JUGA JE BILA OPČINJENA NJOM, A BILA JE TOLIKO LEPA DA SU SVI ŽELELI DA JE DODIRNU: Misteriju svoje tragične smrti ODNELA JE U GROB

Niko nikada u zemljama bivše Jugoslavije, čak ni dok smo bili pod istom zastavom, nije ponovio uspeh prelepe Dubrovčanke Nikice Marinović koja je davne 1966. na izbotu za Mis sveta u Londonuzauzela visoko drugo mesto. Život najlepše Hrvatice bio je filmski bajkovit sa holivudskim zapletima i raspletima, ali je skončala šekpirovski - krajnje tragično.

U Londonu su je dočekali poput boginje - bila je prva misica iz zemalja socijalističkog bloka i prijatno iznenađenje. Svi su očekivali ženu grube spoljašnjosti, možda čak i muškobanjastu, a Nikica je bila otelotvorenje dame i anđeoski lepa.

I danas su zapamćene spekulacije da joj je titula najlepše izmakla samo zato što je došla iz komunističke zemlje, a navodno je publika sa očiglednim negodovanjem dočekala odluku da Nikica nije pobednica. Navodno je čak i tadašnja pobednica, Indijka Reita Farija Pavel, bila uverena da će Dubrovčanka pobediti, kao i sve druge takmičarke - koje su takođe bile očarane njenom lepotom.

Nakon što je osvojila planetu svojom lepotom, Nikica se preselila u Beograd. Zanimljivo je da je odbila slavnog režisera Roberta Roselinija koji joj je nudio ulogu u svom filmu, no ona je smatrala da nije spremna za surovu holivudsku industriju.

U srpskoj prestonici ova mlada dama zaljubila se u književnika i režisera Vuka Vuča, a ova ljubav krunisana je brakom i rođenjem sina Đorđa. Ipak, posle manje od pet godina usledio je razvoda, ali ovoj fatalnoj ženi udvarača nikada nije manjkalo... Tako se ubrzo u njenom životu pojavio i čuveni režiser Zdravko Šotra, kom je takođe izgovorila sudbonosno da, a par je dobio sina Marka. Ovaj brak, takođe, nije opstao - krah je usledio 1980. godine.

"Nisam se ja prvo zaljubio u prvu pratilju Miss sveta, pa je zvao na snimanje – zaljubio sam se na snimanju. Okolina je na mene bila ljubomorna zbog Nikice. Svašta su mi govorili. Teško je, naime, očuvati intimu umetničkog braka, i oni malobrojni koji su uspeli, znači da su ti ljudi imali dovoljno pameti. Ja je nisam imao i zbog toga mi je jako žao", rekao je Šotra svojevremno.

Nakon dva razvoda, Nikica se povukla iz javnog života i posvetila se svom biznisu - imala je mali butik u Knez Mihailovoj koji je bio vrlo popularan, mnogi su dolazili samo da bi nju videli. Njeno ime se sve ređe pominjalo, a u jednom momentu joj se doslovce izgubio svaki trag i provejavale su tužna govorkanja poput onog da je u teškoj depresiji, da često posećuje psihijatra, te da je ostala bez novca... Navodno je živela vrlo usamljenički i prekinula je sve kontakte čak i sa najbližim prijateljima, a oni koji su ipak ostali uz nju tvrdili su da je bila vrlo nesrećna i da joj je užasno nedostajao Dubrovnik, posebno u ratno vreme.

Da je to zaista istina svedoči i jedna od njenih poslednjih kolumni objavljenih u magazinu "Vreme", koju je posvetila svom rodnom gradu, a možda o tome kako se osećala najbolje govori rečenica "Živeti i čeznuti za Dubrovnikom, to sam ja!".

U novembru 2008. Nikica je rešila da stane na put svojoj agoniji - popila je smrtonosnu dozu tableta za spavanje, a iza sebe nije ostavila nikakvo oproštajno pismo niti poruku. Imala je 61 godinu.

(Kurir.rs/Blic žena/T.B.)

Bonus video: