VELIKANKE SRPSKE KULTURE: Ko su bile velike ŽENE koje su živele i stvarale bolju SRBIJU, a danas su gotovo ZABORAVLJENE

U Domu Jevrema Grujića, posle malog odlaganja, Maja Gojković je danas otvorila izložbu "Velikanke srpske kulture", na kojoj su predstavljene slavne žene srpske istorije koje su svojim delima, hrabrošću i doprinosom ponajviše u srpskoj kulturi dopinele razvoju srpske misli i društva.

„One ovom izložbom samo otvaraju vrata ka beskrajnom okeanu ženskog kulturno-istorijskog nasleđa, prema kojem je tim koji je radio na postavci izložbe tek zakoračio… Neke su bile slavljene za života, po nekima se zovu škole, bolnice i ulice, o nekima se tek ponekad progovori, a neke su ostale zaboravljene… Često slavljene u inostranstvu, a neshvaćene u svojoj zemlji, neretko u borbi protiv patrijarhata, birokratije i nepisanih pravila, utirale su put novim generacijama“, kažu u Domu Jevrema Grujića.

"Postoji na desetine žena koje zaslužuju podjednaku pažnju poput izabranih 18 velikanki". na izložbi su se našli radovi i lični predmeti važnih Srpkinja i onih koje su to postale udajom.

Gojković je podsetila da na sreću naše, ali i evropske i svetske kulture, relativno nepovoljne okolnosti nisu sprečile veliku književnicu Isidoru Sekulić da postane prva žena akademik u Srbiji, niti su obeshrabrile Milicu Stojadinović Srpkinju i Desanku Maksimović da ispišu neke od najlepših stihova naše poezije.

"Verujem da svi zajedno ne možemo ni da zamislimo koliko bi srpska umetnost bila siromašnija bez slikarskog umeća Mine Karadšić, Bete Vukanović, Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Ljubice Cuce Sokić i drugih velikih srpskih slikarki", rekla je ministarka kulture i informisanja i dodala da je na pomen plesne scene u Srbiji, jedna od prvih asocijacija njen utemeljivač, čuvena Maga Magazinović.

"A kada prođemo pored Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu ili prošetamo Malim stepeništem na Kalemegdanu, ne možemo a da se ne setimo Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji, koja ih je projektovala", osvrnula se Gojkovićeva.

Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Postavka je ostvarena u saradnji sa Muzejem grada Beograda, Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog iz Novog Sada, Galerijom Milene Pavlović Barili u Požarevcu, Umetničkom galerija Nadežde Petrović u Čačku, Galerijom i Muzikološkim institutom SANU, Muzejem pozorišne umetnosti Srbije, Narodnim muzejem Valjevo, Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“, Zadužbinom Desanke Maksimović, Maticom srpskom, galerijama i privatnim kolekcinarima zahavljujući kojima su u Dom Jevrema Grujića stigli, između ostalog, lični predmeti Milene Pavlović Barili, šešir Desanke Maksimović, violina Ljubice Marić…

Dom Jevrema Grujića, koji je 2021. obeležio 125 godina od izgradnje i šest decenija statusa zaštićenog spomenika kulture Beograda, otvoren je za publiku četvrtom i petkom od 15 do 20 sati i subotom od 11 do 16 sati.

Izložba o važnim Srpkinjama u poslednja dva veka trajaće do 22. marta i nju će, kako je najavljeno, pratiti predavanja, predstave, performansi i tematske večeri, inspirisane delima ovih velikih žena.

Kurir.rs

Bonus video: