UDALA SE ZA ROĐAKA KOJIM JE BILA OPSEDNUTA, A ROĐENU DECU MRZELA: Porodica prolazi PAKAO, a svi veruju da je ONA donela PROKLETSVO

Britanska kraljevska porodica pod velikom je lupom javnosti, a posebno otkad je kralj Čarls III oboleo od raka. Kroz dugu istoriju kraljevske porodice bilo je mnogo nedaća, tragedija i prokletstava, a mnogi veruju da je sve počelo od žene koja je poznata i kao "baka Evrope".

Kraljica Viktorija je žena koja je ostavila dubok trag u istoriji čovečanstva. Vladala je 63 godine, a duže od nje vladala je samo kraljica Elizabeta - 70 godina, koja je preminula prošle godine. Ona je rođena 24. maja 1819, a iako je njena vladavina bila veoma prosperitetna, ono što najviše privlači pažnju kada se govori o njenom životu, jeste njena čuvena ljubav prema suprugu- princu Albertu.

Da je ta ljubav bila nešto na šta se odmah pomisli kada se spomene Viktorija, svedoči i činjenica da je nakon njegove smrti nosila crninu do kraja života.

Viktorija se smatra i "bakom Evrope", budući da je imala devetoro dece i sve ih je spojila sa velikim evropskim kraljevskim porodicama. A ono što je zanimljivo je to da mnogi tvrde da svoju decu nije volela.

Kraljica Viktorija je vladala od 1837. do svoje smrti 1901. godine, a osim nasledne titule kraljice Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske, bila je prvi monarh koji je poneo titulu carice Indije.

Vladavina kraljice Viktorije je obeležena velikom ekspanzijom Britanskog carstva. Baš zato je i to doba nazvano po njoj. To je bio vrhunac industrijske revolucije i period velikih socijalnih, ekonomskih i tehnoloških promena.

Svog supruga, princa Alberta od Saks-Koburg i Gota, upoznala je kada je imala 16 godina.

Ono što je mnogima šokantno je to da su bili bliski rođaci, naime, on je bio njen brat od ujaka, što je i razlog zbog kog se kralj Džordž IV protivio ovoj vezi.

Mnogi smatraju da Albert nije bio zaljubljen u Viktoriju, već da je brak prihvatio da bi popravio svoj status princa male nemačke države i iz osećanja dužnosti prema svojoj porodici. Međutim, njihov brak je bio veoma srećan.

Venčali su se 1840. godine u Kraljevskoj kapeli u Sent Džejms palati, a četiri dana ranije, Viktorija je Albertu dodelila zvanje Njegovo Kraljevsko Visočanstvo.

Albert nije bio samo njen životni suputnik već i značajan politički savetnik iako nikad službeno nije učestvovao u političkom životu. Kraljica je svog supruga obožavala pune 22 godine koliko su bili u braku, a kad je umro u 42.godini od stomačnog tifusa, bila je neutešna.

Do kraja života, a živela je još 40 godina, nosila je crninu i tugovala za njim. Viktorija je narednih četrdeset godina naređivala da se svakog jutra njegova odeća polaže čista na krevet u dvorcu Vindsor. Sve sobe u njegovoj kući čuvane su kakve su bile kad je umro, a posteljina i peškiri su menjani svakodnevno.

Sahranjena je u mauzoleju Frogmore, pored svog supruga. Iznad sanduka joj i dan danas piše:

- Zbogom moj najdraži, konačno i ja mogu počivati s tobom, i u Hristu ćemo se zajedno uzdići.

Kao i mnogi članovi kraljevske porodice i Viktorija je pisala dnevnike, i to, po svemu sudeći, veoma strastveno. A upravo njeni dnevnici svedoče o njenim mislima i životu koji je vodila. Iako je obožavala svog muža, sa kojim je imala devetoro dece, četiri sina i pet ćerki, svoju decu nije volela.

Prema BBC-ju, kraljica Viktorija je manipulisala svojom decom, zastrašivala ih, emotivno ih ucenjivala, a deca su očajnički pokušavala da pobegnu iz kandži svoje dominantne majke.

Brojni istoričari tvrde da su kraljica i princ Albert bili "prilično grozni roditelji", i da su više pažnje posvećivali svom braku. Kraljica je mrzela da bude trudna. I tokom i posle trudnoće je patila od depresije. Nikada nije dojila svoju decu, za koju je smatrala da su "užasne sitnice".

Princ Albert je želeo da njegova deca ispune svoj intelektualni potencijal. Međutim, za razliku od drugih monarha, oni su bili daleko više uključeni u živote svoje dece, za razliku od drugih, koji su brigu o svojim potomcima prepuštali dadiljama i slugama.

Pet ćerki kraljice Viktorije su se plašile svoje majke, jer je ona trudila da im upravlja životima i da im ugovora brakove. Kao posledica toga, princeze su stalno pokušavale da joj uzvrate istom merom, pa su postali pioniri ženske nazavisnosti.

Inače, kraljica nije volela da se pojavljuje u javnosti, a mnogi smatraju da je njen sin Edvard VII, kada je došao na vlast, postavio njen spomenik ispred Bakingemske palate kako bi bila u centru zbivanja, kao svojevrsnu osvetu majci.

(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)

Bonus video: