NIKAD VIŠE NE ŽELIM DA VIDIM NIJEDNOG SRBINA! Natali je Alena Delona napustila posle ubistva jednog Stevice, čija smrt je JEZIVA

Natali Delon je rođena kao Frensis Kanovas u španskoj porodici, a tokom svoje karijere bila je proglašena za najlepšu glumicu sveta u nekoliko navrata. Osim bogate filmske karijere i režije filmova, objavila je i memoare.

Postoji priča da je Alen Delon bio opčinjen njome i da je zbog nje ostavio Romi Šnajder. Upoznali su se kada je ona imala 21 godinu. Natali i Alen su se venčali 1964. godine, a razveli 1969. godine. Ostali su u dobrim odnosima, a čak su i praznike provodili zajedno. Natali i Alen Delon bili su tokom jednog perioda vezani za Stevicu Markovića, čoveka koji je bukvalno dosegao vrh u Parizu, a zatim doživeo tragičan kraj.

Prema nekim navodima, Natali je Alena Delona napustila neposredno posle smrti Markovića, a tada je i rekla da "nikada više ne želi da vidi ni jednog Srbina".

Kako je sve počelo

Tokom 1958. u Beograd je stigao Delon, da bi snimio fim "Marko Polo". Tu je upoznao Stevicu Markovića i Miška Miloševića, dva zgodna i jaka frajera koji su dane provodili skačući sa Savskog mosta, jureći gradske lepotice i već su nanizali na svoje pesnice sve što se moglo isprebijati da bi se stiglo do titule "kraljeva ulice".

Na kraju snimanja filma, Delon vodi sa sobom u Pariz svog dublera Miška Miloševića koji će mu postati telohranitelj i veliki prijatelj. Nekoliko meseci posle toga, u ilegalnom prelasku granice, u Pariz stiže Stevica Marković koji će tokom naredne decenije postati lik koga će znati svaka francuska prodavačica kroasana.

U tim prvim emigrantskim danima, kada su svojim đonovima zaorali Jelisejska polja i ostale bulevare i trgove, za Markovića i Miloševića je Pariz zaista bio grad svetlosti. Potoci šampanjca, noćna overavanja čuvenih klubova u koje su stizali sa Alenom Delonom postali su rutinska stvar. Naravno, povremeno bi se podsećali starog zanata iz Beograda pa bi na pločnike Pariza pesnicama slali tamošnje glavne snagatore, čisto da ne zaborave beogradsku praksu i da im Sena ne "potopi" Savu i Dunav.

Oduševljavali su Delona prebijanjem Arapa i ostalih opasnih njuški po francuskoj prestonici, a znali su i da svetske prvake u boksu ponize prebijajući ih u slučajnom susretu na ulici. I naravno, taj spektar razbijanja nisu fokusirali samo na ulične tuče, već su počeli i da lome srce i maštu prestoničkihh lepotica.

Na jednu od njih nabasali su u klubu. Bila je to prelepa Fransis Kanavas, Francuskinja rođena u Alžiru. Njeno srce je u sekundi "smrskao" Miško Milošević, neodoljivi plejboj koji je je, po brojnim svedočenjima, bio čovek čija je harizma terala da pri ulazu u bilo koji klub se pogledi svih posetilaca zalepe na beogradskog mangupa.

Prvi utisci koje je Alen Delon isporučio Miloševiću kada ga je Beograđanin upoznao sa svojom novom devojkom Fransis bili su "Šta će ti ova kurva"? Ipak, desio se obrt ravan filmskom. Nekoliko meseci kasnije Fransis Kanavas dobiće muža i novo ime i prezime - Natali Delon. To nije rasplakalo Miloševića, koji upoznaje američku milionerku Sintiju. Ona ga vodi u Holivud i nije morala da svom novom ljubavniku daje papirne maramice jer mu je Delon skinuo devojku. Umesto maramica, kupuje mu "bentli" i jednu kartu za Holivud. Tačnije dve, jer oboje odlaze u kalifornijsku dolinu, gde Sintija svom dečku "from Belgrade" prve dane u USA kreira u ne samo jurcanju "kaldrmom" Sanset bulevara u zverskom bentliju, već finansira njegovu filmsku karijeru.

I dok Miško Milošević utrenirava sebe u javu i san u američkoj dolini snova, njegov pajtos Stevica Marković postaje Delonov "one and only". Stanuje u njegovoj pariskoj palati u prizemlju. Ismejava Delonovo rano ustajanje i jurcanje na filmski set. Iako mu Delon nudi sitne uloge u svojim filmovima, Markoviću se više dopada filmski život. Spava do podne, obilazi kafiće, a noću trese pariske klubove i krevete. I ne manjka mu osionosti.

Slao Delona po novine

Da bi zadivio zemljake iz Srbije koji ustaju da bi dirinčili u fabrici, krojačkim radnjama ili pekarskom savladavanju svih krivina krosana, Marković se ne zaustavlja samo u prepričavanju svojih dogodovština sa Alenom Delonom, već i u javnom ponižavanju slavnog glumca. Tako je jednom prilikom u kafiću na Jelisejskim poljima izbacio metalne franke pred slavnog glumca i rekao mu da ode da mu kupi novine. I Delon, taj superstar i miljenik Francuske, otišao je da kupi novine msje Markoviću, piše Nedeljnik Tu i tamo ukrade komad slave svog šefa, pa osvane u čuvenom "Pari maču" koji je doneo reportažu o njemu s naslovom "Stevan Marković - najači i najlepši čovek u Parizu". Ipak, mnogo uspešnije od slave, sa svojim gazdom deli njegovu ženu - Natali Delon. I ne zaustavlja se samo na tuđoj ženi, komada jedan.

Tukao francuskog Elvisa i terao ga da viče "Živeo Miloš Obilić"

Ubrzo osvaja i Silvi Vartan, pevačku zvezdu koja je za diskografsku kuću RCA prodala manje ploča jedino od njihovog prvog ekskluzivca - Elvisa Preslija. Bogatašice su obožavale Markovićevu neoubuzdanost po tradicionalnoj mustri "žene vole razbojnike". Suprug Silvi Vartan je bio Džoni Holidej, neprikosnovena francuska muzička zvezda i neka vrsta Elvis Preslija u verziji "made in France". I ne samo što je Marković postao ljubavnik supruge simbola Francuske, već će uništiti jedan koncert Džonija Holideja u Parizu.

Uoči spektakularnog nastupa Džonija Holideja u Parizu, Marković obećava zemljacima da će napraviti hos u Parizu. I dok je na bini Džoni Holidej isporučivao hitove, njihao kukovima i izazivao tahikardiju ženskih srca u areni, nije slutio da je tu i jedan neobični "fan". U jednom trenutku Stevica se popeo na binu, oteo gitaru od Holideja i počeo da ga udara. I na samo to. Od francuskog Preslija tražio je da viče "Živeo car Lazar", "Živeo Miloš Obilić" i Holidej je vikao to u mikrofon ne znajući šta govori, kao i većina posetilaca.

Ceo Pariz je brujao o tome, a sve francuske novine donele su tekst o ovom iznenadnom gostu na koncertu koji je prebio francuskog superstara.

Marković, Milošević i ekipa mislili su da se ceo svet može lako išamarati i razlupati kao gitara o glavi Džona Holideja. Osionost i megalomanija krasila je ovu ekipu. Ipak, čitav svet se ne može povaliti kao Natali Delon.

Orgije kod Pompiduovih

Stevica Marković živi holivudski u Parizu. Ne izvlači nikakve zaključke iz smrti svog prijatelja. Tokom 1968. u Francuskoj i širom Evrope bukte studentski nemiri. Čak se i predsednik i general Šarl De Gol uplašio revolucije koja će preokrenuti Francusku. Postoje svedočenja da je kao veliki prijatelj tadašnjeg fracuskog premijera Žorža Pompidua, Alen Delon angažovao Stevicu Markovića da učestvuje u tuči studenata. On im govori:

- Eto, vi ste pobegli iz Beograda od komunizma, a sad je on došao pred Pariz.

Ipak, Markovića i porodicu Pompidu nije vezivao samo eventualni angažman srpskog bodigarda u prebijanju studenata. Marković je preko Delona postao i sam na neki način prijatelj porodice Pompidu. A za mnoge je to prijateljstvo značilo učešće na orgijama. Na tim zabavama je Marković napravio nekoliko fotografija na kojima je i Klod Pompidu, buduća prva dama Francuske.

Pompidu je mislio da je Stevica Marković tajni agent jugoslovenske policije UDBE i da je fotografije poslao u Beograd, a da su one prodate Rusima koji će da krenu sa ucenjivanjem francuskog predsednika.

"Šta radi gospodar kad ga ujede pas. Ubije psa"

Tokom 1968. Marković je već dobro zagrizao na sopstvenoj životnoj nizbrdici. Otkačio ga je Alen Delon, a hvaljenje učešćem na orgijama sa visokim političkim ličnostima logično je preraslo u pretnju protiv njega. Pošto je video da je u opasnosti, Marković je želeo da skupi 50.000 maraka, da se vrati u Beograd i otvori u njemu prvi privatni servis za pranje automobila. Čak je uspeo u tome, ali je onda poželeo da sumu udvostruči u kockarnici. Brzinom većom od kuglice za rulet izgubio je sav novac u kockarnici, piše Nedeljnik.

Onda je rešio da krene sa ucenama. Na pariskom đubrištu Elankur je prvog oktobra 1968. klošar Žan Aro pronašao leš upakovan u najlonsku kesu. Bio je to raksomadano telo Stevice Markoviće u čijim ustima se nalazio sopstveni penis.

Alen Delon i njegov kum i šef korzikanske mafije Fransoa Markantoni bili su glavni osumnjičeni za ovo ubistvo. Istraga je pokušavala da dokaže da je najlonska kesa u kojoj je nađen leš Markovića bila kesa od nekog dušeka koji je kupio Fransoa Markantoni za svoju kuću. Čak je to i dokazano preko registarskog broja na dušeku, ali je Markantoni, kao i Delon, oslobođen krivice usled nedostatka dokaza.

(Kurir.rs)

Bonus video: