VIŠE ANGAŽUJU PLESAČE IZ BEOGRADA NEGO NAS S JUGA: Radomir Pajić iskreno o karijeri i takmičenju "Rame uz rame sa Draganom"

Radomir Pajić jedan je od 14 plesača koji se takmiči u talent šou-programu "Rame uz rame sa Draganom", koji se emituje svakog vikenda od 20 sati na Kurir televiziji.

Radomir je rođen 1984. godine i dolazi iz Niša. On je plesač i koreograf, kao i trener plesnog studija koji je nedavno osvojio čak 37 medalja u disciplinama disko-dens, hip-hop i strit dens šou na jednom internacionalnom takmičenju.

Dosta se selio, živeo je u Jagodini, Beogradu, Novom Sadu... Takmičenje ovog tipa mu nije strano jer je već učestvovao u sličnom formatu, a pojavljivao se i u spotovima. Idol mu je Brus Li i voleo bi da stvori svoj, poseban plesački stil.

Bavio se borilačkim veštinama, tačnije tekvondom, ali onda je u osmom razredu otkrio brejkdens i hip-hop i uronio u plesačku avanturu koja je kasnije krunisana mnogim uspesima. Kao mali je, prema rečima njegovog oca, voleo da igra uz Džeja. Ovo je njegova priča kako je sve počelo…

- Počeo sam relativno kasno da plešem, tek u osmom razredu, a pre toga sam se bavio borilačkim veštinama pošto je moj otac bio u istim vodama, ugledao sam se na njega i ljude koje se bave borilačkim veštinama i to mi je bila prva ljubav. Tek od osmog razreda, kada sam počeo da izlazim u grad, izlazili smo u diskoteke i dečko koji je puštao muziku, taj Di-džej je pustio jednu pesmu, sišao dole i počeo da igra, kada sam video to što on radi, bilo mi je interesantno i privukao je pažnju. Tada, kao tinejdžeru i meni je bilo bitno da privučem pažnju na neki način. Počeo sam da vežbam, pa kad nešto naučiš, kad navežbaš, odeš u diskoteku i pokažeš to što si spremao i odatle je krenula priča sa plesom (smeh).

Brejkdens je njegov ples, a kako kaže privuklo ga je jer je bilo približno borilačkim veštinama jer se bavio taekwondoom. Naravno, usledilo je pitanje da li je to onaj brejkdens iz filmova, sa kartonom i akrobacijama gde se igrači vrte na glavi, jer priznaćete da deluje baš atraktivno.

- Da, to je taj brejkdens, ali se umesto kartona više koristi linoleum. Više nema kartona, iako je on bolji od linoleuma (smeh). Osim brejkdensa, vemenom sam počeo da izučavam i neke druge stvari. Posvetio sam se i drugim plesovima jer sam shvatio da bi bio dobar igrač, ti treba da znaš i druge stilove, ne samo jedan.

Konkretno brejkdens je više akrobatski ples, ima momente gde kroz korake pratiš ritam, ali mi kao klinci smo se više bazirali na te akrobacije jer je to bilo interesantnije. Vremenom kako vežbaš akrobacije, budeš krut u nekim pokretima dok si na nogama, pa sam počeo da radim i hip hop, afro dens, dens hol (dance hall), u suštini, sve ove moderne plesove koji se danas vidimo u stranim spotovima.

Ispirčao je i koliko vremena mu je trebalo da savlada neke pokrete, a jedan ga je baš namučio i nije u pitanju famozno vrtenje na glavi već nešto sasvim drugo.

- U današnje vreme, s obzirom da na jutjubu postoje tutorijali za sve to, a u ono vreme kada sam ja vežbao nije bilo toliko tih tutorijala i u Srbiji nismo imali novca da dovedemo nekog jačeg bi boja (B boy) odnosno brejkdensera, a inače ovo bi boj je skraćeno od brejkdensera.

Nismo imali para da dovedemo nekog iz inostranstva kako bi nam pokazao tehniku, tako da smo mi vežbali šta vidiš na spotu, trudiš se da navežbaš, pa kako izgleda. Konkretno, prvi moj pokret je vindmil (windmill, vetrenjača), a taj pokret sam sigurno vežbao jedno godinu dana da bih uopšte uspeo jedan krug da napravim, a ako pričamo o hed spinu (head spin), to mi je bilo lakše kad sam naučio vindmil jer sam razumeo neke stvari, pa mi je hed spin bio lakši. Ne znam tačno koliko sam ga vežbao, ali sa vetrenjačom sam se namučio. (smeh)

Radomir se dotakao priče o promeni stilova kada je ovo takmičenje u pitanju i koliko je to zahtevno za igrača.

- Konkretno, moja partnerka sa kojom trenutno radim, ona radi mažoret (Bogdanka Kelča), to je ples sa rekvizitima, ona ima u ruci štap koji treba da vrti, a problem je što ja nikad nisam imao kontakt sa rekvizitima u svom plesu. Meni je recimo to sad neki izazov.

Recimo, u latinu nisam toliko dobar, radio sam neke osnovne korake, ali sad kad bi trebalo nešto malo komplikovanije, tu bih već više morao da se potrudim kako bih ispratio partnerku. I da, to isto, nikad nisam plesao u paru, tako da to bi mi bilo teško. Neke osnovne korake iz latina i znam, ali eto već u paru kad treba da igraš sa nekim, onda je to već malo teže. U brejkdensu nemaš partnerki, a čak i da imaš partnera sa kojim igraš neku koreografiju i da imamo neki kontakt fizički, neka podrška ili nešto u tom fazonu, nije isto kao kad plešeš u paru sa devojkom.

Ovaj bi boj je sa svojom partnerkom oformio Feniks dens studio u Nišu, a rade od 2009. godine sa decom i veoma su uspešni jer svake godine osvoje bar dvocifreni broj medalja na raznim takmičenjima.

- Mi smo takmičarski klub, vodimo decu na takmičenja, naš plesni klub je osvojio drugo mesto na Svetskom prvenstvu, ja sam kao solista na Svetskom kupu u Italiji osvojio prvo mesto i sa partnerkom na istom tom takmičenju bio sam drugi, to su neki veći rezultati, a na državnom nivou imamo dosta prvih mesta što se tiče hip hopa, disko densa, strit šoua.

Kada su nastupi sa poznatima u pitanju, tu je situacija malo drugačija.

- Uglavnom svi naši poznati pevači u Beogradu, retko na jugu, tako da oni više angažuju ljude koji su tu, a mi smo imali priliku da snimimo spot za MC Stojana, ali to je bilo davno i bio je Ding Dong (legendarna hip hop grupa iz Niša, op.a) oni su nas zvali, sa njima smo snimali, a bili smo i u seriji “Žigosani u reketu” imali smo neke scene pošto nastupamo na Kupu Radivoja Koraća kad god je u Nišu, naše devojke iz kluba igraju kao čirlidersice.

Mnogi od takmičara su rekli da priželjkuju pobedu, a evo da li Radomir vidi sebe kao pobednika.

- Konkretno, kada sam čuo za ovaj šou i saznao da će biti različitih ljudi i drugi stilovi, mene je prvo povuklo to - da naučim neke nove stvari jer uvek sam hteo da naučim nove stvari u plesu, pa mi je prvo bilo to, pa onda posle toga nagrada. Nije mi najbitnija pobeda, nije mi to na prvom mestu. Prvo mi je bilo to, da se upoznam sa ljudima, da isprobam nešto novo, a možda ostvarim neke konekcije u Beogradu…

On svoje kolege ne vidi kao protivnike.

- Što se tiče mene, da gledam možda na tu nagradu kao nešto bitno, onda bi mi bili protivnici, ali s obzirom da sam išao sa tim stavom da naučim još neke nove stvari, da upoznam ljude, oni mi nisu protivnici već kolege.

Kolegama bi poručio da uživaju koliko mogu dok traje ovaj šou, da se što više druže i da se prikažu u što boljem svetlu kako bi plesna scena u Srbiji bila još bolja.

(Kurir.rs/Aleksandra Miletić)

Bonus video: