HRVATI O SEDAM RAZLOGA ZAŠTO ĆE SRBIJA BITI NA VRHU EVROVIZIJE, A ONI NEĆE: Tekst o Konstrakti koji je uzdrmao region

Prvo polufinalno veče Evrovizije u Torinu održaće se večeras, a uzbuđenje kod evrovizijskih fanova raste iz minuta u minut.

Kako su naveli, razlozi su sledeći: nacionalna euforija, interesovanje medija, društvene mreže, društvena angažovanost, autentičnost, vizuelno je zanimljiva i "zabole je za Evroviziju".

Ove stavke potanko je obrazložila autorka teksta, marina Radoš, a njen tekst vam prenosimo u celosti:

Nijedan autor koji je seo za klavir i pomislio "Idem da napišem pesmu koja će pobediti na Eurosongu" nikad nije pobedio na Eurosongu. Svake godine kada Hrvatska radio televizija mahne pobedniku i pošalje ga na Evroviziju, i gledaoci i fanovi Eurosonga jednostavno znaju da se ništa neće dogoditi. I ništa se ne dogodi.

HRT je u proteklih dvadeset godina pokušao sve - predstavnika su birali sami, pa je pobednika birala publika, pevalo se na engleskom i hrvatskom, skidalo se, u pomoć su se zvali strani autori, odustajalo i vraćalo Evroviziji... I ništa se nije dogodilo.

Hrvatska u zadnjih 20 godina (pogotovo otkako je Huljić digao ruke od takmičenja) nije imala nijednu pesmu na Dori koja je mogla da napravi nešto i učini da se dogodi spektakl na nivou Evrope.

Proteklih 67 godina smo svedočili izvođačima i autorima koji su na Eurosong došli s receptom od prethodne godine, uvereni da su pogodili prave sastojke za pobedu. I nikad nisu pobedili.

Čarolija Eurosonga, omražene parade kiča i neukusa koju mnogi nazivaju tek svetskim prvenstvom za LGBTQ ekipu, baš je u tome što niko ne može da predvidi pobednika. Kladionice govore puno, političke neprilike stvaraju prilike, ulažu se velika sredstva. Međutim, pobednik se ne zna unapred i recepta za pobedu jednostavno nema.

Pobednik Eurosonga se pojavi i svima je jasno da je došao novi pobednik, novi recept, nova osoba i nova priča za koju niko nije imao recept. Ove godine na scenu Eurosonga došla je srpska predstavnica Konstrakta.

Neću ići toliko daleko da predviđam pobedu Srbiji, ali sam gotovo sigurna da će Konstrakta biti u vrhu Evrope. Recepta i dalje nema, ali postoje faktori koje pobednik Eurosonga ispunjava, svaki na svoj način, godinu za godinom. Usudim se da kažem da ih Konstrakta ove godine ispunjava sve.

Ovo je sedam razloga zašto bi Konstrakta mogla završiti na vrhu Europe.

1. Nacionalna euforija

Kada je 2007. godine Srbija za predstavnicu na Eurosongu izabrala Mariju Šerifović i njenu baladu "Molitva", nastala je nacionalna euforija. O Mariji Šerifović te godine brujala je cela zemlja i svi su znali - nešto će se dogoditi.

Nije bilo realne osnove za takva razmišljanja - imidž Srbije u Evropi bio je prilično loš, zemlja se te godine prvi put takmičila samostalno, bez Crne Gore, a godinu dana ranije pobedio je žestoki hard rok sastav Lordi, koji je stotine autora bacio u zabludu da je došlo vreme žestoke muzike na Eurosongu i da će trend potrajati.

No, Šerifovićkin uspeh bio je u vazduhu, iako je pesma bila potpuno drugačija od prethodne pobedničke. "Molitva" se puštala svuda, nije postojao Srbin koji nije znao ko ide na Evroviziju i nije postojala osoba koja pesmu nije prepoznala na radiju.

Suludo je očekivati evropski uspeh od pesme koja ni u sopstvenoj zemlji ne postane hit. Koliko se hrvatskih evrovizijskih pesama sećate poslednjih deset godina? Jedne ili nijedne. Upravo tako.

Oko Konstrakte i njene pjesme "In Corpore Sano" vlada puno žešća euforija nego 2007. godine, a prelila se na ceo region. Srbija i dobar deo regiona obožavaju Konstraktu i njenu pesmu, ne postoji osoba koja pesmu ne može da prepozna na radiju i svi koji se na bilo koji način bave Evrovizijom ili je prate znaju - nešto će se dogoditi.

2. Interesovanje medija

Istina je da pobednik Dore ili Beovizije svake godine privlači pažnju, ali ta pažnja u Hrvatskoj i Srbiji traje tri dana, barem što se medija tiče. Nakon prvobitnog razočaranja ili oduševljenja interesovanje naprosto splasne. Veliko interesovanje medija za predstavnika na Eurosongu ne može potrajati duže od nedelju dana ako taj pobednik nije materijal za pobedu na Eurosongu.

To veliko interesovanje medija za Konstraktu u Srbiji i regionu konstantno traje više od dva meseca. Alternativna pevačica (za koju veći deo evrovizijske publike pre takmičenja nije ni čuo) postala je mejnstrim. Konstrakta je u poslednja dva meseca razgovarala sa svim velikim medijima u Srbiji, Hrvatskoj i ostatku regiona ne zato što je neko imao obavezu da je pozove, nego zato što interesovanje nije padalo.

3. Društvene mreže

Konstrakta je viralna od dana kada je pobedila na srpskom takmičenju za pesmu za Evroviziju.

Da "umetnica mora biti zdrava", pročitali su i oni koji Eurosong nikad u životu nisu pogledali. Fanovi Eurosonga koji su pojavom društvenih mreža došli na svoje (dobili hiljade sagovornika o svojoj iracionalnoj strasti) svake godine glasno i strasno obožavaju nekog od takmičara, a ove godine njihova muza je Konstrakta.

Konstrakta je u protekla dva meseca dobila hiljade mimova, dobila je stikere, dobila je bezbroj reakcija, dobila je bezbroj parodija i dobila je bezbroj heštegova. Takav tretman na društvenim mrežama ove godine nema ni Ukrajina, koja je apsolutni favorit na kladionicama. I ne, nije do algoritma.

Gotovo svaki aspekt Konstrakte je viralan - od njenog refrena preko metalnog lavora do pokreta na sceni koje izvodi gotovo potpuno mirna - sedeći. Treba priznati da nije lako proslaviti metalni lavor i naterati najvećeg proizvođača posuđa u regionu da u modu vrati metalne lavore koji su ostali zakopani duboko u sećanju prosečnog Jugoslavena. I prodaju se kao ludi.

4. Društvena angažovanost

Ruku na srce, nijedan evrovizijski pobednik nije promenio svet. Međutim, Eurosong je na scenu ispred vremena donosio važne društvene teme. Evrovizijska scena davala je prostor marginalnim grupama i bila woke pre wokea.

Na evrovizijskoj sceni transrodne osobe su pevale još devedesetih, homoseksualci nigde nisu bili toliko slobodni kao na toj sceni, na toj sceni su se odvijale političke provokacije, a na njoj je prošle godine Evropa kaznila Ujedinjeno Kraljevstvo za Brexit i njihovom predstavniku udelila nula bodova.

Pesma srpske umetnice Konstrakte je slojevita, duhovita, beskrajno sarkastična i društveno angažovana. Konstrakta se u pesmi, za koju je sama napisala tekst, bavi javnim zdravljem, opsesijom fizičkim izgledom, činjenicom da slobodni umetnici nemaju zdravstveno osiguranje i mentalnim zdravljem.

Ona u pesmi, dugoj tri minuta, uspeva da se bavi i religijom, generalno površnom brigom za zdrav život i mindsetom svakog prosečnog Balkanca koji za sve životne probleme kaže "Bože (daj) zdravlja" kao da uopšte nije involviran u sopstveni život i zdravlje.

5. Autentičnost

Konstrakta i njena pesma drugačije su od svega što je ikad s tla bivše Jugoslavije otišlo na Eurosong. Ne zato što je umetnica to htela, nego zato što ona to u svojoj biti jeste. Konstrakta na evrovizijsku scenu donosi performans nalik na one koje radi Marina Abramović, ali puno lakše razumljiv i probavljiv.

Konstrakta se setila najjednostavnijih genijalnosti kojih se niko u istoriji Eurosonga nije setio - poput teksta na latinskom jeziku. Na evrovizijskoj sceni su se čuli svi evropski jezici, za Evroviziju su se jezici i izmišljali, ali latinskog jezika niko se nije setio, niti se usudio da se seti. Takva ideja je pre Konstrakte bila jednostavno suluda.

Gotovo svaki element njenog nastupa i njene pesme potpuno je autentičan. Kad se učinilo da ništa novo ne može da se dogodi na sceni Eurosonga, dogodila se Konstrakta koja pere ruke, spominje Megan Markl i slezinu i u dramatičnom vrhuncu pesme izmišlja nove latinske poslovice.

Fascinacija Konstraktom otišla je toliko daleko da su oko nje u poslednja dva meseca nastale i teorije zavere. Masa traži pozadinu priče, deo publike nada se političkim promenama na tlu Srbije, osporavaju je i hvale, a neki teoretičari zavera njen performans pripisuju i uticaju samog Sotone. Teorije zavere ne mogu nastati oko polubitnih pojava. Teorije zavere nastaju oko pojava koje su društvu najzanimljivije.

6. Vizualno je zanimljiva

Konstrakta je vizualno zanimljivija od bilo kojeg takmičara ove godine, bilo da se govori o njenom fizičkom izgledu, bilo da se govori o tome kako izgleda njen nastup.

Izgleda potpuno drugačije od bilo koje izvođačice koja je u proteklih 15 godina predstavljala Srbiju i većinu zemalja Evrope. U svom izgledu Konstrakta kao estradna umetnica nema nijedan element kiča ili turbofolka. No, njeno lice je ove godine najupečatljivije.

Koncept tamnokose žene s crvenim ružem i belom uniformom koja pere ruke nasred evrovizijske scene jednostavno ne može ostati neprimećen i potpuna je suprotnost šljokicama i vatrometu koje se decenijama drži simbolima Eurosonga.

Koncept koji na scenu donosi srpska pjevačica puno je više od obične evrovizijske tačke - to je umetnost koju osećaju i vide čak i oni koji ništa drugo osim Eurosonga u životu nisu videli. Publika je željna umetnosti kakvu nudi Konstrakta, ali niko pre nije znao da je upakuje kao ona.

7. Zabole je za Eurosong

Svima je očito da ova žena nije provela karijeru razmišljajući o pobedi na Eurosongu. Na njenu pesmu nijedan hit ili hitić Eurosonga nije imao nikakav uticaj, kao što ništa što smo videli na Eurosongu u proteklih 66 godina nije uticalo na njen scenski nastup.

Ona je svoja, originalna i autentična i na Eurosong ide s takvim stavom, neopterećena kičem i šljokicama i pritiskom da za klavirom mora da stvori evrovizijski hit.

Konstrakta je stvorila evrovizijski hit bez ijednog sastojka koji Hrvatska i ostatak Evrope stavljaju u svoje tačke poslednjih 66 godina i napravila originalnu pesmu koja je umetničko ostvarenje i verovatno najkvalitetnija audiovizualna tačka koja je ikad napustila tlo bivše Juge u napadu na Evropu.

(Kurir.rs/ Index.hr)

Bonus video: