CELOG ŽIVOTA SE BOJALA JEDNE STVARI I OD NJE STRADALA: Predosetila SMRT, a potresna priča glumice Ene Begović ledi KRV u žilama

Uloga koja ju je proslavila bila je u filmu "Pad Italije" 1981. godine. Ena Begović tada postaje neprikosnoveni simbol lepote Jugoslavije osamdesetih. Slede uloge u filmovima "Idemo dalje" i "Glembajevi" 1988. godine.

Rođena je u Splitu, 16. juna 1960. Bila je jedna od najvećih jugoslovenskih i hrvatskih filmskih i pozorišnih glumica. Ena Begović za ulogu baronice Kasteli-Glembaj dobila je Zlatnu arenu u Puli za sporednu žensku ulogu, ali ju je odbila, smatrajući da je njena uloga u filmu bila glavna. Ipak, Zlatnu arenu je dobila devet godina kasnije za ulogu u filmu „Treća žena“. Sjajne uloge je ostvarila u filmovima “Balkan ekspres”, “Čaruga”, “Ne zaboravi me” i mnogim drugim.

Na filmu pokazana senzualnost i harizma stavile su pred nju velika očekivanja. Svi su mislili kako će njena karijera biti u prvom redu karijera filmske glumice, ali je Ena imala drugačije planove. Želela je u pozorište, i na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu našla je svoj teatarski dom, kuću u kojoj je bila okružena najvećim partnerima, gde je radila sa legendarnim redateljima, pozorište prepuno predanih i upućenih gledalaca. Igrala je sve – od Antigone, preko velikih Šekspirovih junakinja, od kojih se posebno pamti njena Desdemona, pa do Strindberga, Ibzena, i, naravno, Krleže.

Gostovala je u drugim zagrebačkim pozorištima. Sa glumačkom družinom „Histrioni“ ostvarila je ulogu kojom se upisala ne samo u trajanje ovog pozorišta, već i u istoriju hrvatskog glumišta. Te 1987. godine na zagrebačkoj Opatovini „Histrion“ su prvi put igrali “Gričku vješticu” Marije Jurić Zagorke, priču rođenu za taj prostor, dramatizaciju legendarnog romana uz koji su odrasle generacije Zagrepčana.

U životu je imala jedan jedini veliki strah – od vožnje automobilom i avionom. Kasnije su Enini prijatelji govorili da je predosećala svoju smrt. Toliko se plašila vožnje da je zbog toga potražila i stručnu pomoć, a nakon saobraćajne nesreće koju je izazvala 1996. godine, u kojoj je jedan motociklista izgubio život, a njen prijatelj zadobio teške povrede, njena fobija dodatno se pogoršala. Tada je osuđena na tri godine uslovne slobode, ali veća kazna je bio snažan psihički šok od kojeg se nikada nije potpuno oporavila.

U tom teškom periodu najveća podrška i oslonac bio joj je Josip Radeljak, kojeg je upoznala krajem osamdesetih i koji je postao i ostao njena najveća ljubav. Radeljak se zbog Ene razveo od glumice Bebe Lončar, sa kojom je dobio sina Lea koji će kobnog dana Eninog stradanja biti za volanom automobila u kojem će glumica izgubiti život.

Ena i Josip zabavljali su se nekoliko godina, a kada je ona ostala u drugom stanju, odlučili su da se venčaju. Svadba je upriličena u njihovom domu u Zagrebu, kada je glumica već bila pred porođajem. Ćerku Lanu rodila je dve nedelje nakon venčanja, a u majčinstvu je uživala samo mesec i po dana. Tog kobnog 15. avgusta Ena je sa Josipom, Leom, svojom majkom Terezom i Lanom iz vile u Supetru krenula u posetu prijatelju, kompozitoru Stipici Kalođeri. Niko nije slutio da je to bilo njeno zadnje putovanje.

U mestu Splitska, Leo Radeljak odlučio je da ocu prepusti vožnju džipa nakon što je zakačio kamen i razbio far. Zaustavili su se na uzbrdici i obojica su izašli iz automobila koji je počeo nekontrolisano da klizi unazad. Ena i Tereza sa Lanom nisu uspele da izađu. Terenac je završio u provaliji. Tereza je zadobila višestruke povrede, a i Lana je završila u bolnici. Josip i Leo nisu bili povređeni. Eni nije bilo spasa. Imala je tešku frakturu lobanje, slomljen vrat, nagnječen grudni koš i polomljene obe nadlaktice. Povrede su bile preteške i ubrzo je preminula.

Usledili su meseci, a zatim i godine istrage i sudske rasprave, kao i brojni novinski napisi o tome ko je kriv za nesreću i da li je u pitanju fabrička greška na automobilu. Suđenje je trajalo sve do 2007, kada je Leo Radeljak oslobođen krivice za ubistvo iz nehata, a presuda je glasila da je nesreću prouzrokovao neispravan menjač na vozilu.

– Bila je predivna sestra, na trenutke i prebrižna poput majke. Imale smo sličan stav prema životu i umetnosti. Imala je X faktor i bila jedinstvena, istinska diva. Onako plavokosa delovala je romantično i nežno, ali posedovala je veliku unutrašnju snagu – rekla je pre nekoliko godina u intervjuu za Večernji list Enina sestra Mia, takođe poznata glumica.

(Kurir.rs)

Bonus video: