Jedan od najpoznatijih dizajnera Đorđo Armani, proslavio je 11. jula svoj 90. rođendan, a njegova životna priča je filmska.
Kao dete šio odeću za lutkarske predstave
U gradiću Pjaćenca, malo južnije od Milana, dok je mali Serđo radio kućne lutkarske predstave, njegovog brata je više zanimala anatomija. Doduše, pomagao je bratu i pravio odeću za svoje lutkarske predstave od raznih krpa koje bi nalazio u kući, ali je tokom odrastanja odlučio da se fokusira na medicinu koju je na kraju odlučio da studira.
Međutim, na trećoj godini studija postalo je jasno da medicina nije njegov poziv, pa je odustao. Razboleo se od krvi koju je morao da gleda više puta tokom stažiranja u Bolonji. Čini se da su krpe koje bi pretvarao u odeću za lutkarske predstave svog brata bile presudne za njegovu budućnost i istovremeno oblik izražavanja koji je uticao na njega mnogo više nego što je ikad mislio jer će narednih sedam decenija stvarati „krpe „To ne bi samo ukrasilo lutke njegovog brata, već i promenilo svet.
- Nikada mi nije bila svesna namera da revolucionišem modu, ali se desilo - rekao je Đorđo Armani, kultni dizajner koji je ove nedelje proslavio 90. rođendan.
Od lekara do dizajnera
Kako smo pisali, prvi san mu je bio da bude lekar jer mu se „sviđala ideja o osobi koja spasava živote i starijima i mladima”.
Na trećoj godini studija napustio je medicinu i odslužio vojni rok, a posle vojske se zaposlio kao prodavac odeće i organizator izloga u prodavnicama odeće. Ubrzo je počeo da radi kao modni stilista i dizajner u Nini Ceruti - bila je 1965. godina, imao je 31 godinu, a modni svet se zauvek promenio.
Njegov ugled je rastao i u narednoj deceniji počeo je da se bavi slobodnim radom. Otprilike u isto vreme upoznao je Serđa Galeotija koji je ubedio Armanija da „pokrene posao“ na čuvenoj milanskoj Korzo Veneciji.
U to vreme Armani je intenzivno radio sa raznim modnim kućama poput Hiltona, Bagute, Montedora, Sikonsa, Tendressea i Allegri, a 1975. godine sa Galeotijem osniva sopstvenu kompaniju.
Promenio je istoriju
Krajem sedamdesetih, Armani je počeo da dizajnira za crveni tepih i poznate ličnosti, što bi se tada moglo smatrati "pionirskim pristupom" za dizajnera. Privlačili su ga tadašnji mladi glumci jer su bili "nesputani, pravi, čak i ponosni na svoje mane" i postali glavni dizajner mnogim zvezdama.
„Ja sam bio prvi koji je ublažio imidž muškaraca i učvrstio imidž žena“, napisao je Armani u svojoj knjizi „Đorđo Armani“ iz 2015. godine. „Obukao sam muškarce u žensku odeću i ukrao od muškaraca ono što su žene želele i što im je bilo potrebno – motorno odelo“, primetio je on u svojoj autobiografiji.
Za ovih devet decenija Đorđo Armani je od ambicioznog dečaka izrastao u italijanskog i svetskog modnog giganta, a istoriju je obeležio nekoliko puta. Imao je čast da ima retrospektivu svog rada u Gugenhajm muzeju u Njujorku i bio je prvi dizajner visoke mode koji je 2007. emitovao emisiju uživo na Internetu – nešto što mnoge modne kuće sada smatraju prioritetom.
Ono što je posebno interesantno jeste da je Armani i posle toliko godina rada uspeo da održi neuporediv entuzijazam, naglašava CNN.
- Moram da stvaram lepotu koja odjekuje mojim kupcima na način koji je relevantan za njihove živote. „Imam veoma specifičnu ličnu estetiku zasnovanu na sofisticiranosti, eleganciji i udobnosti, i tokom godina sam otkrio da je to nešto sa čime se mnogi ljudi širom sveta, bez obzira na geografiju ili kulturu, mogu identifikovati i poželeti“, rekao je on za A&E u 2020. Magazin dok se suočava sa preprekom u vidu pandemije covid 19.
- Ovo je tajna moje dugovečnosti kao dizajnera: jasnoću mog vida je vrlo lako razumeti, a pošto ne pratim prolazne trendove, moji kupci znaju da su u dobrim rukama. Poželjnost održavate tako što imate istinsko, autentično gledište. Na to ljudi reaguju - dodao je on u pomenutom intervjuu za A&E Magazin.
Devedeseti rođendan nije mala stvar. To je savršena prilika da se prisetimo nekih od najistaknutijih trenutaka u karijeri čoveka koji je ne samo preokrenuo modnu industriju, već je i redefinisao sam pojam luksuza.
Već na početku poslovanja i osnivanja brenda sa Galeottijem 1975. godine, od najranijih dana svog umetničko-modnog putovanja, Armani je skicirao svoje dizajne, praksu od koje nikada nije odustao.
- Uvek sam crtao kao deo svog posla - rekao je Mari Kler.
- Kao dizajneru, nije dovoljno samo znati da šije; morate da umete da pratite određenu liniju mišljenja, a crtanje je, u svojoj osnovi, razmišljanje – objasnio je on.
Armani je osnovao istoimeni brend lansiranjem svoje prve kolekcije muške odeće. Njegovi dizajni, koji se odlikuju čistim linijama, besprekornim krojem i prigušenom paletom boja, brzo su privukli pažnju. Vodio se etikom „manje je više“, a ta mantra je savršeno odjeknula kod generacije koja je tražila prefinjenu jednostavnost.
Prodor
Armanijev prodor dogodio se 1980. godine kada je dizajnirao odeću Ričarda Gira u kultnom filmu „Američki žigolo”. Uspeh filma katapultirao je Armanija u svet međunarodne javnosti, učvrstivši njegovu reputaciju majstora potcenjene elegancije i stvorivši vezu sa filmskom industrijom koja će trajati decenijama. Štaviše, uticaj Đorđa Armanija seže daleko izvan modne piste.
Revolucionisao je modu na crvenom tepihu, oblačivši neke od najpoznatijih svetskih ličnosti, uključujući Mišel Fajfer, Kejt Blanšet i Džuliju Roberts koje su razbile rodne stereotipe noseći njegovu „mušku” odeću na crvenom tepihu Zlatnog globusa 1990. godine. Njegovi dizajni su krasili bezbroj dodela nagrada, od Oskara do Filmskog festivala u Kanu, čineći ga omiljenim zvezdama, a sam je primetio da je „crveni tepih najbolji metod marketinga“.
Armanijev uticaj na mušku odeću je podjednako značajan. On je redefinisao moderno odelo uvodeći nestrukturirane vrhove odela i opuštene siluete koje su nudile svež pristup tradicionalnom krojenju. Njegov pristup muškoj odeći zamaglio je granice između formalnog i ležernog, stvarajući raznovrsne komade koji su postali sastavni deo muške garderobe širom sveta.
Nakon bombastičnih osamdesetih i njegove velike međunarodne eksplozije, Armani je brzo počeo da nudi i druge prateće artikle koji su zaokružili njegov koncept lepote i mode. Svaki od njih je skoro uvek nastajao na sličan način - nakon što je umetnik bio razočaran određenom uslugom ili enterijerom. Na primer, stvorio je sopstveni lanac hotela, restorana i kafića širom sveta, koji uvek prate njegove prodavnice. Enterijer ovih mesta je opet njegov sopstveni dizajn i prati ukupni pravac brenda, negujući čistoću i minimalizam.
Zalagao se za zdrav izgled manekenki
Ni 90-godišnjem Đorđu nije strana društvena svest. Godine 2006. Armani je bio prvi dizajner koji je zabranio modele "nulte veličine" na svojim izložbama. Zalagao se za zdrav izgled žena normalne težine i oblika. On je izrazio čvrst stav protiv anoreksije pokušavajući da ujedini sve dizajnere u odluci da ne rade sa manekenkama čiji je indeks telesne mase manji od 18. Razlog za to je smrt 22-godišnjeg urugvajskog modela Luisela Ramosa, koji je gladovao. sebe tri meseca.
Uprkos obimnoj dugoočekivanoj autobiografiji „Per Amore” iz 2022. godine, koja je dotakla mnoge zanimljive teme, dizajner nikada nije želeo da otkrije detalje svog privatnog života, ali se izjašnjava kao biseksualac. Ipak, kako su mu bliski ljudi otkrili, pomenuti Serđo je bio najveća ljubav dizajnera.
Bez obzira na njegov prosperitet i način na koji ga nekolicina poredi sa Iv Sen Loranom i Koko Šanel, dizajner je nadaleko poznat po svojoj prizemnosti, pristupačnosti, prijateljstvu sa brojnim zvezdama, a posebno je interesantno da su 90-te godine godišnjak je rođendan proslavio radeći, "na poslu".
- Ne bih mogao drugačije da živim - rekao je Armani za milanski dnevnik Korijere dela sera.
- Ne bih bio ja da sam stao. Kad sam bio mlađi, mislio sam da ću sa 80 biti na stalnom odmoru. Ali posao je toliko uzbudljiv, toliko energičan, da zaista ne mogu da ga napustim – zaključio je on.
Armani, koji kontroliše gotovo ceo Đorđo Armani SpA, ima neto vrednost od 6,6 milijardi dolara prema Bloomberg Billionaires Indexu.
Njegovo carstvo, kao i Salvatore Ferragamo SpA, Prada SpA, Moncler SpA i Ermenegildo Zegna NV neki su od retkih modnih brendova koji su ostali nezavisni i u porodičnom vlasništvu.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr/I.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
