PETAR BOŽOVIĆ UMALO NIJE UMRO: Kockao sam, sve pokušavajući da uđem u njegovu emociju! Moje vijuge su bile tesne za Tesline misli

Akademik Matija Bećković i glumac Petar Hadži Božović sreli su se ovih dana u čuvenoj beogradskoj kafani. Povod - proslava velike glumačke nagrade Dobričnin prsten, koju je dobio Božović. Ekipa Kurira priključila se ovoj svojevrsnoj proslavi, pa smo, uz kafu i poneku rakiju, razgovarali o kafanskom životu, umetnosti, Jugoslaviji, Kosovu, Rusiji, Crnoj Gori... Božović nam otkriva da mu je veliki izazov bio da zaigra u ulozi velikog naučnika Nikole Tesle.

- Uspeo sam tada da se oduprem poistovećenju sa likom. Slušao sam "Petu simfoniju" Gustava Malera, čitao Ničea, malo sam se kockao, sve pokušavajući da uđem u njegovu emociju... Najdragocenije mi je bilo da uđem u njegov odnos s majkom. U dalekoj Americi, na nekoj proslavi, osetio je da mu je majka umrla. Doveo sam to u vezu i sa svojim detinjstvom. Ne umem to da objasnim kako se dolazi do tih dodirnih tačaka. Krenuo sam da razmišljam tim naučnim putem. Probudio sam se i boleo me je mozak. Shvatio sam da su moje vijuge suviše tesne za Tesline misli i da će mi pući neki kapilar - priča Božović i dodaje:

- Bio sam svedok da mnogi glumci ne mogu da se odvoje od neke upečatljive uloge jer su dali dušu i srce. Napravio sam najpametnije. Sišao sam među ekipu, a oni kao da su videli duha. Mene nikad na setu ne vide, samo na snimanju. Vežbao sam da spavam stojeći. Kad su me videli, samo kažem: "Dve flaše 'martela'." I tako sam uspeo. Lepo je kad se glumac istroši. Mi smo u stvari monasi. Bog ti da talenat da služiš, a ne da sediš po kafanama sa Bećkovićem i Branom Petrovićem i misliš da si pisac.

Kurir.rs

Bonus video: