BILA JE JEDNA OD NAJLEPŠIH GLUMICA, A ONDA SE ZAMONAŠILA: Danas živi u SIROMAŠTVU, zimi spava u sobi bez GREJANJA i hoda BOSA

Hrvatska glumica Edita Majić mnoge je iznenadila kada je 2004. godine postala karmelićanka u samostanu u Avili, u Španiji, a onda je pre pet godina počela da živi kao pustinjakinja. Već 18 godina, samo njena porodica zna gde je.

Rođena je u Splitu i a njena majka razvela se od Editinog oca kad je Edita bila jako mala. Majka se preudala kada je Edita imala oko dve godina i svog očuha je odmah prihvatila kao oca, a i on nju. Dobila je dva polubrata koje je obožavala.

Edita je isprva studirala slikarstvo, ali je prekinula studije zbog Akademije dramske umetnosti u Zagrebu, a onda se opet vratila u Split da bi tamo odigrala svoju prvu veliku ulogu u predstavi "Salome".

Već 1999. na Pulskom filmskom festivalu nagrađena je Zlatnom Arenom za sporednu ulogu u filmu "Da mi je bit morski pas". Do 2002. godine dobijala je vredne narade i velika priznanja. Samo dve godine kasnije objavila je da napušta glumu i da odlazi iz Hrvatske. Od tada ne prestaju diskusije o razlozima zbog kojih je povukla tako drastičan potez, na koji se nijedan čovek ne odlučuje tek tako.

Tim više jer je za svoj život izabrala najstroži red u Katoličkoj crkvi - karmelićanke koje žive po najstrožim pravilima, bez kontakta sa spoljnim svetom.

Osim toga, Edita je odabrala samostan svetog Josipa u španskom gradu Avila, rodnom gradu najpoznatije mističarke Svete Terezije Avilske, koja je vekovima bila inspiracija mnogim slikarima, piscima i pesnicima.

Za života, u 16. veku Sveta Tereza osnovala je red u kojem su ona i njene sledbenice živele skromno i ponizno u kontemplaciji, odričući se u potpunosti svih blagodeti modernog života. One čak i po najhladnijim zimama hodaju bez obuće, spavaju u malim sobicama bez grejanja, na slamnatim krevetima. A u Avili zime su veoma hladne. U samostanu boravi najviše 24 sestre, a nove primaju tek ako neka od njih umre.

Zbog svega toga mnogi su mislili da Edita neće dugo izdržati i da će se jednog dana ipak vratiti. Prevarili su se. Edita je prvo morala da se odrekne svoje duge kose. Od ličnih stvari mogla je da zadrži samo fotografije svoje porodice.

Četiri godine o njenom životu iza samostanskih zidina znala je samo njena majka i uža porodica. A onda se četiri godine kasnije saznalo da će 2008. položiti tzv. večni zavet siromaštva, čistoće i poslušnosti, te će ostatak svog života provesti u siromaštvu i odricanju. Tim činom ona je samo potvrdila da je put kojim je krenula, počeo mnogo godina ranije, još dok je bila glumica i kad je počela da razmišlja o odlasku u časne sestre.

Njeni prijatelji su rekli da je njeno preispitivanje trajalo pet godina. I sama Edita je jednom rekla da je još u srednjoj školi, kad su razgovarali o tome šta bi želela da radi u životu, iz čistog mira rekla: "ako vidim da to sve nema smisla, otići ću u časne sestre". Tada joj niko nije verovao, a ni ona sama nije mogla da objasni zbog čega je to rekla.

Na pitanje zašto se odlučila za tako veliku žrtvu, Edita je jednom odgovorila:

- Za sve je zaslužan Bog. Ja sam obična grešnica kojoj se on smilovao. Nikakva moja žrtva nije dovoljna da mu vratim ljubav koju mi daje i koju osećam. Njemu zahvaljujem na svemu što imam.

Pre nego što je ušla u manastir ispričala je kako će izgledati njen budući život.

- Moj manastir pripada strogom redu. Nismo doslovno bose, nego nosimo sandale. Leti smo bose, a zimi smemo da nosimo čarape. Imamo vrt za šetnju, a u njemu se nalazi i kapelica u koju se sestre povlače da budu same s Bogom. Sve poslove, od kuvanja, čišćenja, pranja do rada u vrtu, obavljamo same. Ljudi nam pomažu darivajući hranu i druge potrepštine. Sestre ne poseduju ništa svoje i sve je zajedničko. Sedam meseci u godini se posti, ostalo vreme jedu se mlečni proizvodi, riba i povrće - govorila je ona dok se još oglašavala u medijima.

(Kurir.rs)