TRAGIČAN KRAJ HEROINE JEDNOG DOBA! Magi nema već 21 godinu, bila u KANDŽAMA DROGE, a nad njenom sudbinom niko ne ostaje ravnodušan

Margita Stefanović Magi bila je jedna od najznačajnijih žena na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije, a preminula je 18. septembra 2002. godine na Infektivnoj klinici u Beogradu gde je smeštena u avgustu iste godine.

Duge crne kose i neverovatne harizme, bila je ikona rokenrola osamdesetih. Prozvana je crnom princezom, negde i crnim anđelom, a najveću popularnost stekla je kao članica benda EKV.

Publika je u njenom odnosu prema klavijaturama neretko videla pokretačku energiju benda. Magi je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja i kompozitorka.

- U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog kakve psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim oblastima umetnosti i života - tvrdila je jednom prilikom Magi.

Ipak, magija, koju je nosila sa sobom, je ugašena njenom smrću.

Kako je naveo njen prijatelj Svetozar Cvetković jednom prilikom na K1, od najblistavije pojave, talenta i inteligencije, Margita, je zbog heroina, dospela do jedne garaže u Borči, a onda i Doma za starija lica, gde je i umrla.

Glumac je tada otkrio mučne detalje o prijateljici, u cilju da podigne svest o pošasti koja se zove droga i uz koju nema budućnosti.

- Margita i ja smo bili jako bliski. Upoznao sam je kada sam ja imao 18, a ona 17 godina. Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije nosio sa sobom. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada, do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, jedan veliki um, može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije. Neverovatno je kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, taj majndset i njenu spoljašnost koja je izgledala fascinantno svakome sa kim je ona došla u dodir. Ona je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole zajedno sa Ivom Pogoralićem, dobila je poziv da nastavi svoje školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila.

Njen otac je bio čuveni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi, ne da optužujem njenu majku, ali ona je bila baš ono što se zove stroga majka. Sve ono čega bi se Margita dohvatila to je imalo poseban pečat i to se videlo na tim njihovim pločama EKV-a. Ona je završila i arhitekturu i bila jedan od najboljih studenata, opet je usledio jedan od poziva da ode u Japan, ona nije otišla u Japan, dobila je jednu od najboljih nagrada u Japanu, ali je ostala tu gde je, napravila sa svojim drugarima to što je napravila, ostavila najbolje moguće tragove muzike 80-ih godina, koja postoji i danas, ali je ta tragična sudbina gotovo svih članova iz različitih razloga, nju dočekala kada ih je skoro sve iz te prve postave ispratila.

Njen tragičan kraj je zaista nešto što bi moglo samo na filmu da se opiše, a da ne bude previše neprijatno ukoliko to čovek ovako radi. Ja sam u svemu što sam radio pokušao da saznam nešto što se zove istina, što jesam saznao, što je bilo jako teško i bolno, sa jedne strane, sa druge strane sam pokušavao da taj njen život ne ode totalno strmoglavo dole, ali u tome nisam uspevao - rekao je Svetozar Cvetković, pa otkrio kako je saznao da je Margita bila robinja heroina:

- Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo.

Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji.

Cvetković je onda otkrio kako je saznao za smrt svoje prijateljice.

- Igrao sam predstavi "Tajna crne ruke" i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao "Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe", ja sam otvorio tu cedulju, na njoj je pisalo, "Magi je umrla" i to je bio moj susret sa tim, ali moram da kažem najtragičnije osećanje koje sam imao u tome je to da je meni u tom trenutku laknulo, jer sam sve vreme saosećao i osećao težinu tog života i načina života kako se odvijao. Ona je bila iz jedne umetničke porodice, jedne slobodarske porodice, kreativne porodice iz jednog stana koji je bio 50 kvadrata u kojem je više od trećine tog stana zahvatao koncertni klavir.

Znači iz svega toga je ona završila u jednoj garaži u Borči i odatle na Infektivnoj klinici u Beogradu i u Domu za stare, gde je prosto nestala, to je najtragičnija sudbina sa kojom sam se ja susreo i sa kojom sam bio jako blizak sve te godine - rekao je glumac.

Inače, Magi je svirala klavir i upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Diplomirala je 1982. godine i upravo se tada, zajedno sa svojim momkom Srđanom Vejvodom, sve više zagrevala za beogradsku andergraund scenu pa je krenula u potpuno drugom smeru.

U proleće iste godine preko svog rođaka, gitariste Gagija Mihajlovića, upoznala je Milana Mladenovića, a ubrzo nakon toga na jednoj od proba tadašnje grupe "Katarina II" pozvana je u bend u kojem je ostala sve do kraja 1994. godine, odnosno do Mladenovićeve smrti, koja je, ujedno, označila i kraj postojanja pravog EKV-a.

Istovremeno je učestvovala u stvaranju albuma mnogih jugoslovenskih bendova, među kojima su i "Karlowy Vary", "Elvis J. Kurtović & His Meteors", "Van Gogh" i "Babe".

Komponovala je muziku za filmove "Prvi put s ocem na jutrenje", "Vera Hofmanova", "Povratak Vuka Alimpića", "Plavi plavi", a učestvovala je i u pozorišnim produkcijama "Klasni neprijatelj" i "Tri sestre".

Na poziv reditelja Gorana Markovića, oprobala se i kao glumica 1985. godine u ulozi Dragane u filmu "Tajvanska kanasta".

Nakon Mladenovićeve smrti, nastavila je da svira u bendu "Kurajberi" te gostovala na albumima "Glisersa", "Ziona" i "Direktora", a 1995. godine, zajedno s grupom mladih beogradskih muzičara, formirala je bend EQV i objavila album pod nazivom "Ti si sav moj bol", inspirisan poznatom pesmom "Ekatarine Velike". Za klavijaturama je nastupila i na nekoliko unplugged koncerata "Električnog orgazma", a njen poslednji rad vezan je za pozorišnu predstavu "Kaput mrtvog čoveka" iz 2002. godine.

(Kurir.rs/Blic)

Bonus video: