi se na 19. i prvu polovinu 20. veka, mada se neke priče dotiču novije prošlosti: recimo, ona o pokušaju Srba sedamdesetih godina prošlog veka da prave viski, i još novija, o preminulom patrijarhu Irineju, kome je poturen lažni citat Svetog Save da ga upotrebi u jednom javnom nastupu.

Kurir.rs

Bonus video: