PREŠLA JE DUG PUT OD S*KSI PEKARKE DO PROFESORKE! Ovo je ŽIVOTNA priča čuvene Jagodinke Simonović: Evo kako ona izgleda danas!

Glumica Dragana Varagić najpoznatija je po ulozi Jagodinke Simonović u filmu i seriji „Varljivo leto '68", a malo toga se zna o njenom privatnom životu.

Otac ju je od malih nogu učio da vozi rošule i bicikl i da pliva, a majka ju je vodila u školu. Tu je ostvarila i svoju prvu glumačku ulogu i to u amaterskoj predstavi koju je režirala njena baka.

Kada joj je bilo devet godina porodica se preselila u Beograd. Za Draganu je to bilo traumatično iskustvo, jer joj se prestonica nije odmah svidela. Pohađala je Osnovnu školu „Aleksa Šantić“, a nakon toga upisala Osmu gimnaziju. Najviše je volela hemiju, matematiku i biologiju. Redovno je išla na republička takmičenja, a maštala je da postane lekar kako bi mogla da pomaže ljudima.

Bila je član dramske sekcije u Domu pionira kod profesorke Zore Bokšan i Bate Miladinovića. Zora ju je za tri dana pripremila za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je i diplomirala, a specijalizovala Šekspira na Šekspirovom institutu u Statfordu.

Prvu ulogu je dobila na trećoj godini Akademije. Igrala je Milicu, devojku Svetozara Markovića u istoimenoj seriji u kojoj joj je partner bio Lazar Ristovski, a kako je jednom prilikom izjavila, bilo je dragoceno iskustvo sarađivati sa režiserom Edom Galićem.

I ostali reditelji su prepoznali njen talenat pa su uloge dolazile jedna za drugom čak i pre nego što je dobila diplomu FDU-a. Na četvrtoj godini fakulteta igrala je Natašu Rostovu u predstavi „Rat i mir“ baziranoj na istoimenom romanu Lava Tolstoja. Ta uloga donela joj je stalni angažman u Narodnom pozorištu gde je do početka devedesetih godina 20. veka igrala Ledi Anu, Elizabetu Proktor, Katarinu Logomirski te brojne velike uloge.

Tumačila je gospođicu De la Kroetu u TV drami „Mikelanđelo“ iz 1982. godine. Režiju potpisuje Stanko Crnobrnja, a scenario Vera Blagojević. Reč je o televizijskoj adaptaciji dela Miloša Crnjanskog u kome su glavne uloge tumačili Ljuba Tadić i Rade Marković. Iste godine snimila je sa Mirzom Tanovićem, Zijahom Sokolovićem i drugima TV dramu „Dan, dani… Nedžada K.“ koja je premijerno emitovana na programu Televizije Sarajevo. Autor filma je Dušan Sabo.

Sa Žarkom Lauševićem, Dragomirom Pešićem i Velimirom Batom Živojinovićem je glumila u ratnom filmu „Progon“ Predraga Golubovića.

Usledila je uloga u filmu Veljka Bulajića „Veliki transport“. Dragana je tumačila učiteljicu Dunju, a osim domaćih, u filmu su glumili i američki glumci Džejms Frensiskus, Edvard Albert, Robert Von, austrijski glumac Helmut Berger.

U TV drami „Čaj u pet“ koja je premijerno emitovana 1984. godine na Televizii Beograd igrala je Sindi. Režiju potpisuje Dimitrije Jovanović, a scenario Borislav Pekić.

A onda je stigla i uloga Jagodinke Simonović u komediji Gorana Paskaljevića „Varljivo leto 68.“ Bila je jedna od mnogih ljubavi maturanta Petra Cvetkovića kog igra Slavko Štimac, koji svojim ponašanjem prkosi strogom načinu vaspitanja njegovog oca. Film je prikazan na festivalima u Montrealu, Monpeljeu, Valjadolidu i drugima, a odneo je i nekoliko prestižnih nagrada.

Početkom 90-ih godina seli se u Kanadu, ali odlazak iz domovine nije zaustavio njenu glumačku karijeru. Dragana je nastavila da glumi na "daskama koje život znače", a tu se prvi put ostvarila i u ulozi reditelja.

Magistrirala je na Univerzitetu u Torontu, zatim radila kao predavač na Univerzitetima Vindzor i Dalhauzi. Glumu i režiju je predavala na Univerzitetu u Otavi. Od 2012. godine predaje glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Glumica je u jednom intervjuu otkrila da je ulogu u Varljivom letu sama birala, te da je od Paskaljevića samo tražila da Jagodinka peva meksikansku pesmu i ima niški akcenat. Za Štimca je rekla da je veliki glumac i odličan drug, te da je s njim bilo lako snimati.

Film je stekao veliku popularnost među publikom, a iste godine je na Televiziji Beograd emitovana istoimena serija od tri epizode. Povodom četrdesete godišnjice oslobođenja Beograda TV Beograd je u emitovao seriju „Banjica“ koju je napisao Siniša Pavić, a režirao Sava Mrmak.

Za glumački, rediteljski, ali i pedagoški rad nagrađena je brojnim priznanjima. Dobitnica je dve godišnje nagrade Narodnog pozorišta, nagrade za epizodnu ulogu na Sterijinom pozorju, te nagrade „Ljubiša Jovanović“.

Osim toga, dobitnica je nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, te nagrade grada Toronta za među-kulturnu saradnju. Nominovana je i za nagradu „Dora“ za najbolju glumicu u Torontu.

Privatni život

Polovinom osamdesetih godina udala se za karikaturistu Dušana Petričevića, a 1988. godine dobili su ćerku Mihailu, koju od milja zovu Miša.

Na pitanje novinara kako to da su odlučili da početkom devedesetih godina napuste Jugoslaviju i da se otisnu u nepoznato, glumica odgovara da je oduvek bila „čergarka u duši“, a s obzirom da su i ona i suprug samostalni umetnici, nije bilo teško da „prelome“ .

Za tu zemlju kaže da je prelepa, uzbudljiva i tajnovita, te da joj se posebno svidela mešavina kultura i to što ju je Kanada vrlo brzo prihvatila kao svoju.

Veliku podršku u životu pružao joj je suprug, a zajedno su na pravi put izveli Mihailu koja je doktorirala evropsku književnost u Bolonji.

Do 2012. godine povremeno su dolazili u sprsku prestonicu, a onda su se iz porodičnih razloga i vratili u Beograd. Ubrzo nakon, toga, Dragana je počela da radi na Akademiji umetnosti i sarađuje na brojnim projektima koji imaju za cilj da pomognu mladim glumcima.

- Mislila sam da ću imati više vremena za sebe nego u Kanadi, ali nije tako. I jesam i nisam ona nekadašnja Dragana. Ne samo zbog godina, već i zbog raznih iskustava koje sam stekla u međuvremenu. Nisam se pokajala što sam se vratila. Ovih godina sam povremeno odlazila u Kanadu da radim. Uglavnom na fakultetu, kao profesor ili reditelj. Kao da sam spojila dva svoja različita života i živim neki novi, treći - još uvek radoznala i zaljubljena u mogućnost da se stalno menjamo - rekla je u jednom intervjuu prošle godine.

(Kurir.rs/Story)

Bonus video: