TRAGIČNA SMRT ĆERKE BIVŠEG PREDSEDNIKA JUGOSLAVIJE Bila u paklu poroka, za njom umrla i njena sestra: "To je bila DRŽAVNA BRUKA"

Život Mirjane Mire Mijatović, čiji je otac bio najmoćniji čovek bivše Jugoslavije, tragično se završio. Umrla je na pragu 30. godine, sama, u surovim okolnostima.

Upravo zbog činjenice da je otac ove devojke bio politički angažovan, njen život je od početka 80-ih bio obavijen velom misterije, a o njenoj intimi se nije znalo gotovo ništa. Mirina i Majina privatnost bile su strogo čuvane, a često su imale i policijsku pratnju. Živele su u vili na Dedinju čak i pre nego što je njihov otac došao na čelo države, pa nije ni čudo što su prozvane "princezama sa Dedinja".

Njenih fotografija ima malo, a prva svedočenja o Miri pojavila su se tek pre nekoliko godina, kada je javnost bar ugrubo saznala za njenu tragičnu sudbinu. No, ono što je ostalo iza nje i što svako može da vidi i čuje jeste deo njene duše, buntovne i mladalačke, u pesmama grupe VIA Talas, čiji je bila član i idejni tvorac. Mijatović je podržavao ćerkin muzički angažman, a nisu mu smetale ni bučne probe benda.

- Svirali smo u podrumu Mirine vile. Tačno iznad podruma je bio kabinet njenog oca. Jednom prilikom Cvijetin ulazi kod nas i kaže: "Deco, izvinite, možete li samo malo da zastanete, imam gore Brežnjeva na vezi. Meni žao da vas prekidam, ali nemojte barem s tim činelama da udarate, to me prekida. Po bubnjevima možete. To mi ne smeta". Onda mi malo sačekamo i nastavimo da sviramo - ispričao je 2014. Miško Plavi za portal "Presstiz.rs".

U bendu, koji je pokušavao da napravi nešto drugačije i novo u odnosu na dotadašnju muzičku scenu, pored Mire u početku su bili i njena drugarica Borjana Bulajić, slikar Dušan Gerzić Gera, muzičar Miško Plavi... Postava se stalno menjala, a u jednom trenutku pridružio im se i basista Bojan Pečar, koji je kasnije postao i član kultne grupe EKV.

Zanimljivo je da su Pečar i Mira u to vreme bili i ljubavni par, a 1983. grupa je spala samo na njih dvoje, pa su je i preimenovali, jednostavno u Talas. Iste godine nastao je i album "Perfektan dan za banana ribe", a ime su dali inspirisani pričama američkog pisca Dž. D. Selindžera. Sa albuma se izdvojila pesma "Sama", koja je postala rado slušan hit, a završila je i u filmu "Šećerna vodica". Uprkos uspehu, grupa se iste godine raspala, a 1984. Pečar je svoj put nastavio u bendu EKV.

Mira je bila lepa, zgodna, visoka, zaljubljena u muziku, opuštena i otvorena, duhovita... Volela je da bude u centru dešavanja, posećivala je gradske izložbe, koncerte, žurke, a najčešće je izlazila u klub Akademija i družila se sa umetnicima, decom iz uglednih porodica i gradskim facama u to doba.

- Bili smo najbolji prijatelji. Kad ti je neko najbolji prijatelj, voliš ga i misliš sve najlepše o toj osobi. Zato se i družiš. Bila je veliki ortak. U to doba, između nas je bila velika razlika u staležu. Otac joj je bio predsednik velike zemlje Jugoslavije. Nasledio je moćnu zemlju. Zemlju koja je predsedavala Pokretom nesvrstanih. Mira je bila potpuno normalna. Nikad to nije potencirala. U to vreme je najveća vrednost bilo stanje duha i svesti, interesovanje, znanje, talenat i na osnovu toga su se birali prijatelji. Naravno, bilo nam je super i što smo mogli da „visimo“ kod nje na dedinjskoj vili. Zvali smo je princeza od Dedinja - ispričao je Miško Plavi.

Miško je dodao i da je Mira jedno vreme sa tadašnjim dečkom živela u Ujedinjenim Arapskim Emiratima : "Opisivala mi je koliko je toplo u toj regiji. Jednom prilikom je ubacivala neke stvari u gepek i ostavila je ključeve na krovu od automobila na trenutak, i kad je uzela ključeve opekla se. Kad se vratila u Jugoslaviju, video sam je. I posle je umrla. Velika je tuga da su takve dve divne osobe jednostavno nestale sa lica zemlje, mlade i lepe, baš u trenutku kada su možda bile spremne da iz sebe izbace nešto dobro i posebno".

O sećanju na Miru iz dana kada je živela svoje najbolje dane progovorio je za portal "Presstiz" i novinar i rok kritičar Petar Peca Popović:

- Miru pamtim kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije. Po obliku glave i po frizuri me je podsećala na Avu Gardner. Znam je iz zdrave faze. Kad je pala na droge, izbegavala je da dolazi. Čuli smo se telefonom. Nije smela da me gleda u oči. Maja je bila nepredvidljiva devojka. Mira je bila mirnija. Možda je to njihovo ponašanje bilo programsko, da bi se revanširale ocu. Ne mogu to da tvrdim. Deca 80-ih su programski bila navučena na drogu.

Mira je umrla 1991. godine, veruje se od posledica predoziranja heroinom, iako to nikada nije zvanično potvrđeno. Samo nekoliko meseci kasnije preminula je i njena sestra Maja.

- One su bile radoznale gradske devojke koje su živele 26 sati dnevno. To je bio problem. Kad je bila bolesna, Mira je izbegavala da se javlja jer ju je bilo sramota. Ne smem da pomislim kako izgleda taj prelaz od devojke oko koje se vrti ceo svet do devojke koje svi izbegavaju. Strašna je pomisao da je uvek morala da ima određenu količinu novca kod sebe da bi kupila drogu. Mislim da ju je pre Maja navukla nego obratno. Maja je bila radoznalija, drčnija. Taj segment su krile od mene jer ih je bilo sramota. Bile su lepo vaspitane i bilo ih je sramota da im vidite slabost. Pobegle su od nas da ne bismo videli kako se urušavaju. Kad je Mira umrla, niko nije znao. Saznali smo kasnije, a mnogo kasnije smo saznali da je umrla i Maja. To je bila državna bruka. Da dozvoliš da umru obe ćerke predsednika države - tvrdi Popović.

(Kurir.rs/ Blic/ L. S)

Bonus video: