"VOLELA BIH DA DOBIJEM PRILIKU DA UKRASIM DRAGANIN SPEKTAKL": Dragana Nikitović iskreno o izazovima u "Rame uz rame sa Draganom"

Dragana Nikitović je jedna od takmičarki u plesnom šou programu “Rame uz rame sa Draganom” gde će se boriti za nastup na jubilarnim koncetima Dragane Mirković koji će se održati 29. i 30. decembra u Štark areni, kao i novčanu nagradu od milion dinara.

Draganina priča se dosta razlikuje od priča ostalih takmičara jer se ona amaterski bavi plesom. Kako sama kaže, ples i gluma su njene dve najveće ljubavi, ali je život odveo na drugu stranu, i završila je ruski jezik. Rođena je 1977. godine u Beogradu.

Ona je dokaz da nikad nije kasno da se radi ono što se zaista voli i ispričala je kako je tekao njen povratak na glumačku i plesnu scenu. Inače, ovog leta imala je premijeru predstave “Vrteška” Artura Šniclera u beogradskom Pan teatru.

- Kad sam bila u osnovnoj školi, stalno sam lutala, bila u novinarskoj, dramskoj, literarnoj sekciji, bavila se malo džez baletom, malo folklorom, nekih godinu dana, onda sam krenula u Plesnu školu Vračar, ali to je bilo jako kratko. Zatim sam upisala gimnaziju, pa fakultet, ruski jezik, tu sam bila početnik i to mi je bilo jako komplikovano, ali sam imala sreće da sam odmah posle studija otišla da živim u Moskvu, dve i po godine, sa svojim tadašnjim dečkom, a sadašnjim mužem, tako da sam usavršila ruski jezik… Vratili smo se ovde, dobili dvoje dece i kada sam pronašla malo više vremena za sebe (sada deca imaju 14 i 16 godina), vratila sam se plesu…

Jednostavno sam želela da ispunim još jednu svoju želju i evo 3 i po godine plešem u paru. Ja sam amater, a moj partner je profesionalac i 2, 3 puta smo bili na nekim takmičenjima. Sa njim sam plesala ča-ča-ča, rumbu i engleski valcer, a volim i tango. Čak sam u jednoj predstavi odigrala kratko tango sa svojim partnerom, pošto u predstavi postoje određene sekvence u kojima je trebalo da se predstavi ljubav i da ne bi bilo eksplicitno i otvoreno, ja sam smislila da to bude kroz tango i onda su svi shvatili da partner i ja govorimo o ljubavi upravo kroz ples.

Ispričala je i da li je zadovoljna svojim učinkom do sada.

- Discipline koje ovde izvodimo, prvi put igram ove korake, tako da trudim se…Nisam baš zadovoljna, mnogo mi više vremena treba, ali pohađam sve dopunske časove (smeh).

Rekla je da se vidi razlika između amatera i profesionalaca, a što se timskog rada tiče i kako se uklopila, tu je kaže da nema problema i da je fleksibilna osoba. Svesna je da ne može da dobije visoke ocene u odnosu na tehniku i izvođenje, ali je ispričala i koliko joj gluma pomaže u zadacima.

- Eventualno mogu da kad budem imala svoje solo tačke jedino da izvučem na taj neki šarm i glumu, emocije i to je moj adut. Gluma mi je mnogo pomogla, ne može nijedna umetnost da se odvoji. Razmišljam o svetlu, o kostimu, gde će kamera stajati, želim da se uključim u to i da sve izgleda kako treba. Jednostavno, cela scena. Glumila sam u nekim serijama, znam kako to izgleda i znam šta publika voli, a to su iskrenost i emocije. Ne plašim se grešaka, jedino mi je žao što će malo tim možda nešto češće da ponavlja zbog mene, ali dobro.

Pojavila se u seriji “Zbornica” Super Star televizije, a kuriozitet je da u njoj glumio i njen sin, kao jedini dečak okružen profesionalnim glumcima, dok je Dragana delila scenu sa Paulinom Manov, a bila je i u seriji “Urgentni centar”.

Pitali smo je ima li tremu zbog učešća u šou programu i naše velike zvezde Dragane Mirković, a ona je odgovorila:

- Sve što radim, trudim se da bude maksimum. Problem je što ovde imam osećaj da ne mogu da dam maksimum, ali opet smatram da je ovo takav projekat napravljen sa ciljem da svako ima mogućnost da se predstavi. Da ste hteli profesionalne igrače, otišli bi u Pozorište na Terazijama i odabrali (smeh) njih. Imam tremu. Imam i tu tremu što je ovo projekat koji se ne viđa na našim prostorima tako često, dosta se razlikuje od drugih formata, a pored toga, Draganu poštujem kao osobu koja ima fantastičnu karijeru, evo slavi 40 godina, pa bih volela da mogu pozitivno da ukrasim njen spektakl, a da ne smetam (smeh).

Dragana kaže da u umetnosti nema granica, a osim umetnosti ona se bavi i novinarstvom, odnosno to joj je posao.

- Ja sam novinar i voditelj u ruskoj agenciji Sputnjik. Bila sam na Kustendorf festivalu, intervjuisala sam ruske pijaniste, dirigente… Bilo je fenomenalno, kad sam došla posle Kustendorfa, imala sam utisak da sam tri dana bila u nekoj banji, svi su mi se smejali, nije mi uopšte smetalo što sam u kombiju kucala tekst i odmah stavljaljala na sajt, uživala sam, a onda sam odmah u 7 ujutru bila na poslu da čitam vesti. Kad nešto volite, apsolutno nema granice i nema nekog opravdanja. Problem je u tome kada sebe pogledate i kažete sebi “uh, nisam ovo htela”, ali dobro, ideš korak dalje, bez toga nema ništa u krajnjoj liniji.

Pleše, glumi, bavi se novinarstvom, a na pitanje gde sebe vidi i šta joj je najbliže srcu, odgovorila je:

- Najbliža srcu mi je gluma, zato što kada sam u junu izašla na scenu, kad su moji partneri grešili tekst, kad se rediteljka držala za glavu, ja sam nju videla u prvom redu krajičkom oka, ali sam nastavila. Ja sam njihove replike izgovarala do pola, oni su nastavili, a u publici je jedino moj suprug, koji je znao ceo tekst, pošto je vežbao sa mnom, morao je (smeh), rekao “ pa kako je toliko grešio?!” Kažem da nema veze, a rekli su mi da nisu primetili, da li je to što su bili fini i kulturni, ne znam, ali smo dobili veliki aplauz, za nas je to fenomenalno, bitno je da radimo ono što volimo. To i volela bih da izađem iz politike, da više radim više emisije o kulturi jer mi je to najbliže.

Što se takmičenja tiče, ne očekuje pobedu jer kaže da nije taj kapacitet.

- Pobedu ne, fizički i tehnički ne mogu, tek učim kako izgledaju ti koraci, to je sve strano mom telu, slike vidim, ali ne mogu to da reprodukujem, ali očekujem neviđenu avanturu i mislim da postoji velika verovatnoća da će se otvoriti neke možda druge prilike za druge vidove kreativnosti, da li su to emisije, neki drugi mediji itd. Možda da deo svog talenta pretvorim u nešto drugačije… Pored ovog posla, naravno kojim se bavim. Mogu da radim informativu, ali eto, volela bih da drugi deo svog dana radim nešto za sebe.

Kako nema dug igrački staž, dotakli smo se i teme koliko je teško ići iz jednog plesačkog stila u stil.

- Teško je, nemam iskustva, što oni kažu “telo pamti” neke pokrete i kad se pusti muzika vi nesvesno krenete neki korak da uradite. Jeste teško zato što nemam taj stav. Moji pokreti su nekako nežni i nisu tako oštri i strogi kao što se to zahteva. Učim, evo i Anton (Rus) pošto mu prevodim kad imamo neke dileme, učim i od njega i pokušavam da učim i od drugih ljudi, ali kažem za sve to je potrebno vreme, bila sam malo opterećena u početku i malo sam uzdahnula, da li ću to moći, ali nekako sam se rasteretila. Daću sve od sebe i mislim da ću u nekim stilovima uspeti da postignem bolji utisak u odnosu na druge.

Ostalim takmičarima, odnosno kolegama bi rekla sledeće:

- Znate kako, oni su dosta mlađi od mene, čak i duplo, poručila bih im da bi trebalo da se malo poradi na disciplini, nije sve to da li neko može da uradi zvezdu, kolut, malo više discipline, ljubavi, emocija i energije da ulože u to. Da ne bude samo proba, odrađivanje posla… da ne bude ono kao “da, znam, ujutru ustanem, pijem prvu jutarnju kafu, već znam, došla sam, ali hoću da pomerim neku granicu” i čisto da imaju viziju gde su, šta su, šta rade, šta je njihov cilj. Nagrada jeste lepa, ali u krajnoj liniji, tu nagradu treba i podeliti sa nekim.

(Kurir.rs/Aleksandra Miletić)

Bonus video: