Štefica Vidačić celoj Evropi je postala poznata nakon što je izabrana za najlepšu devojku Evrope na izboru koji je održan 1927. godine. Sa samo 22 godine je postala Mis Zagreba, a potom su usledile i druge titule. Okitila se lentom Mis Kraljevine SHS, a zatim je poglašena i najlepšom ženom Evrope. Usledila je vrtoglava popularnost devojke čija je životna priča sve samo ne obična.

Kao srednjoškolka došla je u Zagreb i tu završila realnu gimnaziju, a prijavila se na prvi izbor za Miss Jugoslavije 1926. godine. Izbor se održavao u Hotelu Esplanade, pa ju je put dalje odveo u Beč. Iako mnogi izvori tvrde da je to bilo u Berlinu, to se zapravo dogodilo na balu u bečkoj Sofiensäle, a u Berlin je otišla nešto kasnije. Štefica je nakon izbor narednih godinu dana dobijala svake nedelje honorar od 100 dolara, što joj je omogućilo solidan život.

bvrnr3wkaasq4e.jpg
X/starefotke 

Porodična tragedija Štefice Vidačić

Štefica Vidačić je rođena u Požegi, 7. juna 1909 godine, a potom je krštena u župi Sv. Terezije. Rođena je kao vanbraćno dete, a veoma mlada je ostala bez roditelja za koje se pisalo da su stradali u nesreći.

Uspon lepotice koja je osvojila Evropu

Nakon što je u Beču postala Mis Evrope, Štefica se preselila u Berlin, gde je počela da koristi pseudonim Štefi Vida, a već 1928. počela je da igra u filmovima. Ipak, nije imala mnogo uspeha, pa se povukla iz glume posle nekoliko manjih uloga.Njena glumačka karijera donela je ipak nešto manekenki – ljubav. Na jednom od snimanja upoznala je filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za kog se udala 1932. godine

screenshot-33.jpg
Printscreen/Youtube 

Tri puta se udavala, zbog nje je ovaj Zagrepčanin postao prosjak

Na jednom od snimanja upoznala je filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za kog se udala 1932. godine. Par se nekoliko puta selio tokom braka, a skrasili su se na jednom seoskom imanju, gde je Štefica naučila da vodi gazdinstvo, dok je njen suprug zbog posla često putovao u Beč. Ispostavilo se da ih je ova razdvojenost koštala braka.

U Beču se i njoj desila nova ljubav. Upoznala je švajcarskog novinara Maksa Džoba, za kog se udala 1949, a tada je promenila ime u Štefani Džob. Ovaj brak je trajao četiri godine. Štefani je ostala udovica nakon avionske nesreće u kojoj je Maks poginuo. U međuvremenu je stupila u vezu s Valterom Lenerom, koji se bavio izradom robe od kože, a s njim je provela 30 srećnih godina.

Dok je živela u Zagrebu, u Šteficu se smrtno zaljubio majstorski pomoćnik Miškec. Imao je siguran posao, napredovao je u službi, no kad je čuo da se njegova ljubav odselila iz Zagreba i da se udala, Miškec se od tuge propio. Dobio je otkaz na poslu i počeo živeti kao prosjak. Njegov tužni život opisao je Zvonimir Milčec u svojoj knjizi 'Zašto volim Zagreb'.

Miškec je zato postao prava legenda grada. Hodao je uokolo s cilindar-šeširom i kanticom u koju je 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, po gostionicama sakupljao ostatke hrane. Dok je Štefica živela na visokoj nozi, Miškec je spavao u jednom podrumu. Stoga je taj prolaz koji je vodio od podruma dobio ime Miškecov prolaz, pa i danas, kad su oboje mrtvi, podseća na veliku i pravu, filmsku, tužnu ljubavnu priču.

Nije imala dece, nasledstvo ostavila organizaciji

Preminula je u Cirihu 2002. godine, a pošto nije imala potomstvo, Štefica je sav svoj imetak ostavila organizaciji "Greenpeace Schweiz”.

(Kurir.rs/Glossy/M.J)

Bonus video:

12:56
Misica Anja Radić o izboru za mis i srpskoj kulturi Izvor: Kurir televizija