10 GODINA NIJE SA NAMA! Tusta je ostavio veliki trag na domaćoj ROK sceni, skupljeni potpisi da dobije svoj plato u Beogradu

Branko Črnac Tusta je preminuo 14. oktobra 2012. godine. Legendarni pevač pulskog pank rok benda KUD Idijoti se borio sa rakom, ali nažalost, bolest je bila jača.

O Tusti je ispričano i napisano mnogo toga. Pevao je u pank bendu, a furao dugu kosu, sa brodogradilišta se popeo na binu, zalagao se i branio prava radnika jer je i sam bio jedan od njih. Sindikalac. Anitifašista. Čovek čije je ime utkano u jugoslovenski pank (i rok) i toliko isprepletano da se neke priče ne mogu ispričati jedna bez druge.

Oni su bili prvi hrvatski bend koji je svirao u Srbiji. Nije bilo mržnje, ružnih reči već smo ljudskost, ona iskonska. Uostalom, pročitajte knjigu dr Frica (Život sa idi(j)otima) jer ako je neko bio tu, on je.

Tusta je bio car, ali to svi znaju. Svi eminentni i bitni ljudi su pisali o njemu, pa imam osećaj da tu nemam šta da dodam. Ovo su samo crtice iz mog života koje su nekako bile oivičene KUD Idijotima.

Scena 1: Srbija, devedesete. Ratovi, sankcije, restrikcije, prazni rafovi... Ludilo, haos, bezumlje i mržnja. Neko je na rođakov rođendan doneo staru Jugotonovu kasetu sa narandžastom nalepnicom, a preko toga je crnim markerom bilo ispisano KUD Idijoti sa sve nacrtanom petokrakom što je tada bilo veoma neobično. (Kasnije sam saznala da je to i u Hrvatskoj bio popriličan skandal, ali Idijoti su uvek voleli da guraju prst u oko i idu tamo gde je malo njih smelo.)

U očima zbunjenog deteta godina to je bila totalna egzotika. Pustili su kasetu, ona je škripala od silnih presnimavanja i tada sam čula nešto... drugačije.

Rođak i njegovi drugari, koji su naravno bili stariji od mene, pitali su kako mi se čini. Ne sećam šta sam im odgovorila, ali se sećam da sam na poklon dobila drugu kasetu sa tim istim pesmama KUD Idijota. Presnimljenim naravno. Slušala sam tu kasetu dok je kasetofon nije pojeo i iako je matori pokušavao da vrati traku metodom olovke i namotavanja jedan deo se toliko zaglavio da mu nije bilo spasa. Bila sam dete i pola tih stvari nisam razumela, ali Tustin glas u kombinaciji sa muzikom je imao skoro, pa hipnotičko dejstvo.

Tada nije bilo interneta kod nas, ni kompjutera, informacije su sporo putovale, ali Idijote su uvek hvalili i noko nijednu ružnu reč nije rekao za njih.

Scena 2: Već sam u srednjoj školi i kapiram mnogo toga šta se dešava oko mene. Slušaju se Pistolsi, Ramonsi, Kleš, Hladno pivo, Pankrti, KUD Idijoti, Šaht, KBO, Pekinška patka, Goblini, Ateist Rep, Brejkersi, Idoli i još mnogo toga. Mladi smo, pankeri smo, nosimo pocepane farmerke, bedževe i besni smo. Otkrivam svoja politička, ideološka i ostala ubeđenja. Istražujem. Tusta i KUD Idijoti su tu negde, kao i Hladno pivo, ali to je već druga priča. Želim da ih čujem uživo nekad.

Scena 3: Studiram novinarstvo. Hoću da budem Petar Janjatović ili Peca Popović. Često slušam Idijote jer volim tu sirovu iskrenost u Tustinom glasu. Dolaze u Niš 2010. godine. Prvo sam malo plakala od sreće, onda sam otišla na koncert, zatim pevala i skakala. Energija u publici naelektrisana, ali pozitivno. Kasnije sam pričala sa dosta ljudi koji su bili na koncertu i da je većini bila želja da ih čuju uživo jer, eto nisu imali prilike. I tako mi se ostvarila davnašnja želja.

Scena 4: 2012. godina je godina koju bih najradije izbrisla iz svog života jer je to ubedljivo najgora godina ikad. Sve loše što je moglo da se desi, desilo se i to po najgorem mogućem redosledu. Ne sećam se gde sam bila ni šta sam radila, ali se sećam da mi je majka rekla da je Tusta umro. Ne znam zašto, ali malo sam otplakala. Takvu tugu sam osetila kasnije kada sam saznala da je preminuo Vlada Divljan. Ne znam kako tako ponekad mogu da zabole smrti osoba koje ni ne poznaješ, ali eto, desi se. Valjda se pronađeš u muzici, osetiš iskrenost. Šta znam.

Rodila sam se iste one godine kada je Tusta došao u KUD Idijote. Čitala sam, gledala i slušala sve što se moglo naći, najpre po magazinima, a onda i po internetu. Svi su ga voleli, pričali da je dobar čovek, mnogi su ga navodili kao uzor.

Razlog zbog koga taj prostor treba da se zove "Tustin plato" je taj što je Branko Črnac bio veliki prijatelj Beograda i progresivan muzičar. Tusta je do kraja svog života, prerano okončanog usled podmuklog raka, bio dosledni antifašista i borac protiv nacionalizma i za socijalnu pravdu i uvek rado viđen gost Beograda. Kao frontmen levičarskog pank benda KUD Idijoti pozitivno je uticao na stasavanje generacija beogradskih, srpskih i jugoslovenskih pankera i antifašista među kojima su bili i pripadnici SKOJ-a.

KUD Idijoti su često svirali u SKC-u, tu su se prodavala njihova muzička izdanja, a park u blizini je bio mesto na kome su se okupljali beogradski pankeri, pišu iz SKOJ-a.

Nisam doživela sve to u realnom vremenu, ali opet i to je znak da muzika prevazilazi sve barijere i ako je kvalitetna, ostaje da traje, da se prenosi sa generacije na generaciju. To je najveće Tustino zaveštanje - muzika koja će se slušati još dugo, dugo...

(Kurir.rs/Aleksandra Miletić)

Bonus video: