POLA VEKA OD PRVOG DELA TRILOGIJE KUM: Remek-delo koje je zauvek promenilo film, a uticalo i na NAJBOLJU SERIJU NA SVETU

ZA tvrdokorne fanove, "Kum" Frensisa Forda Kopole je, bez ikakve sumnje, najbolji film svih vremena. Za ostalu publiku on je "jedan od najboljih".

Ove godine svetska publika dobiće "ponudu koju neće moći da odbije", u martu, na 50. rođendan prvog dela, "Paramaunt" će u odabranim bioskopima puštati digitalizovanu verziju "Kuma" kao podsetnik na ovu trajnu vrednost svetske kinematografije.

A iza trostrukog Oskara i ispisivanja istorije, od svečane premijere 14. marta 1972. u NJujorku, pa do trijumfa u bioskopima (kada su zbog velikog interesovanja u Americi čak dva puta podizane cene ulaznica) i kasnijih nagrada, stoji priča o milion razloga protiv uspeha filma i samo jedan "za" - "Kum" je vrhunski film!

Mnogo toga je što "Kuma" čini velikim, a kasting je na vrhu toga iako je odabir ekipe bio iznuđen. Razloga "protiv" uspeha filma bilo je mnogo: reditelj je pre "Kuma" imao nekoliko nezapaženih ostvarenja i bio tek sedmi ili osmi izbor; glavni glumac Marlon Brando je posle slavnog uzleta karijere nanizao brojne promašaje i u to vreme slovio za nepredvidivu i razmaženu zvezdu; Ala Paćina, tada nepoznatog, nije hteo niko, osim Kopole; producent Robert Evans koji je trebalo da sve to nadgleda borio se zavisnošću od kokaina i suprugom Ali Megrou koja ga je javno prevarila i ostavila zbog Stiva Mekvina; Studio "Paramaunt" je bio na ivici propasti...

Po njegovim rečima, uticaj "Kuma" prevazišao je okvire filma.

- Pored kultnih scena i replika poput "ponude koju neće moći da odbije", "Kum" je značajan uticaj ostavio na percepciju mafije i organizovanog kriminala, ali i Italo-Amerikanaca, integrisanosti imigranata u američko društvo, njihove kulture i mentaliteta. Efekat filma je toliki da je išao i u kontra smeru, stvorivši neke stereotipe i očekivanja što se načina govora, gestikulacije i ponašanja tiče. Može se reći da se likovi iz "Kuma" nisu toliko ponašali kao mafijaši i Italo-Amerikanci, već su ovi počeli da oponašaju likove iz "Kuma". Ovakvo dubinsko prožimanje pop kulture, kulture imigranata i kriminalaca, osim u "Kum" trilogiji u ovolikoj meri javlja se još samo u "Licu s ožiljkom", snimljenim deset godina kasnije - smatra Popević.

Dok se snimao film trajala su trvenja između reditelja i studija, a po Kopolinim rečima, nekoliko puta je bio na ivici otkaza ili ga je sam nudio. A onda je dobio Oskar za scenario filma "Paton", ali nije prisustvovao dodeli jer je snimao "Kuma".

- Bio sam u Njujorku i čekao da me otpuste. Gledao sam dodelu sa Martinom Skorsezeom i kad su prozvali moje ime Martin je kazao: "Sad neće moći da te otpuste!" Jer i on je znao da sam bio u velikoj, velikoj nevolji - prisetiće se kasnije Kopola.

Bez obzira na to što je trilogija "Kum" uspostavila njegov zvezdani status kao reditelja i scenariste, a "Apokalipsa sada" i "Prisluškivanje" ga zacementiralo, Kopola je u nedavnom intervjuu magazinu Empire, posvećenom 50. godišnjici "Kuma", izjavio da je on "samo reditelj druge klase".

- Stalno čujem da je "Kum" jedan od najboljih ikad snimljenih filmova. Ali, kada to uporedite sa filmskim umetnicima, poput Pabsta i Frica Langa, velikog Fridriha Vilhema Murnaua, Hičkoka, pa onda sa maestralnim italijanskim i japanskim rediteljima, kada vidite sve te heroje filma, mene bi zaista trebalo da doživljavate kao reditelja druge klase - poručio je Kopola.

Priznao je da je "Kum" promenio njegov život i proslavio ga, i da je stao rame uz rame sa najboljim iz svoje slavne generacije:

- Duboko u srcu sve što sam ikada želeo bio je da budem deo te grupe, što danas i jesam jer kad se govori o velikim rediteljima sedamdesetih godina, nabrajaju DŽordža Lukasa, Martija Skorsezea, Stivena Spilberga, Pola Šredera i mene. Tako da sam dobio što sam želeo - ja sam član grupe!

Mada je njegovo sećanje na kultni "Kum" s decenijama malo "omekšalo", i 50 godina kasnije snimanje legendarnog filma naziva "najgorom noćnom morom".

Najgore. Bila je to noćna mora - zaključuje petostruki oskarovac i jedan od najvećih živih reditelja, Frensis Ford Kopola.

Toni Soprano kao Vito Korleone

Kopolin "Kum" redefinisao je poimanje filmova o mafijašima, uticao na brojne autore i kasnija ostvarenja, i postao neizostavan deo pop kulture.

- "Kum" je uticao na mnoge potonje filmove, poput "Dobrih momaka" ili serija kao što je "Porodica Soprano" (koju mnogi smatraju najboljom na svetu). Odjeke pater familijasa Vita Korleonea možemo videti u Toniju Sopranu, a Majkl Korleone, ratni veteran i mladi vođa kriminalne organizacije koji želi da je uvede u legalne tokove, čak i van okvira Italijana u Americi, vidi se u Tomiju Šelbiju iz serije "Birmingemska banda" - primećuje Nikola Popević.

Bonus video:

Najgore. Bila je to noćna mora - zaključuje petostruki oskarovac i jedan od najvećih živih reditelja, Frensis Ford Kopola.

Toni Soprano kao Vito Korleone

Kopolin "Kum" redefinisao je poimanje filmova o mafijašima, uticao na brojne autore i kasnija ostvarenja, i postao neizostavan deo pop kulture.

- "Kum" je uticao na mnoge potonje filmove, poput "Dobrih momaka" ili serija kao što je "Porodica Soprano" (koju mnogi smatraju najboljom na svetu). Odjeke pater familijasa Vita Korleonea možemo videti u Toniju Sopranu, a Majkl Korleone, ratni veteran i mladi vođa kriminalne organizacije koji želi da je uvede u legalne tokove, čak i van okvira Italijana u Americi, vidi se u Tomiju Šelbiju iz serije "Birmingemska banda" - primećuje Nikola Popević.

Kurir.rs/Novosti.rs

Bonus video: