MUŽ JE PREVARIO SA NJENOM ROĐENOM SESTROM! Strahote kakve je preživela ova žena drugi ne bi mogli: Ona je pobedila NAJGORE nesreće

Svet umetnosti bogat je životnim pričama stvaralaca koje su ponekad inspirativne, ponekad strašne, a ponekad i veoma intrigantne. Iz takvih iskustava nastajala su neka od najvećih umetničkih dela koja su poznata celom svetu danas.

Jedna od najpopularnijih slikarka svih vremena svakako je Frida Kalo, a sve što je ona preživela, teško da je mogao da preživi bilo ko drugi, te ne čudi da su njene slike gotovo uvek inspirisane delovima njenog života.

DETINJSTVO I RANA MLADOST

Frida Kalo rođena je u Meksiku, a sa svega šest godina razbolela se od dečije paralize zbog čega je bila primorana da ostane u krevetu narednih nekoliko meseci. Frida je do kraja života nakon toga ostala sa jednom nogom kraćom od druge. Ipak, kao ni njeni tanki brčići i naglašene obrve, tako ni njena kraća noga nisu uspele da je spreče da postane jedna od najfatalnijih žena tog podneblja.

U ranoj mladosti krenula je sa studijama za medicinsku sestru, ipak, sudbina je za nju imala drugačiji plan. Njena buntovna priroda nije joj dala mira, radila je i šta je smela i šta nije, a odrastala je u veoma liberalnu ženu i svesnu društva i problema u kojima je živela. Bila je zaljubljena u jednog mladića, ali se njihova veza završila tragično. Doživeli su saobraćajnu nesreću u kojoj je obogaljena 1925. godine, nakon čega odustaje od svoje karijere i mladića koga voli. Nekoliko meseci ponovo provodi u bolnici i okreće se slikarstvu.

Njena pozitivnost prosto je neverovatna, a u prilog tome ide činjenice da je u nakon te nesreće, u kojoj joj je stradala kičma, te je znala da postoji šansa da ostane nepokretna do kraja života. Ipak ona je tada rekla samo:

- Šta će mi noge da hodam kada imam krila da letim.

Iz tog perioda dolazi inspiracija za neke od njenih najlepših autoportreta poput slika "Slomljena kičma" i "Dve Fride".

Slikajući sopstvena iskustva, njeni radovi su često bili šokantni u prikazima bola i teškog života žena. Čak 55 od njenih 143 slike su autoportreti koji sadrže lični simbolizam dopunjen grafičim anatomskim referencama. Osim autoportreta, Frida je volela da slika i mrtvu prirodu, a te slike ostale su upamćene po jarkim bojama koje su bile Fridin zaštitni znak.

Socijalizam i Dijego Rivera

Njen dom je bio ukrašen mnogim socrealističkim umetničkim delima, uključujući portrete Karla Marksa, Fridriha Engelsa, Josifa Staljina i Mao Cedunga. Odatle je Frida počela da uči o komunizmu, potlačenosti običnih ljudi i teškog položaja u kojima se narod nalazio.

Ni Fridinu porodicu nije zaobišlo siromaštvo o kojem je pričala. Nakon oporavka od strašne nesreće, tokom kog je operisana više od 30 puta, kućne finansije su presušile, zbog čega je Frida morala da napusti školu i pronađe posao. Iako samouka, od svih poslova jedino je umela da slika. Na jednoj zabavi upoznala je Dijega Riveru, svog budućeg muža, najvećeg meksičkog slikara, kome je objasnila čime se bavi i pokazala mu svoje slike.

Dijega je prvi put videla kada je imala samo 15 godina. Ona je tada otišla da gleda kako slika, a tom prilikom videla je njegovi ženu Lupe. Za Fridu je ovaj susret bio sudbonosan, ali svog budućeg muža, nije videla do pomenute žurke. Dijego Rivera, koji je bio izuzetno kurpulentan, vrlo brzo pao je zna šarm minijaturne Fride Kalo, koja je bila jedna od retkih slikara koji je mogao da parira, a čak i da ga nadigra po talentu.

Ubrzo Frida i Dijego se upuštaju u ljubavnu vezu. Venčali su se 1929. godine. Ona je imala samo dvadeset dve godine, a on četrdeset tri. Slavni par je u početku imao nadimak „Slon i golubica“ koji je kasnije zamenjen nadimkom "Lepotica i zver" zbog turbulentnosti njihove veze.

Najčešće se njihov brak ocenjivao kao kontroverzan i neprimeren, jer je uključivao mnoge prevare i razočaranja koje je Frida najbolje uspela da prikaže u svojim slikama. Njihova burna i strastvena veza je ostavila na Fridi veliki trag u pogledu duševne boli i umetničkog stvaranja, pa se zbog toga smatra da je ova veza bila jako podsticajna za nju u umetničkom smislu, jer su upravo u tom periodu nastala njena najbolja autobiografska dela.

U početku, Frida je pokušavala da opravda Dijegove prevare kako bi sebi olakšala, govoreći da je njegova umetnička priroda takva. Kasnije se i ona sama upušta u ljubavne afere, između ostalog i sa Lavom Trockim, ali i sa mnogim ženama. Usled duševene boli, svojevremeno je od besa otvorila žive rane od operacija na koži kako bi patnju premostila na fizičku bol.

Verovatno je zbog toga rekla da je imala dve nesreće u životu, prva je bila saobraćajna, a druga Dijego. Kao još jedna nesreća i bol u nizu patnji, za Fridu su bila četiri spontana pobačaja posle kojih su lekari ustanovili da više ne može imati decu.

Pobačaji su bili posledica saobraćajne nesreće koja ju je zadesila sa devetnaest godina. Tri najupečatljivije slike koje imaju najdosledniji prikaz njene patnje koje je osećala zbog ljubavi prema Dijegu zovu se „Ludo zaljubljeni“, „Skraćivanje“ i „Sećanje“.

Razvod i smrt velike slikarke

Frida se razvela od Rivere kada je saznala da ju je prevario sa njenom rođenom sestrom. To je bila bol koju slikarka nije mogla da preboli. Nakon njihovog razvoda Frida se ponovo teško razbolela i tada opet stupa u vezu sa Dijegom posle čega su se ponovo venčali. Za vreme njene teške bolesti Dijego je bio uz nju sve do njene smrti, ali nije prestajao da se viđa sa drugim ženama, pa se čak spekulisalo o tome da je hteo da se oženi meksičkom glumicom Marijom Feliks.

Frida je uprkos duševnoj i fizičkoj boli i dalje ostala pozitivna, ali ja tada već poprilično imala problema sa alkoholom i drogom. Njen lekar tražio joj je da prestane da pije i da ostane što duže u krevetu, ne bi li produžila život što je više moguće, ali buntovna slikarka to nije želela.

Naime, malo pred smrt ona je organizovala veliku izložbu svojih slika, a pošto je bila primorana da leži organizovala je da se njen krevet prenese na izložbu, te je tamo odmarala dok je uživala u društvu, uspehu i svom omiljenom piću tekilu. Svom doktoru rekla je tada ove reči:

- Doktore, ako me pustite da sada popijem ovu tekilu, obećavam da neću piti na svojoj sahrani!

Ubrzo nakon ove izložbe Frida nas je zauvek naspustila, ali se smrti nikada nije plašila. O njoj je govorila ovako:

- Nadam se srećnom odlasku i da se neću vratiti nikada više!

Godinu dana posle Fridine smrti Dijego je Plavu kuću, predao meksičkoj vladi s nadom da je će ta kuća, u kojoj se Frida rodila i provela najveći deo svog života, postati muzej. Inače, njenu smrt Dijego je doživeo kao najgori dan svog života. On umire tri godine posle nje, a njegova poslednja želja je bila da se njegov pepeo pomeša sa Fridinim.

(Kurir.rs/A.G.)

Bonus video: