ŽIVEO BURNO I TEŠKO KAO BESKUĆNIK I SKITNICA: "Bludni sin" se borio sa alkoholizmom i nemaštinom, a danas nema ko ga ne citira

Tog 9. marta 1994. godine, preminuo je američki pesnik, pripovedač i romanopisac, poznat po svom eksplicitnom književnom izrazu - Čarls Bukovski.

Najveći deo života proveo je živeći u Los Anđelesu, gde se, iz Nemačke gde je rođen, sa porodicom preselio 1922. godine.

Imao je teško detinjstvo odrastajući u siromaštvu u vreme ekonomske depresije u Americi između dva rata. Njegov otac je često ostajao bez posla, zbog čega je bio nezadovoljan i isfrustriran.

Nakon završene srednje škole Čarls je upisao gradski koledž u Los Anđelesu, a kako je već tada bio zainteresovan za književnost, pohađao je i kurseve novinarstva i književnosti sa ciljem da postane pisac.

Koledž, ali i svoju kuću napustio je 1941. godine kada se posvađao sa ocem koji nije podržavao njegovu želju za pisanjem. S obzirom da je rat počeo, a Čarls nije želio da se priključi američkoj vojsci, u ratnim godinama živeo je kao beskućnik i skitnica. Putovao je Amerikom i zarađivao novac obavljajući razne poslove.

Sa ciljem da se izdržava od svog pisanja Bukovski se seli u Njujork, ali ipak ostaje nezapažen. Nakon ovog neuspeha vraća se u Los Anđeles.

U narednim godinama Bukovski je radio različite poslove, a najviše vremena radio je u pošti. Osim finansijskih problema, suočio se i sa zdravstvenim problemima izazvanim alkoholizmom. Gotovo u potpunosti je prestao da piše, sve dok nije upoznao Barbaru Frej, bogatu vlasnicu časopisa “Arlekin” kojom se oženio.

Dok je bio u braku sa Barbarom radio je za časopis “Arlekin”, gde je objavio i nekoliko svojim pesama. Međutim, nakon razvoda posle samo dve godine braka, Bukovski se ponovo zaposlio kao poštanski službenik.

O svom iskustvu stečenom na poslu u pošti pisao je u svom prvom romanu “Post Office”. U narednim godinama njegova karijera pisca konačno kreće uzlaznim tokom. Šezdesetih godina 20. veka ponovo počinje da objavljuje svoje pesme, a prvi intervju dao je za književni časopis “Chicago Literary Times”.

U tom periodu upoznaje i Frensis Smit sa kojom će provesti nekoliko godina i sa kojom je dobio ćerku Marinu.

Usledila je i prva zbirka priča, kao i nove zbirke pesama. U časopisima “Open City” i “Los Angeles Free Press” pisao je svoju kolumnu. Tek 1970. godine daje otkaz u pošti, kada je od vlasnika izdavačke kuće “Black Sparrow Press” Džona Martina dobio stipendiju kako bi se posvetio samo pisanju.

Neka od svojih najpoznatijih dela piše tokom 70-tih godina, a široj javnost je postao poznat nakon prikazivanja dokumentarnog filma “Bukovski” u režiji Tejlora Hačforda.

Kada je upoznao Lindu Li Bejli, ženu mlađu 25 godina od njega, oženio se i započeo mirniji život. Družio se sa poznatim ljudima, kao što je glumac Šon Pen, napisao scenario za film “Barfly” koji je snimljen 1987. godine, a poslednja objavljena zbirka pjesama za njegovog života bila je “The Last Night of the Earth Poems” iz 1992. godine.

Preminuo je 9. marta 1994. godine od posljedica leukemije, a sahranjen je u memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

Među najpopularnijim djelima Čarlsa Bukovskog izdvajaju se: romani “Holivud”, “Bludni sin”, “Žene”, “Beleške starog pokvarenjaka”, “Šekspir ovo nikad nije radio”, kao i zbirke kratke proze “Đavo je bio vruć”, “Priče o obličnom ludilu” (po kojoj je snimljen i film), “Fotografije iz pakla”…

Bukovski se celog života borio sa alkoholizmom, zbog toga je bio i hospitalizovan, ali je uglavnom govorio da, uprkos svemu, i dalje voli da pije.

Proživeo je jedan izuzetno buran i težak život, često na samom dnu ali je umetnik u njemu uvek pobedio, piše CDM.

Pisao je iz egzistencijalne nužnosti, da bi preživeo sveetlost svakog novog dana.

Neiscrpan tematski izvor za mnogobrojne priče, pesme i romane pronašao je u sopstvenom životnom iskustvu, u proživljenim dramama iz detinjstva, mladosti i vremenu kada je lutao Amerikom, klošario, opijao se, radio besmislene poslove da bi preživeo, u galeriji žena koje je upoznao na svom putu.

Iako je sebe doživljavao kao stidljivog i povučenog čoveka, kome je alkohol neophodan da bi živeo s ljudima i da bi stvarao, on je gotovo do hipertrofije otkrio i najsitnije detalje svoje intime, i tako stekao epitet jednog od najbestidnijih umetnika u istoriji književnosti.

Ma koliko njegov svet bio čudan, potresan, šokantan, ostao bi na nivou obične ispovesti da nije Bukovskog opsenara, obdarenog da u svemu vidi ono komično, da u svakodnevnom otkrije elemente fantastike i da najjednostavnijim jezikom ispriča ponekad banalne, a ponekad neverovatne i dramatične događaje, ali uvek duhovito. Sve što je napisao prožeto je humorom, koji je često distanca od užasa.

(Kurir.rs)