Karl Malden je govorio da je njegov otac došao iz Trebinja u Ameriku 1906. godine, kada Jugoslavija nije postojala, i da je od njega naučio da je Srbin

Jedan od najslavnijih Srba u Holivudu, i jedini Srbin koji je član američke Akademije za filmsku umetnost i nauku Den Tana ili Dobrivoje Tanasijević, pripada onim ljudima čiji bi život mogao da se smesti u uzbudljiv holivudski film, i koji po svemu jeste metafora "američkog sna".

Producent, nekadašnji fudbaler i vlasnik jednog od najpoznatijih restorana na Beverli Hilsu ovih dana je u Beogradu Dolazak u Beograd je, inače, i njegov mali odmor od angažmana u Akademiji, čiji je član od 1998.

Jedini Srbinu u Akademiji rekao je da su u njegov čuveni restoran svraćale skoro sve zvezde Holivuda i da je za njega najveća od svih zvezda Marlon Brando.

"Za mene je najveći bio Marlon Brando, da je Džejms Din ostao živ, možda bi ga malo nadmašio. Bio sam prijatelj sa njima, Brando je uvek naručivao stek, poslednjih godina života dolazio je sa parkinga, uzimao bi po tri steka i nosio kući da jede. Ako govorimo o rediteljima, teško je izabrati ko je najveći, iako je Elija Kazan, koji je bio progonjen zbog komunizma, po meni bio najbolji. Tu su, naravno, i sjajni Bili Vajdler, Džordž Stivens, genijalni Hičkok, a sada Spilberg, Kopola.

Zanimljivo je, međutim, da je Brando, uvek kad bi mu govorili da je najveći, odmahivao rukom i govorio da je najveći naš Karl Malden. Malden, koji se, iako rođen u Čikagu izjašnjavao kao Srbin. U vreme Titove Jugoslavije ne biti Jugosloven, smatralo se nacionalizmom. A Karl Malden je govorio da je njegov otac došao iz Trebinja u Ameriku 1906. godine, kada Jugoslavija nije postojala, i da je od njega naučio da je Srbin. Odlično je govorio srpski, i nije bilo prilike da ovaj oskarovac i dugogodišnji predsednik američke filmske Akademije nije istakao svoje poreklo, i ono čemu ga je otac naučio - ako budeš dobar Srbin, bićeš i dobar Amerikanac.
Zanimljivo je da je Malden imao problem sa našom Udbom, kada je trebalo da dođe u Srbiju da igra u Paskaljevićevom filmu "Suton", koji sam producirao, i to zbog - nacionalizma. Danas, jedan takav velikan nema ni ulicu u Beogradu, a siguran sam da mu to Srbija duguje", ispričao je Den Tana.

Kada je reč o dodeli Oskara izjavio je da je ovogodišnja konkurencija najoštrija od 1998. godine, od kada sam član Akademije.

"Ta utakmica nije velika samo zbog toga što smo za ocenjivanje imali najveći broj filmova, sedamdeset jedan, nego što je produkcija u prošloj godini bila kvalitetna. Veoma mi je žao što "Kad svane dan" Gorana Paskaljevića nije ušao u pet filmova za nominaciju za Oskara. To je jedan od filmova u konkurenciji za Oskara van engleskog govornog područja kome sam dao ocenu deset. Ali, filmska Akademija ima šest stotina članova, a tri stotine članova mora da odgleda najmanje dvadeset filmova u svojoj grupi da bi njihov glas išta značio, i bilo je veoma teško odlučiti se", pojasnio je Den Tana.

Napravio je i paralelu sa nekadašnjim Holivudom i objasnio da danas nije lako doći do para kao nekada.

"Holivud se mnogo promenio, pogotovu u odnosu na pedesete, šezdesete, sedamdesete godine prošlog veka, kada su studija bila u privatnom vlasništvu jednog ili dvojice producenata. Sada su to vlasništva velikih korporacija, tako da se izgubilo individualno takmičenje, nema više borbe nekoliko "klubova", u trci su korporacije. Danas ni u Holivudu više nije lako naći para za film. Ceo taj market se promenio, ali Holivud još uvek vlada svetom filma".

Kada je reč o našoj kinematografiji najčuveniji Srbin u Americi smatra da su naši reditelji izuzetno kvalitetni jer rade filmove sa veoma malim budžetom.


"Mislim da su naši reditelji izuzetno kvalitetni, jer sa tako malim budžetima snimaju filmove koje ni jedan reditelj u Americi ili u Evropi ne bi ni pomislio da pravi. Oni kao da "pletu", često prođe i po četiri-pet godina dok se neki film završi, i zato ne razumem ovaj sistem u Srbiji. Na zapadu, političari sve rade da nagovore bogate ljude da ulažu u kulturu, tako što im daju poreske olakšice".