MARIJA PETRONIJEVIĆ PRVI PUT POSLE POROĐAJA: Glumica progovorila o SINU, pa otkrila da li će nastaviti da se bavi POLJOPRIVREDOM!

Glumica Marija Petronijević porodila se krajem oktobra, a od tada ponosno objavljuje fotografije sa sinom na društvenim mrežama. Iako je svoj život „skockala" još pre nekoliko godina pronašavši mir na selu, sada je dočarala novu sreću i blagostanje.

- Ograničeni prostor intervjua mi ne dozoljava da počnem da nabarajam kakva su sve iskustva od kada sam postala majka, jer svaki sekund od rođenja deteta nosi jedno novo iskustvo, pa ih praktično za dan, ako je to dan nespavanja, čovek skupi preko 80.000. Ali je osećanje divno.

Kako sada provodite dane?

- Provodim ih posmatrajući jedan novi život koji je stvoren iz ljubavi. Posmatram život, koji posmatra i sreće se sa životom oko sebe. Volim. Ljubim. Dojim. Grlim. Ljuljam. Presvlačim. Kupam i radim sve ono što rade majke male ili tek rođene dece.

Da li je kum dao ime bebi? Koja su sve imena bila u opticaju?

- Kum je dao predlog imena. I za sada nema drugih imena u opticaju.

Na koga liči vaš sin?

- Prvi utisak je da liči najviše na sebe.

Imate li pomoć oko bebe?

- Imam. Pomoć je prisutna u svakom smislu reči. Od momenta izlaska iz bolnice do danas je prošlo sedam ili osam dana i sve vreme najveća pomoć i podrška je to što smo svi na okupu, porodično. Što sve trenutke prvih dana života našeg sina delimo i što u svemu zajedno učestvujemo.

Hoćete li ga razmaziti?

- To već od njega zavisi.

Sada kada je beba stigla, možete li da kažete zbog čega ste najviše brinuli tokom trudnoće?

- Imala sam strah kada su mi saopštili da sam pozitivna na koronu, da li će to sve proći kako treba. Imala sam i strah od porođaja. Želela sam da se porodim prirodno, ali zbog karličnih mera i krupnog deteta nisam. Tim koji je vodila Saša Kadija iz KBC „Narodni front" opredelio je da to bude carski rez. Imala sam strah od carskog reza. Ali sve je prošlo u najboljem redu.

Hoće li vaša porodica ostati da živi tu gde ste sad napravili bazu? Koliko vas majčinstvo tera da razmišljate unapred o organizaciji života?

- Mislim da je ova naša planeta, na kojoj živimo sasvim dobra baza, za život. Porodica je za sada funkcionalna i nadam se da će kao takva i ostati zauvek. A da li će to biti Požega, Beograd ili Donje Nedeljice u kojima se danas nalazim, život će to odrediti. Ja sam rešila da ga sa svojom prodicom živim.

Imate li želju da osnujete veliku porodicu?

- Šta tačno znači velika porodica? Ako misliste na broj dece, planiram da rađam dok to bude moguće.

Zbog čega partnera krijete od javnosti?

- Ne radi se o bilo kakvom skrivanju, niti tajnovitosti. Moj partner, da ga tako i ja nazovem, nije neko ko želi da bude deo javnog života i javne scene u Srbiji. Nesumnjivo je da mediji imaju interesovanje za ono čime se bavim i ne mogu reći da mi medijska pažnja ne prija, ali on je u nekoj „drugoj dimenziji" i zamolio me je da ga, sem ako ne moram, ne eksponiram javno.

Da li se plašite šta će da se desi s vašim odnosom ukoliko postane javan?

- Neće da se desi ništa što se ne bi desilo ni da ostane u formi kakva je danas. Mi imamo jedno drugo. I jedno drugo možemo sebi približiti ili jedno drugo možemo od sebe udaljiti, samo ako prestanemo da se nesebično delimo, sa onim drugim u toj našoj vezi.

Da li vas je neko od kolega zvao da čestita na prinovi? S kim se čujete inače?

- Bilo je čestitki sa raznih strana. Trenutno najviše komuniciram sa familijom.

Rekli ste da ćete se vratiti i glumi. Kada je realno da se to dogodi?

- To ne zavisi samo od mene. To zavisi i od projekta. Projekat sa Lanetom Gutovićem u kom je trebalo da učestvujem je zbog njegove smrti odložen i producenti traže adekvatnu zamenu, ako takva uopšte postoji. Postoje još neki projekti koji su dogovarani za drugu polovinu naredne godine i za koje mislim da bih mogla da budem spremna.

Jeste li ikada od nekih kolega tražili savet o poljoprivredi, s obzirom na to da ima puno glumaca koji su takođe otišli na selo?

- Od kolega nisam. Mišeljnja sam da za to postoje stručne službe i ljudi koji su se školovali za to. Naravno da je iskustvo upotpunjeno teorijskim znanjem od najvećeg značaja. Možda jesam razgovarala o iskustvima koja su imali, baveći se poljoprivrenim poslovma i problemima sa kojima su se susretali, ali savete sam uglavnom tražila u Ministarstvu poljoprivrede, u poljoprivrednim službama pri opštinama i na Poljoprivrednom fakultetu.

Može li lepo da se živi od poljoprivrede i razmišljate li sada kada ste postali majka koliko bi i šta trebalo da obezbedite detetu?

- Sin za sada ima krov nad glavom. Mamu i tatu koji ga vole. Spava u toploj sobi. Ima ljubav i pažnju. Sit je. Spava u čistom. Mislim da mu je to za sada dovljno. Što se tiče budućnosti, pokušaću da mu obezbedim ljubav i znanje. To će mu biti više nego dovljno da u životu ostvari sve svoje namere.

Kurir.rs/A.A./24sedam

Bonus video: