"UČEŠĆE NA PZE KOŠTA DO 10.000 €, ALI POSLE TOGA - CENA NASTUPA MI JE SKOČILA DUPLO" Zejna otvorila dušu, progovorila i o napadima

Pevačica Zejna ove godine po treći put će pokušati da postane predstavnik Srbije na Evroviziji. Ona na nacionalnom izboru učestvuje s pesmom "Najbolja" i nada se najboljem, a ljubitelji ovog festivala su je svrstali među favorite.

- Svako učešće mi je bilo srećno, zato što je bilo nešto novo i dobro za mene. Neka bude da sam sad najspremnija, najiskusnija za Pesmu za Evroviziju - kaže na početku intervjua za Kurir Zejna.

Da li si nešto naučila iz prošlogodišnjeg poraza, kad si takođe važila za favorita?

- Naučila sam da ne mogu da imam velika očekivanja koliko god videla dobru reakciju ljudi. Moja pesma "Rumba" je bila jedna od najslušanijih prošle godine, bila je hit. Svi su peveli "Rumbu", ali na Pesmi za Evroviziju je neki drugi vajb i nikad ne možeš da znaš ko će da pobedi.

Pre dve godine pobedila je Konstrakta, ona učestvuje i ove godine.

- Ona je divna, carica, poseban lik. Scena bez nje bi bila mnogo lošija. S njom je zanimljivo, daje poseban moment tom takmičenju, podržava sve. Čujem da se prijavila bez ikakvih očekivanja, želi da promoviše pesmu. Taj njen stav je najzdraviji. I ja imam takvo očekivanje - da se dobro prikažem. Već sam dosta toga ispunila time što su ljudi mnogo više i burnije reagovali u početku na "Najbolju", više nego na "Rumbu". U trendingu sam od početka.

Da li konkurenciji poručuješ "Zejna je najbolja"?

- Vidim sebe kao najbolju zato što imam toliko godina iskustva. Sama sebe bih smatrala promašejem, kojim god poslom da se bavim, da ne mislim da sam najbolja. Svi smo tu da uživamo, učimo i činimo sebe boljima. Ne da bi nam drugi to potvrdili, nego da mi budemo sami sigurni u sebe, da znamo šta nam treba, šta nam ne treba, šta je ono što nas čini srećnim. Hvala bogu, ispunjena sam u svakom smislu. Bila bi mi čast i velika promena da ja budem predstavnica, ali i da se to ne desi, ja sam ispunjena i znam da sam baš u svom punom sjaju i da sam dala najbolje od sebe.

Treba li da te se plaše?

- Ne, to je bilo neko zezanje. Doduše, nekome je smešno, ali nekome se i drma kavez, što bi se reklo. Bez veze mi je kad fanovi napadaju jedni druge. Tu se kvari energija muzike. Ja sam i na Tiktoku i na Instagramu pevala nekoliko pesama od ostalih učesnika. Meni je tu sve super, a da sad ja treba nekog da volim ili mrzim zbog toga što smo u istom takmičenju, to je detinjasto. Podržavam sve i kao i oni, priželjkujem da ja budem ta. Imamo pravo da priželjkujemo. Ko god da pobedi od već izdvojenih favorita, među kojima sam i ja, neće biti greške.

Konkurencija je ove godine jaka?

- Ja se držim toga da na Pesmi za Evroviziju pobeđuje pesma.

Tekst tvoje pesme je napisao Đule Van Gog, otkud ta saradnja?

- Upoznali smo se na finalu jedne emisije na RTS i od tada kao da se znamo 300 godina. Poseban je na milion načina, voli ljude, voli muziku. Tada mi je rekao da sam bila fenomenalna s "Rumbom" i da bismo mogli da sarađujemo. Slučajno smo se sreli 10 ili 15 dana pred kraj konkursa, dogovorili se za dva, tri minuta i otišli u studio, napravili demo i poslali.

Kako komentarišeš napad na Breskvicu i tvrdnju da je njena pesma fašistička?

- Napali su je isto koliko i mene. Napali su je zbog pesme koja na neki način govori o tome kako ona i njen tim vide etnomuziku. To su mladi ljudi koji su se potrudili da naprave nešto što bi najbolje po njima predstavilo Srbiju. Tekst je dosta drugačiji od drugih pesama i onda je to ljudima bio šok. Kao što je i za moju pesmu bilo - da li je ovo tekst ili su ovo dve reči, da li je ovo dečja pesmica. Najviše su pljuvali moj i njen tekst. Prvo te mrze, pa te ignorišu, a onda počneš da im budeš opsesija.

Mnogi tviteraši iz Hrvatske su napali Martinu Vrbos zbog želje da predstavlja Srbiju na Evroviziji.

- A što je nisu zvali na Doru? Ako se Martina osetila slobodnom i dovoljno prihvaćenom i voljenom da se prijavi i da bude srećna, ne vidim nikakav problem. Ima državljanstvo, to je jedini uslov. I za mene je bilo komentara, u pesmi kažem da na moju boju kože ponosna sam. Bilo je komentara, jer mi je koža tamnija, kako ja mogu da predstavljam Srbiju. Nije u istoj meri kao za Martinu. Njoj želim mnogo uspeha, ona je majka, živi ovde sa svojom decom, ovde idu u vrtić, školuju se.

Ako ne pobediš, da li posle tri učešća odustaješ od ovog festivala?

- Ako ne pobedim, mogu da budem u revijalnom delu, pošto ovo nije jeftina igra. Velike su cifre u pitanju za svakog od nas ko želi da se istakne i da to bude što bolje. Ako me posle trećeg puta RTS pozove i kaže, ne možemo da pravimo takmičenje, ali mi želimo da budeš ti, rekla bih, hvala, naravno, evo, dolazim.

Koliko to košta nastup na PZE?

- Između 5.000 i 10.000 evra je potrebno da platiš ljude, izgled, kostime, pirotehniku. To je kao kada se ulaže u spot, mada ljudi daju mnogo, mnogo više novca za spot. To je projekat koji se ne tiče samo takmičenja nego može da vam podigne cenu nastupa i da vam podigne nivo. Ništa to nije bačeno, sve je to dobro uloženo. Meni je "Rumba" donela mnogo bolju poziciju na sceni, ko zna šta će tek dobro da mi donese "Najbolja".

Koliko ti je skočila cena nastupa?

- Duplo, možda i malo više. Ne volim da radim mnogo, već određen broj nastupa, ali da to bude konkretno. Dosta sam svog života provela po avionima, kolima, diskotekama. Sada sam se više bazirala na finije događaje, na trgove, na koncerte koji su bili u MTS Dvorani. Bavila sam se time da podignem nastup na više nivo, jer nisam u dvadesetim godinama i ne mogu više tako da se mučim.

Samo još po svadbama posle "Rumbe" nisi pevala?

- I ne planiram. I kad je bilo poziva, nije se poklopilo. Kad nemaš visoku poziciju, te svadbe su teške, pogotovo romske svadbe. Tamo si nekada od 12 ujutru do sledećeg dana u 12. Ima svadbi koje traju dva i tri dana. To je glamurozno, lepo, ali nenormalno dugo traje i meni je kao da radiš u rudniku. Ima ljudi koji to zaista vole, i ja to cenim, ali fizički nisam toliko izdržljiva. Svaka čast onima koji to mogu da izdrže i u poznim godinama.

Šta se desilo sa saradnjom sa Džipsi kingsima?

- Pesma je bila spremna, ali njihova izdavačka kuća je tražila na kraju mnogo više novca nego što je dogovoreno. Ne znam tačno koliko, o tome se moj producent s njima dogovarao. Producenti nisu mogli da isprate toliku količinu novca i ja zaista nisam htela da ih vučem više u vatru. Rekla sam - nema veze, neko sad to pauzira, pesma postoji, to jest dve pesme. To može čekati neko bolje vreme jer mi nismo u finansijskoj mogućnosti da ulažemo u projekte svetskih razmera.

Bonus video: