Sterijino pozorje treba da bude festival srpske drame i da se u prvom redu stimulišu mladi ljudi, naglašava Kovačević

Promeniti neke stvari, ali odmah.
Siniša Kovačević na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, u okviru selekcije nacionalne drame, učestvuje s predstavom „Virus“. Njegov tekst izvelo je Državno pozorište mladih „Jerevan“ iz Jermenije. Međutim, prevod u toku izvođenja nije bio adekvatan, pa je publika napustila salu pola sata pre kraja.

Porazi i pohvale

- Sterijino pozorje je najvažniji događaj u kulturi. Crveno slovo. Moj se emocionalni odnos prema njemu zaista s godinama menjao. Prvi put kada sam pozvan na Pozorje, nisam spavao od uzbuđenja, drugi put, kad nisam pozvan s boljom predstavom i boljom dramom, opet nisam spavao od uzbuđenja. Navikao sam i na poraze i na pohvale - kaže Kovačević. On napominje da se na festivalu u Novom Sadu moraju igrati samo tekstovi domaćih autora.

- Ne mislim da na ovom festivalu treba igrati predstave „Galeb“ i „Otelo“. Dakako da nemam ništa protiv toga da srpska pozorišta igraju bilo kog pisca, pa borim se da naše pisce igraju u svetu. To su sjajne predstave, najbolje, ali za njih postoje drugi festivali, užički, Festival klasike u Vršcu, ili treba napraviti neki novi festival, zašto da ne - poručio je Kovačević.

Izgubljen autoritet

Jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca naglašava da se Pozorje mora promeniti.
- Pozorje treba da bude festival srpske drame i da se u prvom redu stimulišu mladi ljudi. Gledao sam „Čarobnjaka“, dramu svog studenta Fedora Šilija. Taj tekst je čekao sedam godina u fioci!

Da je Sterijino pozorje imalo veći autoritet, da ga nije raspućkalo, potrošilo, devalviralo, da ga nije inflatorno razbilo o hridi šekspirijansko-čehovljevske, ta predstava bi bila igrana pre sedam godina, jer bi se naša pozorišta otimala za domaće tekstove kako bi došla na Pozorje.

Ne znači da Srbija treba da se zakopča i kapsulira u vlastito dvorište. Moje drame će se igrati i u Zenici i u Osijeku. Taj kulturni prostor formiran je u jednoj vekovnoj zajednici i ne može se na silu eliminisati. Sve to podržavam, ali zašto u toj Srbiji ne bismo imali festival nacionalne drame?! O takvom Pozorju govorim.

Hrvati su hteli da otmu Pozorje

Kovačević kaže da su Hrvati u jednom trenutku poželeli da pozorišnu smotru presele u Dubrovnik.
- U jednom trenutku vodila se velika polemika da li će epicentar tog festivala biti Dubrovnik ili Novi Sad. Dubrovnik je već imao Letnje igre i Novi Sad je dobio Pozorje. Postavlja se pitanje šta bi Hrvati uradili da ga imaju. Pa, držali bi festival kao malo vode na dlanu. Treba da hvalimo boga što imamo festival, što se iz njega izrodila armada odličnih dramskih poetika, i trebalo bi ga negovati i podržavati na svaki način tih desetak dana koliko traje.