Iva Milošević: Odličan trenutak za Revizora!

Gogolj postavlja pitanje nad mogućnostima malog čoveka u vremenu i okolnostima koje prevazilaze njegove moći, ali draže njegove želje i raspaljuju ambicije - da li takva jedna okolnost možda može pokrenuti u ljudima neku promenu na bolje ili zapravo na još gore

"Pozorište mi je predložilo ovaj komad, jer su želeli ansambl predstavu. Pričali smo da to bude neki klasičan naslov i došlo se do ideje "Revizora". Shvatila sam da je apsolutno odličan trenutak da se radi taj komad", rekla je ona.

Rediteljka je dodala da je odmah u glavnim ulogama videla Gordana Kičića kao Hlestakova i Nebojšu Cileta Ilića kao gradonačelnika, jer je sa njima već sarađivala upravo u Ateljeu, a poznaju se i kao pripadnici iste generacije.
Što se tiče koncepcije predstave, glavno je bilo "traženje načina da se prebaci u savremeni trenutak, ali da se ništa ne oduzme onome što je Gogolj u celoj toj stvari".

"To znači da napravimo priču o korumpiranosti vlasti, o vremenu u kojem ljudi koji su nedorasli pozicijama na kojima su se našli, a koji kroje živote drugih ljudi, stvaraju jedno opšte rasulo, jedan haos i onda u trenutku kada se pojavi pretnja da dođe neko da ih kazni zbog toga, mi gledamo kako taj haos zapravo prerasta u još veći haos", izjavila je Miloševićeva.

U isto vreme, smatra ona, "Gogolj postavlja pitanje nad mogućnostima malog čoveka u vremenu i okolnostima koje prevazilaze njegove moći, ali draže njegove želje i raspaljuju ambicije - da li takva jedna okolnost možda može pokrenuti u ljudima neku promenu na bolje ili zapravo na još gore".

Rediteljka je izrazila uverenje da su u predstavi "dotakli i jednu malo melanholičnu dimenziju, a to je ono ispod Gogoljevog smeha", jer "ispod onoga što je ismevanje karaktera, slabosti, pohlepe i tako dalje krije se ljudska beda, koja izaziva i neku tugu, ali je veoma opasna".

Predstava će se igrati u savremenim kostimima, a adaptacija se, kako je otkrila rediteljka, najviše odnosi na likove, jer je neke likove (u komadu ih ima 24) stopila u jedan, ali ništa što je suštinsko nije menjano u tekstu ruskog klasika.

"Replike koje izgovaraju likovi, to je taj tekst. Ima poneka promena koja izmešta stvari iz 19. veka, ali to su reč-dve. To je baš uzbudljivo kako taj komad zvuči kao da je danas napisan. Mito je mito - bio tada i danas je", istakla je ona.
Na pitanje da li će biti smeha u publici, odgovorila je da se nada da hoće.

"Mislim da ova predstava pokazuje nešto što je rekao Nabokov kada je govorio o Gogolju, a to je da je on prikazivao kako stvari više idu unatraške kada se nastoji da one idu napred. Iz toga proizlazi ono smešno u našoj predstavi".
"To je to nizanje apsurda u jednom svetu koji je u startu toliko pun apsurda da ste se već na apsurd navikli i u kom slede sve banalniji likovi. Na kraju i sami shvatate da ste postali pođednako banalni činjenicom da ne znate ni sami kako pristajete na sve to. A to je ono što i nas okružuje u ovom trenutku", izjavila je Miloševićeva.

U predstavi će igrati čak 19 glumaca Ateljea, što je retkost u aktuelnoj domaćoj produkciji.
"Postoji ogroman entuzijazam i želja da se napravi ova predstava. Veliko je uzbuđenje što se događa ansambl predstava. To je nešto vrlo ekskluzivno u ovom trenutku s obzirom na situaciju u pozorištu i kulturi gde je te stvari sve teže sprovesti", istakla je rediteljka.

Ona je dodala da su entuzijazam i volja doprineli da predstava izgleda tako kako izgleda, mada su se dovijali, glumci su bili zauzeti, ali su menjali jedni druge kada nije bilo moguće da svih 19 bude na probi i zajedno su dali sve od sebe.

"Nismo znali do neke tačke da li će biti sredstava da predstavu završimo, ali mi smo nastavljali da radimo i evo, uspeli smo", rekla je Milošević.

Rediteljka čiji opus obuhvata veliki broj značajnih, društveno angažovanih predstava ("Proslava" u Ateljeu, "Iz junačkog života građanstva" u JDP-u, "Kazimir i Karolina" u Somboru...) izjavila je da je za nju "uzbudljivo i inspirativno da kroz režije promišlja i sebe i svet u kojem živi".

"Nekada i u onome što kritikujem, vezano za stvarnost i duh vremena u kojem sam se rodila i koji me okružuje, pronalazim sebe i prepoznajem ono što kod sebe ne volim, a što mislim da je možda proizvod vremena u kojem sam se zatekla ili se borim da to ne bude tako".

"Govorim o sebi, ali govorim i o svetu koji promatram oko sebe, pa, pretpostavljam da iz toga proizlazi ta angažovanost. Dakle, čovek i vreme", objasnila je ona svoj pristup režiji.
Na pitanje šta bi moglo da se uradi za poboljšanje stanja u srpskom pozorištu, odgovorila je da nema konkretan predlog, jer se u to ne razume.

"Postoje ljudi koji bi trebalo u to da se razumeju, pa se nadam da će nešto i smisliti. Ja na to gledam ovako - mi sa ove strane treba da se trudimo da ovo čime se bavimo radimo najbolje što možemo".

"Treba da držimo do sebe i da se ne stidimo zbog toga što nas zovu ili se smatramo da smo umetnici. Ja s tim nemam problem, a drugi neka odluče da li je umetnost nešto što je ovoj zemlji potrebno. Ja bih volela da se opredele za umetnost i za kulturu. Videćemo šta će biti", izjavila je Iva Milošević.