Veliko finale Evrovizije održava se večeras u Malmeu, Švedska, gde će se 25 država takmičiti za pobedu na najvažnijem muzičkom takmičenju u Evropi.
Ove godine navrašava se pola veka od prve pobede Švedske na ovom takmičenju. Tada je ovu državu predstavljala grupa ABBA, koja je nakon toga postigla neverovatnu popularnost.
Kako je sve izgledalo?
Za mnoge poznate pevače nije moguće utvrditi kada su tačno postali popularni i u kom trenutku smo počeli da volimo njihovu muziku. Kada je reč o grupi ABBA, čije pesme i dalje rado slušamo, tačno se zna da su srca evropske, a ubrzo i svetske publike, osvojili 6. aprila 1974. godine – pobedom na Pesmi Evrovizije u Brajtonu.
Magična noć u aprilu – tako se u švedskim medijima često naziva 6. april 1974. godine, kada je grupa ABBA zabeležila prvu pobedu na Pesmi Evrovizije za tu zemlju čime je utrla put celoj muzičkoj industriji te zemlje.
Sve je počelo četiri godine ranije, kada se grupa – koju su od ranije činili Bjorn Ulveus i Beni Anderson, a tada su im se i formalno priključile i Ani-Frid Lingstad i Agneta Feltskog – pojavila u emisiji švedske televizije "Festfolket".
Uprkos tome što je program nailazio na razne kritike, to nije omelo grupu da nastavi da osvaja švedsko muzičko tržište.
Prvi hit People Need Love koji je zabeležila grupa pod imenom "Björn, Benny, Agnetha & Anni-Frid" dostigao je 17. mesto na švedskoj top listi u junu 1972, a bio je i prvi singl grupe koji je ušao na američke top liste.
Prvi put na Melodifestivalenu
Već sledeće godine grupa je debitovala na Melodifestivalenu, švedskom izboru za predstavnika na Pesmi Evrovizije.
Kvartet se na sceni studija švedske televizije predstavio sa pesmom Ring ring, a zauzeli su treće mesto.
Ubrzo nakon toga, menadžer grupe Stig Anderson osmislio je ime po kojem je grupa postala prepoznatljiva u celom svetu – ABBA – akronim sastavljen od početnih slova imena članova grupe.
Druga šansa za Pesmu Evrovizije – ovog puta kao ABBA
Švedska televizija ih je pozvala da učestvuju na Melodifestivalenu 1974, sa ciljem da Pesmu Evrovizije iskoriste za bolje pozicioniranje na međunarodnom muzičkom tržištu.
Uz promenu imena i puni entuzijazma, odabrali su pesmu Waterloo, a inspiracija za sada već čuveni stajling su im bile tada sve popularniji britanski glam-rok bendovi.
Dirigent kao Napoleon
Uprkos brojnim zvezdama koje su važile za favorite, kada se dirigent Sven-Ulof Valdof pojavio pred orkestrom obučen kao Napoleon, bilo je jasno da su Šveđani spremni da zablistaju pred evropskom publikom.
Iako je kostim dirigenta nasmejao publiku, čim su prvi taktovi pesme počeli, celokupna pažnja je bila usmerena na scenu i na koloritni kvartet sa severa Evrope.
„Na Vaterlou se i Napoleon predao, a na sličan način sam se i ja susrela sa svojom sudbinom" – stihovi su koji na nesvakidašnji način opisuju ljubavne jade. Međutim, kada je glasanje počelo, izgleda da članovima žirija to nije previše smetalo.
Švedska je te magične noći u aprilu zabeležila prvu pobedu na Pesmi Evrovizije – ABBA je osvojila 24 poena, a drugo mesto je, uprkos statusu favorita, zauzela Điljola Činkueti.
Slavlje se iz koncertne dvorane "The Dome" preselilo u Grand hotel i to u apartman koji, simbolično, nosi Napoleonovo ime.
Ulazak u legendu
Nakon toga, pesma Waterloo počela je svoj život na svetskim top listama. Osim u Švedskoj, pobednička pesma dostigla je prvo mesto u Belgiji, Danskoj, Irskoj, Finskoj, Holandiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i Južnoj Africi.
Na čuvenoj američkoj Bilbordovoj top listi vrhunac je bilo visoko šesto mesto, a o tome da se na tom spisku nije lako izboriti za sam vrh, govori i činjenica da je grupa ABBA samo jednom bila na prvom mestu i to tek sa pesmom Dancing Queen 1976. godine.
Uživo prenos velikog finala Evrovizije, možete PRATITI NA NAŠEM BLOGU OVDE:
(Kurir.rs/RTS/I.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
