"DRAGO MI JE DA JE MAMA MRTVA" Bolna ispovest glumice: Tuširala je do 16. godine i pregledala GRUDI I VAGINU, ovo je njena PRIČA
„Drago mi je da je mama mrtva“ naziv je memoara glumice Dženet Mekardi.
Hrvatski Jutarnji list objavio je kritiku memoara glumice Dženet Mekardi, a mi ga prenosimo u celosti.
Kada sam prvi put u ruke dobila njihovu hrvatsku verziju, vratila su mi se ista osećanja koja sam imala kada sam prvi put čula za tu knjigu. Kako bi neko mogao da pomisli tako nešto? Ali ova knjiga je mnogo više od njenog naslova i nikada ne treba da je ocenjujemo po njenom naslovu.
Ovaj ispovedni poduhvat postavlja jedno od najtežih životnih pitanja – šta odrasla deca duguju roditelju koji ih zlostavlja? Mekardi je najpoznatija kao dečija zvezda serije Nickelodeon iz kasnih 2000-ih „iCarli“, u kojoj je igrala drsku i duhovitu Sem.
Već na prvim stranicama svoje knjige odrasla Mekardi brine za svoju majku, koja boluje od raka i koja je u komi. Ona i njena tri brata su u bolnici, naizmenično šapuću majci stvari koje bi ona želela da čuje i za koje se nadaju da će je probuditi iz kome i dati znake života.
- Smejem se. Izvlačim tešku artiljeriju. Zaboravi venčanja, zaboravi povratke kući. Imam nešto važnije da ponudim. Nešto za šta sam siguran da je mami stalo više od svega. Mama. Ja sam… tako mršava trenutno. Konačno sam spala na četrdeset kilograma - piše Mekardi.
To je cilj koji je Mekardijina majka želela da postigne njena ćerka. I to je prvi od mnogih trenutaka koji će vam istovremeno dati nagoveštaj radosti, ali u isto vreme i slomiti srce. Jer, s jedne strane, reč je o nečemu neočekivanom, bolnom, nečemu što te snažno udari u stomak i na trenutak ostavi bez daha, u potpunom šoku.
S druge strane, ovo ukazuje na jedan od brojnih slučajeva psihičkog, fizičkog i emocionalnog zlostavljanja koje je autorka pretrpela od svoje majke. Čitalac od samog početka ove knjige dobija jasnu poruku – zaroniće u slojeviti prikaz žene koja se istovremeno bavi ljubavlju i zlostavljanjem. Iako počinje kao nevina reminiscencija na malo dete, ovo nije neozbiljno razotkrivanje mlade zvezde.
Mekardi ostaje verna svom mlađem sebi do samog kraja, kada pokušava da se pomiri sa tim ko je kao nezavisna odrasla osoba u koju je odrasla, a da pritom ne gurne pod tepih teške i složene trenutke svog života i svoje borbe u reflektora, za koji je na kraju sama odlučila. isključiti. Zatim ga ponovo uključite, ali onako kako ona želi.
Mekardi svoje memoare deli na dva dela – „pre” i „posle” majčine smrti. Odeljak „pre” vodi čitaoce kroz njene formativne godine kao mlade glumice, njen uspon do slave sa Nikelodeonom i rezultate neželjene slave u njenim ranim dvadesetim.
Odeljak „posle“ bavi se njenim rastućim razočaranjem i poremećajem u ishrani. Njen dug put do oporavka obuhvata 342 stranice i skoro 30 godina njenog života. Memoari počinju upoznavanjem čitalaca sa šestogodišnjom Dženet na njen rođendan. Nakon što je dobila haljinu za koju se pretvara da joj se sviđa jer se sviđa njenoj majci, devojčica razmišlja o svojoj rođendanskoj želji. I tu na površinu izlazi prvi primer majčinog narcizma.
Njena majka, Deb, naterala je svoje četvoro dece da gledaju video snimak na kome redovno otkriva svoju dijagnozu raka, ostavljajući mladu Mekardi da se oseća krivom i odgovornom. Zato njena rođendanska želja, dok duva sveće, glasi: „Želim da mama poživi još godinu dana“.
Iako je ova scena potresna, zanimljiv je način na koji je Mekardi priča. Ona ne piše o događaju iz sadašnje perspektive niti pokušava da pomiri "tada" i "sada". Bar ne do kraja njegovih memoara. Upravo zbog toga čitaoci mogu da budu svedoci napredovanja zlostavljanja njene majke i efekata koje je ono imalo na Mekardijin život.
Njena detinja nevinost dolazi do izražaja tokom mladosti koju provodi pokušavajući da ugodi majci. U ranoj fazi svog života, seća se da je kao dete išla na omražene časove glume, ali ipak primećuje: „Drago mi je što moja mama dobija ono što želi, da me gleda kako glumim. Ali to mi izaziva stres.“
Tokom puberteta shvata da grudi počinju da joj rastu i da po svaku cenu mora da izbegava svoj rast, a samim tim i sopstvene želje. Ona pita majku da li „bilo šta može da spreči da grudi dođu”, a majka joj tada otkriva „tajnu” kako ostati mala, kako ostati dete. Mekardi je verovala da će ova tajna „učvrstiti i potvrditi njihovo divno prijateljstvo”, jer svoju majku smatra najboljom drugaricom, „kao što samo tajne mogu”. Međutim, tajna je zapravo ograničavanje unosa kalorija, koje, kako Mekardi stari, prerasta u anoreksiju, prejedanje i dugotrajnu borbu sa bulimijom. Tu se oseća i njena čežnja za slobodom, kao i osećanje krivice zbog tih želja i čežnji.
Ono što je važno istaći jeste činjenica da Mekardijina majka ne samo da tera svoju ćerku na neuravnoteženu ishranu, već i način na koji Mekardi pamti ovaj incident, onako kako ga je tumačila kao devojčica: kao sećanje na ljubav, bliskost, možda čak i zahvalnost jer joj je majka ponudila „spasonosno rešenje”.
Tu se zamišlja komplikovana istina ovih memoara – prepliću se obožavanje i strah, nestanak koji osećamo kada nas važna osoba napusti, dok istovremeno osećamo olakšanje što je više nema i što sada konačno uzimamo svoj život u sopstvene ruke.
Debra Mekardi je umrla 2013. godine, a Dženet, koja ima 31 godinu, još uvek ima posla sa svojom majkom, koja ju je uvela u posao koji joj je dao finansijsku stabilnost i popularnost, dok je kontrolisala skoro svaki aspekt života svoje ćerke.
Mekardi piše da je živela pod strogim nadzorom svoje majke – nadgledala je karijeru, nameštala obroke, tuširala je do 16. godine. Pregledala je grudi i vaginu, za koje je rekla da su bili preventivni pregledi za rak, a majka je i brijala njene noge.
Mlada Mekardi se borila sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, poremećajima u ishrani i anksioznošću koju je doneo svet slave, i stalno se osećala zarobljenom u teretu svog posla. Takođe je verovala da svojoj majci duguje nepokolebljivu lojalnost. Debra se, zapravo, oporavila od raka dojke kada je Dženet bila veoma mlada, da bi se rak vratio 2010. godine, na vrhuncu slave njene ćerke.
Mekardi beleži svoje napore da se oslobodi kontrole svoje majke nad svojim životom, opisuje svoju borbu sa bulimijom i prekomernom konzumacijom alkohola, kao i njen odnos sa šizofreničnim dečkom koji zavisi od nje. Njen oporavak je veoma težak, veoma neuredan i veoma složen, i na kraju je navodi da se povuče iz sveta glume i posveti pisanju i režiji, onome što je zaista raduje i „nju“. Uprkos provokativnom naslovu knjige, Mekardi pokazuje neverovatne simpatije prema svojoj majci, čak i kada sazna da čovek koga je celog života zvala „tata“ zapravo nije njen biološki otac.
Sve u svemu, memoari Dženet Mekardi beleže brojne porodične disfunkcije, zlostavljanje i poremećaje u ishrani. Mnogo od navedenog je podstakla njena majka. Ironija je u tome što je Debra Mekardi ohrabrila svoju ćerku da se bavi glumom, što je na kraju omogućilo Dženet da pusti svet da čuje njen glas o svemu ovome kroz svoje memoare.
- Draga Neto, tako sam razočarana u tebe. Nekada si bila moj savršeni mali anđeo, ali sada si niko i ništa osim male kurve i OTPADA. Da pomislim da si sve bacila za tog odvratnog muškarca. Videla sam slike na sajtu TMZ. Videla sam te na Havajima sa njim. Videla sam te kako mu masiraš odvratni dlakavi stomak. Znala sam da si lagala o Koltonu. Dodaj to na listu stvari koje si postigala. I izgledaš deblje. Očigledno je da jedeš više nego što treba. Muka mi je od razmišljanja o njegovoj stvari u tebi. Odgajala sam te da budeš bolja od ovoga. Šta se desilo sa mojim dobrom devojkom? Gde je otišla?A ko je ovo ČUDOVIŠTVE što ju je zamenilo? Sada si DEBELO ČUDOVIŠTE. Rekla sam tvojoj braći da mi je žao zbo toga što si uradila sebi i pristaju da te se odreknu kao i ja. Ne želimo ništa da radim sa tobom. Ljubavi, mama (ili da napišem DEB jer više nisam tvoja majka) P. S. Pošalji novac za novi frižider. Naš se pokvario" - to je mejl koji joj je poslala majka nakon što je na internetu videla njene fotografije sa dečkom, od kojih je Dženet još dugo morala da se oporavlja.
Ako imate sjajan odnos sa svojom mamom, možda će vam ova knjiga biti nadrealna. Za one koji se takođe bore sa svojim odnosima sa majkama, ova knjiga bi im mogla pomoći da razmisle o svojim iskustvima iz potpuno novog ugla. I možda konačno mogu da se pomire sa tim ko su kao samostalne odrasle osobe.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr/A.G.)
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore