40 GODINA OD POGIBIJE NA KONCERTU RIBLJE ČORBE U ZAGREBU: Ispovest majke Željke Marjanović (14): Mojoj ćerki su pregazili srce

Prohladnog kasnog poslepodneva, 8. februara 1982., reke mladih slivale su se prema zagrebačkom Domu sportova. U okolnim ulicama pevalo se "Ostani đubre do kraja" i "Dva dinara druže", uzbuđenje se osećalo u vazduhu. U Velikoj dvorani te večeri nastupala je Riblja čorba, turneja im je bila gotovo zloslutnog naziva "Ko preživi, pričaće". U Zagrebu su se među mladima tada slušali Parni valjak, Bijelo dugme, svi su željeli biti na još jednom velikom koncertu.

Devojka je godinu dana glumila u Zagrebačkom pozorištu mladih, bila je odlična učenica i omiljena u društvu. Koncertu se danima veselila. Niko nije ni slutio da će se te večeri dogoditi tragedija. U strašnoj gužvi na platou ispred dvorane Doma sportova Željka će poginuti, a još 15 ljudi je povređeno.

- Stradala je jadna jako. Jednostavno su joj pregazili srce - rekla je duboko potresena majka.

Strašna nesreća mirnoj porodici je uništila život. Posle Željke, starija sestra je obolela od Hodgkinovog limfoma i umrla, a otac je umro pre 23 godine.

- Suprug se nikada nije oporavio od gubitka. Grozno je sve. Preteško mi je - tiho je rekla Željkina majka i dodala kako im se niko od organizatora nikada nije javio niti izvinio.

Ingrid Korenčić, koja je bila Željkina komšinica, priseća se kako su se svi čudili da su ulazi te večeri u dvoranu zatvoreni, iako je već bilo prošlo 19 sati. Kaže da je gužva bila stravična, svi su nestrpljivo iščekivali koncert. Neki od okupljenih već su bili nervozni. I onda su organizatori otvorili vrata, ali samo jedna. Tada je nastao stampedo.

- Svi su hteli unutra. Odmah i sad. Što pre. Nisi ni mogao hodati. Rulja te gurala. Napred, nazad... Guraju se, usput neki piju, neki su se već potukli. Mic po mic i već smo na betonskom usponu. Nas, nekoliko devojaka, držimo se za ruke, ali ne dlanovima nego ispod ruku, i tako idemo. Da nas ne sruše, da nas ne razdvoje. Neki su padali oko nas, pa su ih drugi dizali, koliko su mogli. Bili smo stisnuti jedan do drugog - priča Ingrid, koju sećanje na to veče uvek iznova uznemiruje.

Čulo se vrištanje. I Iris se seća kako je u jednom trenutku izgubila ravnotežu i počela padati.

- Samo sam videla spasonosne ruke jednog vojnika pored mene, kako me prima i diže gore, da me ne pregaze. Užasno je bilo slušati vrištanje onih koje je gomila pritisnula na stakla od ulaza, a oni nisu imali kuda - kaže Ingrid i dodaje da posle te večeri nikada više nije ušla u zagrebački Dom sportova.

Sonja P, sada profesorka hrvatskog jezika, u to vreme je bila brucoš na Filozofskom fakultetu.

- Tada niko od nas nije razmišljao o opasnosti. Imala sam 19 godina. Bilo je to drugo vreme, nije se išlo na koncerte van grada. Družili smo se s grupama, i kad je Čorba dolazila u Zagreb, bilo je jasno da moraš tu biti - priseća se ona.

Pred dvoranom se još oko pola osam našla neverovatna masa ljudi. Prodato je mnogo više karata od najavljenih 9.000, kasnije je organizator spominjao brojku od 10.500, a na koncertu se okupilo između 18 i 20.000 gledalaca. Karte su se masovno falsifikovale i preprodavale se fotokopije pred ulazom u dvoranu.

- Organizatori su pretpostavili kako ima puno falsifikovanih karata pa su otvorili jedan ulaz. Ušli smo u predvorje, mislim da se tada dogodila nesreća. Čulo se vozilo Hitne pomoći. Nastao je stampedo, ja sam se iznenada našla pritisnuta uz jedan stub. To je trajalo pola ili dva minuta. Činilo se predugo. Počela me hvatati panika. Nikog mog nije bilo u blizini, pogubili smo se u hrpi. U jednom trenutku ostala sam bez vazduha. Nakon toga, pritisak je popustio i ušla sam u dvoranu. Koncert sam preslušala, iako ga se uopšte ne sećam - ispričala je Sonja P. za Nedjeljni Jutarnji.

- Da je pritisak potrajao još pola minuta, ko zna da li bih i ja preživela. Ostao mi je otad strah, fobija od velike grupe ljudi - iskrena je Sonja.

Nesreća se dogodila u trenutku kada je masa gledalaca krenula uz betonsku stazu prema ulaznim vratima. U gužvi Željka Marjanović pala je na betonsku stazu. Tu su je primetila dva mladića koja su je izvukla iz gužve i pružila prvu pomoć. U međuvremenu, lekari Hitne pomoći pokušavali su se probiti do devojčice. Iako su uspeli, na putu prema bolnici nesrećna Željka je izdahnula. Niko na koncertu nije znao da se dogodila tragedija, i Riblja čorba je održala nastup.

Do 22 sata te večeri Željko Marjanović, rođeni brat tragično nastradale Željke, se vratio kući. Zbog gužve je odustao od koncerta. Kako njegova sestra Željka nije dolazila čitave noći, majka ju je otišla tražiti. Suprug je bio u bolnici na lečenju, a ona je otišla u policiju na Trešnjevku. Rekli su joj kako njih dosta posle koncerta neće doći kući, da se ne uzrujava i neka pričeka jutro.

Onda je otišla u Vinogradsku bolnicu. Ništa. Na hitnoj su joj rekli "Dođite, da vidite". Bilo je pola osam ujutru drugog dana. Majka je prepoznala svoju Željku po stvarima... Nalaz lekara potvrdio je smrt Željke Marjanović, nastalu usled rupture (pucanja) srca prouzrokovane snažnim spoljnim pritiskom. Prema nalazu, na njoj nema otisaka gaženja niti preloma.

- Učinili smo sve što smo mogli. Održavanje reda van Doma sportova u domenu je policije, a znate kako policija nikad nije kriva. Bila je istraga i utvrdilo se da organizator ne može odgovarati za stvari van dvorane - kazao je Ante Vrdoljak, koji je u to vreme bio direktor Doma sportova.

Vrdoljak je rekao da, koliko se seća, devojci je pozlilo zbog epilepsije i zato je pala. Dvaput su pre koncerta organizatori zvali policiju. Te večeri policije nije bilo u pola sedam, pa su zvali broj 92 na Trešnjevki. Došla su dvojica službenika, ali su se "negde izgubili", kako su tvrdili redari. Onda su iz Doma sportova opet zvali i došla je dežurna ekipa. Vozila Hitne pomoći te večeri nije bilo uz dvoranu, jer su organizatori bili obavezni imati ih samo kad su bile međunarodne utakmice. Za koncerte ne. Vrdoljak i saradnici saznali su za nesreću tek kad im je SUP rekao da prekinu koncert, piše Nedjeljni Jutarnji.

- Bez obzira na to što to od nas niko nije zahtevao, ljudski smo bili spremni preuzeti odgovornost za smrt Željke Marjanović, koja je tada samo želela biti deo naše publike, i ništa više. Nažalost, to joj se nije ostvarilo. Nečijim krajnjim nemarom i zbog velike neodgovornosti ugašen je život deteta koje je tek, ustvari, počelo živeti. Ni posle toliko godina ne mogu zaboraviti niti se otrgnuti od pomisli kako je mala Željka izdahnula baš na našem koncertu, dok smo mi na sceni - svirali - napisao je Miša Aleksić u svojoj knjizi "Uživo!: Autobiografija", legendarni basista Riblje čorbe koji je u novembru 2020. preminuo u 67. godini od posledica koronavirusa.

(Kurir.rs/ Jutarnji.hr)