POSLE MEDENOG MESECA NA MAJORCI ONA JE NAJSREĆNIJA U ŽIVOTU: Dok se šuška o njenoj trudnoći kaže da očekuje VELIKU PORODICU!

Dodala je svom prezimenu novo: Dabić. Jedno od najlepših televizijskih lica trenutno još više blista, a od detinjstva je naučena da bude samostalna i brine o sebi, što je i učinila na najlepši način.

Svi nekako preplašeno očekujemo vremensku prognozu i verovatno su zbog toga sve voditeljke ovog formata prelepe. Šalu na stranu, koliko je ozbiljna priprema za ovaj naizgled laki žanr?

- Nije nužno da voditeljke prognoze budu prelepe, ali hvala na komplimentu. Harizma je uvek nešto što ističem kao bitnije od lepote, ona unutrašnja energija koju gledaoci osete preko ekrana, nju je važnije imati. Naravno da se trudim da budem vedra i kada dan to nije, jer šta bi bilo kada bih tužna najavljivala kišu i mraz, još više bih namračila i naoblačila. Poenta je biti pozitivan i radovati se svemu, pa sam ja tako kroz ovaj posao zavolela čari svakog godišnjeg doba, iako mi je leto zauvek omiljeno. Snimala sam prognozu na dasci za surfovanje, na klizaljkama, dok sam letela iz aviona s padobranom, tako da su pripreme ozbiljne kada na drugačiji način predstavljate prognozu.

Kada slušamo vaše intervjue, stiče se utisak da ste vrlo prirodni, realni, praktični i sa obe noge na zemlji. Šta smatrate najozbiljnijim stvarima u životu?

- Smatram da treba biti realan, prirodan i dosledan sebi kojim god poslom da se bavimo. To što je moj javan, ne znači da treba da budem "nešto drugačija" i neprirodna. Nikada se nisam osećala bitnijom, jer je to samo moj posao, deo mog života i ne dozvoljavam sebi da me "popularnost" promeni. To je jedna od ozbiljnijih stvari kojoj čovek treba da teži: da ostane veran sebi, svojoj porodici i prijateljima. To su vrednosti.

Prošle godine napunili ste tridesetu. Da li zaista posle 30. rođendana počinje da se razmišlja drugačije?

- Nikada se nisam opterećivala godinama, trudim se da uživam bez obzira na to koliko ih imala. Čak se i radujem jer postajemo "pametniji", iskusniji s godinama, što je prednost "starenja". Naravno da sam svesna da sam mlada, ali u tridesetim prosto shvatate malo realnije život i smatram da tek ulazim u svoje najbolje godine.

Kako ste postali voditeljka? Čime ste se do tada bavili, kako je izgledao vaš život, šta ste učili, u kakvoj porodici odrasli?

- Kao tinejdžerka, sa 18 godina sam počela da radim na nacionalnoj televiziji. Išla sam u UMS školu za talente, mama je bila ta koja me je vozila i odvozila na časove glume, manekenstva i novinarstva, pa je jedna audicija na TV Pink bila dovoljna da prođem i postanem TV lice najgledanije televizije. Roditelji su uvek podržavali naše aktivnosti, ja sam išla i na folklor i tu sam dosta putovala od malih nogu. Tako sam, iako mlada, bila vrlo spremna za svet i posao odraslih. Vaspitana sam na način da vodim računa o sebi. Iako me je i stariji brat uvek pazio, trudila sam se da budem samostalna, što je odlična stvar kada imate i posao, i školu, i hobi.

Poznato je da volite sport, posebno fudbal, posebno Partizan. U čemu je za vas lepota igre u kojoj dvadesetak muškaraca juri loptu?

- Moja porodica je sportska. I tata i brat su se bavili fudbalom, pa se tako rodila i moja ljubav prema sportu. U osnovnoj školi sam trenirala i takmičila se u atletici, volim da pratim, kada stignem, sve sportove. Fudbal je naravno najzastupljeniji, a Partizan klub za koji navijam.

Sa tadašnjim dečkom a danas mužem nedavno ste gledali Novaka Đokovića na Otvorenom prvenstvu Srbije u tenisu. Volite li tenis generalno i imate li, osim Novaka, još omiljenih tenisera?

- I on i ja obožavamo Đokovića - a ko ne? - pa smo uživali gledajući ga na samo nekoliko metara od nas. Serbija open je sjajan turnir i nismo mogli da propustimo da se zajedno pojavimo na istom. Pored Novaka nemam omiljenog, jer je on prosto najbolji i kao teniser i kao primer sjajnog i plemenitog mladog čoveka.

Bili ste član KUD "Lazar Hrebeljanović", što je divno. Šta ste sve tamo naučili i koliko vam to znači za svakodnevni život?

- Igrala sam folklor od svoje desete godine i to je bila moja želja. Presrećna sam što sam 15 godina bila član folklora. Moje društvo i ja smo bili prva generacija ovog KUD, a sada smo počasni članovi, kako mi volimo da kažemo. Zanimljivo je da sam, pored igranja, bila zadužena i za vođenje programa na našim koncertima, što i sada radim kada mi obaveze dozvole. Sećanja na turneje i prijateljstva sa folklora ostaju za ceo život.

Koliko zavisite od društvenih mreža? Jesu li vam saveznice ili vam ponekad dojade?

- Meni su sve notifikacije sa društvenih mreža isključene, baš zato što ne volim da budem zavisna od njih, već da uđem kada ja želim i budem koliko želim - nekad pet minuta, nekad 45. Imam lepe saradnje na Instagramu, a i inače volim da fotografišem i da se fotografišem. Tako je ispao spoj lepog i korisnog u mom slučaju.

Gledaoci uživaju u vašem izgledu i prezentaciji. Da li je naporno uvek biti sređena, doterana, u trendu?

- Meni nije naporno jer ne trošim mnogo vremena na sređivanje. Moj tim za ulepšavanje na televiziji već zna da ja to volim pomalo i što brže, tako da budem brzo i spremna. Čak i kod kuće ne volim mnogo da trošim vreme na te stvari, jer me prosto umaraju. Ne treba se opterećivati. Lepše smo kada nabacimo osmeh nego kilo šminke.

Veliki ste protivnik estetske hirurgije. Razumete li žene koje bez toga ne mogu?

- Razumem kada se neko malo ulepša ako je nezadovoljan, a ne razumem preterivanje i vulgarnost. Ako neko ima ili smatra da ima neku fizičku falinku i želi to da sredi - okej. Ali danas se zaista nameću neki trendovi preterivanja, što je meni, iskreno, nakaradno. Nikad ne bih bila pripadnik toga, makar ostala poslednja prirodna žena. Mada, svako neka radi kako misli da je za njega najbolje.

Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović

Bonus video: