ZA TAŠANINU TRAGIČNU SUDBINU ODGOVORAN JE VLADIKA! Dejan Bućin o nastavku NEČISTE KRVI: Sve me je ovo dočekalo nespremnim

sveženje u novoj seriji "Nečista krv" je Dejan Bućin, koji godinama ima uspešnu pozorišnu i filmsku karijeru u Nemačkoj.

- S obzirom na to da sam do sada imao samo priliku da pogledam filmsku verziju, kao i emitovane epizode, veoma sam uzbuđen i znatiželjan da odgledam ostatak serije, a nadam se da je i publika. Raduje me i to što ću gledati kolege koje nisam susretao na snimanju, a koji vode dalji tok priče. Nakon burne prve dve epizode, vladiku Mirona pre svega očekuje rasplet nedorečenog odnosa i susreta s Tašanom. Njena tragična priča, za koju i on indirektno snosi određenu odgovornost, ostaviće bolan trag, koji će ga večno obeležiti.

Da li prvi put igrate nekog junaka od mladosti do njegovih poznih godina? Koliko sami kostimi pomognu da "ušetate" u neko prošlo vreme i oživite njegov duh?

- Kostim je u žanru epohe jedan od najvažnijih faktora. Uvek sam smatrao da prava gluma počinje tek kada se obuče kostim. To je sastavni segment rada na ulozi. Kostim ne samo da nagoveštava i dočarava period i epohu već govori i o samom liku. Trenutak kada sam prvi put probao mantiju u ateljeu Marine Medenice mi je momentalno promenio stav i držanje, ali i shvatanje lika i njegove uloge u društvu. Marina i njeni saradnici su, kao što ste sigurno primetili, odradili neverovatan posao, koji je bio krucijalan doprinos u kreiranju ondašnjeg doba. Uz to, moram, naravno, da pomenem i šminkerski tim, koji je nastojao da stvori autentičan stariji izgled mog lika. Prvi put sam bio u prilici da tumačim lik u nekoliko njegovih životnih faza. Izazov je bio ne samo naći meru i dočarati Mironove poodmakle godine već i povezati njegov kasniji život s pričom iz prvog dela. Kako su se razvijali ti odnosi? Da li je Miron preboleo Tašanu? U kom kontekstu sada živi? Sva ta pitanja se odražavaju ne samo u glumačkom radu već u pomenutim elementima kostima i šminke.

Da li ste iznenađeni reakcijama na "Nečistu krv"?

- Ubrzo nakon početka snimanja, to jest u toku radnog procesa, prepoznao sam potencijal i kvalitet ovog projekta, samim tim sam već donekle i očekivao jaku gledanost. No, ipak me je mera interesovanja dočekala nespremnim. Pre svega i ona vezana za mene lično. Izrazito mi je drago da čujem i čitam pozitivne reakcije na naš rad.

Po čemu ćete pamtiti to snimanje? Igrali ste sa dosta zvučnih imena naše kinematografije, znače li vam saveti starijih kolega?

- Ono što je posebno u mojoj struci jesu iznova susreti s novim kolegama, koji na svojstven i drugačiji način pristupaju zanatu. Uživam u tome da posmatram kolege tokom proba i na snimanju i da zapazim njihov pristup i metode rada. Tu i tamo ukradem ponešto i adaptiram za sebe. I to ne samo od starijih kolega. Štaviše, pogotovo mlade kolege su me iznenadile svojom pripremom i marljivošću. Sećam se Nedimove sveščice, u kojoj je precizno skicirao i zapisao sve o svom liku Jovči. Fascinirala me je i duboka posvećenost Leona Lučeva pomenutoj ulozi i njegova fokusiranost tokom snimanja. Svakako ću se sećati i onih šaljivih i zabavnih momenata između scena i u toku pauza snimanja, kada smo dopuštali sebi da se udaljimo od tragičnih sudbina naših likova.

Koja vam je bila najteža scena?

- Sve scene koje su zahtevale visoku emocionalnost su ujedno podrazumevale velik trud, posvećenost i energiju. To su za Mirona, pre svega, susreti s Tašanom, ali i sa Anđom, čija ga sudbina takođe ne ostavlja ravnodušnim. Pored tih emotivno zahtevnih scena, tu su i one koje su izazovne zbog svoje tehničke prirode. Kao mala anegdota na tu temu, sećam se jednog kratkog kadra, koji nas je zadržao duže nego očekivano. Radi se o naizgled jednostavnom hodu Nele Mihajlović i mene, odnosno Kate i vladike, od doksata do doksata dveju kuća. Koleginica se spoticala na kaldrmi, a ja na stepenicama i zapetljavao u mantiju do te mere da često nismo uspeli da suzdržimo smeh.

Šta trenutno radite u Nemačkoj?

- Trenutno uživam u zimskoj atmosferi i prvom snegu. Ujedno se uveliko opraštam od godine za nama i u iščekivanju nove se nadam interesantnim i izazovnim projektima. A možda se među njima nađe i moj autorski projekat.

Kada ćemo vas ponovo videti u vašem rodnom Beogradu?

- Nadam se veoma uskoro.

Koja je vaša novogodišnja želja?

- Imam ih nekoliko. Ali ako ih otkrijem, možda se neće ostvariti. Ono što želim svima nama svakog dana jeste pre svega zdravlje - to podrazumeva i zdrav duh i zdrav razum.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: