Do 1989. godine, Čarls i Dajana su vodili uglavnom odvojene živote, a princ je nekoliko godina ranije obnovio svoju aferu sa Kamilom Parker Bouls. Besna dubinom njegove privrženosti Kamili, Dajana se suočila sa njom na zabavi.
Kako je dve godine kasnije rekla kraljevskom piscu Endru Mortonu, na snimcima koje je tajno snimala, to je bio jedan od najhrabrijih trenutaka u njenom životu.
On je nakon više od 20 godina objavio knjigu "Dajana, moja istinita priča", koja je puna transkripta razgovora sa princezom Dajanom.
Poslednji odlomak počinje Dajaninom pričom o toj konfrontaciji - i olakšanjem koje je osetila nakon toga. U nastaku prenosimo odlomak, koji je prvobitno objavio Dejli Mejl.
"Najgori dan u mom životu bio je kada sam shvatiolada se Čarls vratio Kamili. Jedan od najhrabrijih trenutaka mojih deset godina braka bio je kada smo otišli na ovu užasnu zabavu (koju je priredila ledi Anabel Goldsmit u februaru 1989.) za 40. rođendan Kamiline sestre.
Niko nije očekivao da ću se pojaviti, ali glas u meni je rekao: „Idi dođavola“. Pa sam sebi smislila nešto strašno.
Odlučio sam da više neću da ljubim Kamilu. Umesto toga, htela sam da se rukujem sa njom. Ovo je bio moj veliki korak.
I osećala sam se strašno hrabro i smelo, i u suštini: "Dajana će otići pošto je učinila svoj deo."
Čarls me je bockao celim putem do Ham Komona (u Ričmondu, jugozapadni London), gde je bila zabava.
"O, zašto dolaziš večeras?" - igla, igla, igla, ceo put dole.
Nisam ga ujela, ali sam bila na ivici.
U svakom slučaju, uđem u kuću i prvi put pružim ruku Kamili i pomislim: "Fu, prebolela sam to."
Bilo nas je tamo oko 40 i svi smo seli i, imajući u vidu da su svi bili godina mog muža, bila sam kao riba na suvom. Ali odlučio sam da ću dati sve od sebe. Hteo sam da utičem.
A onda posle večere, svi smo bili gore i ja sam ćaskala, i odjednom sam primetila da nema Kamile i Čarlsa. Dakle, ovo me je uznemirilo.
Pa sam krenula da idem dole. Znam sa čime ću se suočiti.
Pokušali su da me spreče da odem. "O, Dajana, ne idi tamo dole."
„Samo ću naći svog muža – volela bih da ga vidim."
Bila sam gore oko sat i po tako da sam imao pravo da siđem i pronađem ga. Silazim dole, a tamo se dešava veoma srećna mala trojka - Kamila, Čarls i još jedan čovek ćaskaju.
Pa sam pomislila: „U redu, ovo je tvoj trenutak“, i uključila se u razgovor kao da smo svi najbolji prijatelji. A drugi je rekao: "Mislim da bi sada trebalo da idemo gore."
I tako smo ustali, a ja sam rekala: „Kamila, volela bih da popričam sa tobom, ako je moguće“, a ona je izgledala veoma uznemireno i spustila glavu.
I rekao sam muškarcima: „Dobro, momci, samo ću nakratko da porazgovaram sa Kamilom – dolazim za minut“, a oni su otišli gor.
Ponudila sam Kamili da sedne. Tako smo sele, a ja sam se potpuno uplašila od nje, i rekala sam: "Kamila, samo bih voleča da znaš da znam tačno šta se dešava".
Rekla je: "Ne znam o čemu pričaš!"
A ja sam rekla: "Znam šta se dešava između tebe i Čarlsa, i samo želim da to znaš."
Nisam bio toliko jaka koliko sam želela, ali sam barem pokrenula razgovor.
Rekla mi je: "Nikada mu ne dozvoljavaš da vidi decu kada je u Škotskoj."
Rekao sam joj: „Kamila, deca su ili u Hajgrouvu ili u Londonu“. To je Čarlsova najveća greška: on nikada ne viđa decu, ali ja ih nikad ne oduzimam.
Pre neki dan, na primer, Vilijam je rekao: "Tata, hoćeš li da se igraš sa nama?" "Oh, ne znam da li imam vremena." Uvek se desi. Dakle, on se ne može žaliti zbog toga.
U svakom slučaju, vraćamo se Kamili. Rekla mi je: "Imaš sve što si ikada želela. U tebe se zaljubljuju svi muškarci na svetu i imaš dvoje prelepe dece. Šta više možeš da poželiš?"
Pa sam rekla: "Želim svog muža."
Neko je došao dole da nam olakša, očigledno. — Pobogu, idi dole, svađaju se. To nije bila borba - mirna, smrtno mirna.
Rekala sam Kamili: "Izvini što smetam. Mora da je pakao za oboje, ali znam šta se dešava. Nemoj da me tretiraš kao idiota." I tako sam otišao gore i ljudi su počeli da se razilaze.
Plakala sam i plakala i plakala i nisam spavala te noći. I sledećeg jutra, kada sam se probudila, osetio sam ogroman pomak. Uradila sam nešto, rekla šta osećam. I dalje je tu stara ljubomora i bes, ali nije bilo tako smrtonosno kao pre.
I rekao sam mu za vikend, tri dana kasnije: "Dragi, sigurna sam da ćeš želeti da znaš šta sam rekla Kamili. Nema tajne. Možete je pitati. Upravo sam rekla da te volim - nema ništa pogrešno u tome."
Rekao je: „Ne verujem“.
Rekla sam: "To sam joj rekala. Nemam šta da krijem - ja sam tvoja žena i majka tvoje dece."
To ga uvek malo trgne kada kažem "majka tvoje dece“. Mrzi da bude svestan toga.
To je bilo to, zaista. Bio je to veliki korak za mene. Očajnički sam želela da saznam šta mu je rekla - nemam pojma, naravno!"
(Kurir.rs/nzherald/I.M.)
NE PROPUSTITE
