ZAPEVALA I KOŠTANA: Voleli ste hit PONOĆ, poslušajte OČI TVOJE, a neke pesme BORE STANKOVIĆA i danas se pevaju u kafanama VIDEO

Veliko finale serije "Nečista krv" se bliži. Konačno je došao red da vidimo Sofku, ali Koštanu. Zavodnicu u seriji igra mlada Marina Stanković koja nije ime nepoznato široj javnosti, jer se takmičila u "Pinkovim zvezdicama" i rođena je sestra pobednika ovog takmičenja Ljube Stankovića. Publika sada može da čuje kako peva "Oči tvoje"

Numera je konačno ugledala svetlost dana.

Ranđelović je autor muzike poznatih filmova i serija "Južni vetar", "Senke nad Balkanom" i "Sveti Georgije ubiva aždahu",

Muzika iz Borinih dela živi kao narodna

U kafanama širom Srbije redovno se naručuju, sviraju i pevaju "Šano dušo" i "Stojanke bela Vranjanke". Niko više ne razmišlja o tome kada i gde su ove divne pesme nastale, znamo ih kao narodne vranjanske, a tu i tamo se neko seti da ih je pevala i Borina Koštana...

Ipak, istina je drugačija - njihovi autori su jedan Beograđanin i jedan Vojvođanin.

"Pojedine pesme, iako imaju svog autora, prihvataju se kao narodno stvaralaštvo", objašnjava dr Sanja Zlatanović, viša naučna saradnica Etnografskog Instituta SANU.

"Malo je poznata činjenica da je ove dve pesme za dramu Koštana, na molbu Bore Stankovića, napisao pesnik i pravnik Dragutin Ilić, brat pesnika Vojislava Ilića, Beograđanin koji je u Vranju službovao svega godinu dana. Pesmu poznatu kao Stojanke bela Vranjanke, Dragutin Ilić je objavio 1882. godine, naslovivši je Pod pendžeri-te, a pesmu koju danas znamo kao Šano dušo, publikovao je 1884, pod nazivom Oj lele, lele".

Obe pesme komponovao je Josif Marinković, slavni srpski kompozitor rođen nadomak Novog Bečeja, školovan u Pragu i Beču, koji je svoj radni vek vezao za Beograd.

Kroz različita izvođenja, tekst i melodija obe pesme su menjani, pa danas gotovo da svako od nas ume da otpeva neku svoju verziju "Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata..."

"Pesme su pretprele značajne promene (i to ne važi samo za ove dve pesme). U periodu socijalizma doživele su veliku popularnost, bile su i umetnički obrađene, ali i u izvesnom smislu cenzurisane. Iz njih su se izbacivali nepoželjni elementi – manje poznati turcizmi, dijalekatizmi, arhaizmi... tako da budu razumljive široj publici – jer se radi o jugoslovenskom kontekstu, a opet da ostanu prepoznatljivo vranjanske", tumači dr Sanja Zlatanović.

Kurir.rs/ RTS

Bonus video: