VELIKA ISPOVEST LJILJANE BLAGOJEVIĆ: Sačuvala sam se da me strah ne parališe, nema dana da ne pomislim na moju majku!

Da Ljiljanu Blagojević ponovo gledamo na malim ekranima, obradovalo je svakoga ko ima filmskog ukusa. Bila ona Doli Bel, Draga Mašin, doktorka na selu ili Vasa Železnova, sve njeno se pamti i traje. Više je uloga odbila nego odigrala, ali to je deo njenog karaktera.

Dugo vas nije bilo na filmu i televiziji. Ipak, ovo je ispala lepa godina za vas - serije "Kljun" i "Crna svadba", glavna pozorišna uloga u "Vasi Železnovoj"... Da li se nešto dogodilo da vas pozovu?

- Obe serije su odlične u svom žanru. Uloge, i Marte i Mikule, bile su vrlo ispirativne za mene. Dugo me nije bilo na televiziji, ne samo mene već i mnogih mojih divnih kolega nema na TV ekranima. Uglavnom se isti glumci vrte u različitim serijama. Jednom reditelju sam rekla da imam želju da uradim kasting za neku seriju i da se malo karte promešaju. Reditelji ovih serija "Kljun" i "Crna svadba" pripadaju mladoj generaciji. Jako mi je imponovalo i vrlo sam se iznenadila kada su me pozvali da radimo. Bilo je pravo zadovoljstvo sarađivati s njima. Ne znam kako su se setili, ali znam da su mi rekli kako su mislili da sam nezgodna za saradnju čim me nema u podelama. Slatko sam se nasmejala.

Udati ste za dramskog pisca, upućeni na književnost, pisanu i kazanu reč, pa zašto sjajne glumice u zrelijim godinama treba da čekaju na dobre uloge?

- Da, imam sreću da sam udata za renesansnog intelektualca s privilegijom da sve što napiše prva pročitam. Ne znam šta bih vam odgovorila na ovo pitanje. Činjenica je da u svetskoj dramaturgiji ima mnogo više velikih uloga za jači pol nego za žene. Ispaštaju i mlade glumice, ne samo mi u zrelim godinama. Tako je i u životu, pa je tako i u pozorištu i na filmu.

U proteklom periodu najviše se pisalo o vašem boravku na selu, u mestu kraj Surduka. Vi ste i kao vrlo mladi bili naklonjeni seoskom životu. Šta tamo dobijate u duhovnom smislu?

- Uvek sam imala potrebu da budem u kontaktu s prirodom, sa tim božjim savršenstvom. Tek u kontaktu s njom shvatite koliko je čovek mali i nemoćan pred tom snagom. Prosto, ona me hrani i puni kao baterije. Nema tog bromazepama koji može da me smiri kao jedna šetnja pored reke ili kroz planinsku šumu.

Kako ste prihvatili pandemiju?

- Sačuvala sam se da me strah ne parališe. Držala sam se preporuka lekara, ali nisam sahranila svoj život i nisam se odrekla mojih voljenih da bih se sačuvala od virusa. Nijedno preterivanje i isključivost nije dobro. Gasila sam televizor jer me je to bildovanje straha uznemiravalo. Ali sam se pridržavala mera i trudila se da normalno živim. Da, dok su neki bildovali strah, ja sam bildovala imunitet prema preporuci mojih prijatelja, starih lekara.

Nedavno ste ostali bez majke. U čemu nalazite životnu radost kada nam takav gubitak ipak oboji dane?

- Gubitak roditelja je veliki potres u našim životima. Iako sam zahvalna bogu što smo tako dugo bile zajedno na ovom svetu, u ovoj dimenziji, teško sam podnela taj rastanak. Nema dana da ne pomislim na moju majku Spaseniju, jednu veliku i hrabru ženu. Ali sada sam ja na čelu te kolone na čijem čelu je bila moja divna majka. Sada je moj zadatak da budem oslonac onima iza mene. I da ne padam. Da im budem svetlo na tom putu. I trudim se da bude tako. Pa dokle traje.

Slava vas nije promenila, nikada niste bili deo ikakvog skandala, vaš brak je stabilan, a vi uvek smireni. Da li u tome ima više truda ili dara?

- Potičem iz takvih krajeva gde vas prvo nauče da ćutite pa da govorite. Moj temperament je takav, moja etika je takva da nije sklona ekscentričnosti ni skandalima. Kad se sve sklopi - vaspitanje, temperament, okolnosti, desi se takav život kakav je moj. Moji su roditelji bili razvedeni. Oca sam jedva poznavala. Sigurno je to imalo uticaja na moj životni put. I ne znam šta znači biti slavan u tako maloj zemlji kakva je naša. Kada idete na pijacu, u prodavnicu, vozite se taksijem ili autobusom, ja sam tako srećna što mogu da živim normalno i slobodno kao sav ostali svet.

Koliko god vremena da prođe, vi izgledate divno. Sve na vama je - vaše. Kako gledate na famozni "teror mladosti", estetske zahvate?

- Hvala na ovako divnom komplimentu. Neko ko voli prirodu, kontakt s njom i sebe smatra delom nje, ne može da ljubi laž kao što je lažno podmlađivanje. Pristalica sam estetske hirurgije kada ona otklanja neke urođene ili stečene nedostatke koji vas čine nesrećnim i hendikepiraju vaš život. Ali nisam pristalica lažne mladosti. Ne volim laž ni u životu ni na sceni. Moj pogled na svet je takav. I on je moj. Kome se ne sviđa, neka ga ne uvažava, ali neka mene ne tera da ga menjam.

Za nekoliko dana dolazi Nova godina. Šta biste voleli da poručite onima koji ovo čitaju i da li bi to bila poruka koja važi i za vas lično?

- Da. Želela bih svima da poručim da je od svega najvažnija sloboda. Da misao mora da bude slobodna. Mozak, naša duša moraju da budu slobodni. I mi.

Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović

Bonus video: