Emir Kusturica: S Monikom pucam na Zlatnu palmu

Spreman za pobedu.
Emir Kusturica kreće u Kan po treću Zlatnu palmu. Proslavljeni reditelj planira da se iduće godine ovenča još jednim čuvenim priznanjem, i to za film "Ljubav i rat", koji počinje da snima 15. juna u Trebinju. U toj nameri pomoći će mu i Monika Beluči, kojoj je poverena glavna uloga.

- U Kanu ćemo biti 2014, dakle, iduće godine. Idemo po Zlatnu palmu filmska ekipa i ja, a pošto je to film Republike Srpske, s nama će u Kanu biti i predsednik Milorad Dodik.

♦ Uči li Monika srpski?
- Uči, i to veoma dobro! Ima malo replika, tako da će to biti uverljivo.

♦ S obzirom na to da i sami glumite u filmu, možemo li očekivati neke ljubavne scene između vas i Belučijeve?
- Ne možemo. To će biti idealizovani odnos. Mislim da od upravo takve osobe i od svega toga najmanje treba koristiti ono što svi priželjkuju na prvu loptu.

♦ Odbili ste novčanu pomoć Ministarstva kulture Srbije, iz kog budžeta ćete finansirati "Ljubav i rat"?
- Iz budžeta francusko-meksičkog i američkog. To je jedan producent koji je finansirao grupni film o religijama i veoma mu se dopao moj deo. I on će ga finansirati.

♦ Da li vam je ipak žao što niste iskoristili sredstva koja ste mogli da dobijete?
- Mislio sam da će mi naše ministarstvo pomoći, ali kad sam dao ostavku na funkcije direktora Parka prirode "Mokra gora" i predsednika Skijaškog saveza Srbije, zahvalio sam se i na toj pomoći. Nisam baš siguran ni da bih je dobio, jer ne vidim u ovakvoj postavci države budućnost kulture. Kad se za nju odvaja 0,58 odsto, tu ne može da je bude. Još je Čerčil rekao: "Za šta smo se borili ako nam oduzmu kulturu?", a nama se upravo to sada dešava.

♦ Zbog čega toliko dugo niste snimali filmove?
- Dobro je kad čovek napravi pauzu. Prvo sam mislio da ću snimati Panča Vilju, ali na španskom, i nekako nisam uspeo da zainteresujem producente za to, a ovo sad mi se učinilo, nekako i estetski i ideološki, kao odgovor na vreme u kojem živim, gde su paralelno postavljena pitanja rata, ljubavi i prijateljstva i gde se stvari dešavaju na mitološki, biblijski način.

♦ Ima li smisla slaviti 1. maj?
- Ima. Zašto ne bi imalo smisla štititi sindikalna prava ljudi, mislim da nikad nije bilo više siromašnih i obespravljenih ljudi kao što je danas.

♦ Šta je s radnikom danas?
- Pa, na Zapadu tvrde da ga nema, da je to tehnička inteligencija. A radnici postoje, kako da ne postoje! Ko god ujutru u sedam ustaje, a u tri se vraća iz fabrike, radnik je.