Uvek je neko nekog nabio uz hrapavi zid ili bacio na tvrdi pod, objesnio je pisac

BEOGRAD - Najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade Vladimir Arsenijević objavio je ljubavnu priču iz vremena aeroplana i Kraljevine Jugoslavije - "Let".

Arsenijević, koji je NIN-ovu nagradu dobio 1994. za "U potpalublju" ispričao je da "Let" nije ljubić već ljubavna priča upakovana u ozbiljan tretman čitavog tog doba (1932-1937) i svega što je ono sadržavalo i najavio da će na predstojećem festivalu "Krokodil", odnosno njegovom "letnjem izdanju" biti reči o tome zašto Srbi nemaju klasični ljubavni par poput Romea i Julije, Tatjane i Onjegina...

Kao ideja za novi roman, koji će sasvim sigurno postati bestseler u Srbiji, Arsenijeviću su, kaže, poslužila iskustva roditelja njegove majke.

Njegov deda bio je pilot i fotograf amater i iza njega su ostale "predivne porodične fotografije koje sam posmatrao sa idejom da se iza njih odvija dinamična ljubavna veza njega i moje bake koja rezultira detetom, mojom majkom".

"On gine, počinje Drugi svetski rat i cela ta porodica izlazi iz njega razorena. Muškarci su mrtvi, lepe žene sa fotografija rade u Narodnoj radinosti i sve je to za mene bio signal da na nivou memorije na to doba gledamo kao na vreme ispunjeno magijom koje se završava kolektivnom tragedijom", rekao je Arsenijević.

Kroz roman, Arsenijević čitaoce upoznaje sa počecima stripa u Srbiji (beogradski Rusi, Zagrebačka škola), džeza, fotografije, vazduhoplovstva, životom u Beogradu, Novom Sadu, Bečkereku, Sarajevu, ali i nizom stvarnih ličnosti od Todora Manojlovića do beogradskih nadrealista.

Strip i priča o Petru Buhi (Piter Fli) je jedna epizoda nastala iz osećanja da je sve što se tada dešavalo na polju stripa, filma, muzike neizmerno važno i za nas danas, da smo tako pokupili mnogo uticaja od tih ljudi koji su se tada bavili takozvanom popularnom kulturom, objasnio je Arsenijević (koji je u saradnji sa Aleksandrom Zografom objavio ilustrovani roman "Išmail") zašto priča o imaginarnom strip autoru čini važan deo "Leta".

Kada je reč o regionalnom književnom festivalu "Krokodil" čiji je osnivač i koji će se održati na platou ispred Muzeja istorije Jugoslavije od 13. do 15. juna, Arsenijević je rekao da će na njemu učestvovati 15-tak regionalnih, stranih i domaćih autora a da će ove godine prvi put biti organizovane tri tematske večeri.

Prvo veče biće posvećeno novinarstvu i "strahovito živoj kolumnističkoj produkciji u regionu koja se opasno bliži književnom kvalitetu".

To je neobičan "krosover" novinarstva i književnosti i mi imamo možda jednu od najdinamičnijih i najkvalitetnijih kolumnističkih scena na svetu. Razlog je, kaže Arsenijević, možda bezvezan - jeftinije je i lakše novinama da dobiju mišljenje nego da plate istraživačko novinarstvo ali je rezultat "književno-novinarski model" koji će u jednom trenutku ući u književna razmatranja, rekao je pisac romana "Anđela".

Drugo veče biće posvećeno proznoj produkciji a treće kombinaciji književnosti i muzike.

Posle "velikog" Krokodila u julu se predstavljamo na Belefu pod sloganom "Love is in the air" i "ljubavnim Krokodilom" koji je motivisan pitanjima koja su se meni javljala dok sam pisao "Let", da je ljubav kao najvažnija književna i životna tema trivijalizovana, vulgarizovana, da ozbiljni pisci kod nas zaziru od toga, najavio je on.

"Mi ne znamo da navedemo klasični ljubavni par iz domaće književnosti koji bi podrazumevao i dobro pisanje. Imamo ponešto, "Očevi i oci" Selenića daju fantastičnu ljubavnu priču ali se sve to broji na prste. Zbog toga, četiri regionalna i domaća autora dinamično će diskutovati o tome zašto se ne piše o ljubavi, kako bi moglo da se piše o ljubavi...Mislim da će to biti vrelo julsko veče", rekao je Arsenijević.

Na pitanje koji je razlog tome da srpskoj književnosti nedostaju ljubavne priče, Arsenijević kroz poluosmeh kaže: "Isto kao što kod nas u filmu nema erotike. Seks uvek mora da boli, neko je nekog nabio uz hrapavi zid ili bacio na tvrdi pod. To mora da nešto govori o našem odnosu prema tim stvarima".

"Što se ljubavne tematike tiče, imam utisak da autori zaziru od upuštanja u sve to jer će biti karakterisani kao trivijalni jer je to kod naš i naših čitalaca trivijalna tema. A ljubav nije trivijalna tema, ona može da ima trivijalnu obradu, ali je to jedna suštinska tema, na tome je zasnovan život. Ljubav, smrt, sreća, nesreća su ogromne teme kojima se umetnost bavi", smatra Arsenijević.

On je poručio da je "Let" roman u čijem je središtu ljubavna priča a u gornjim nanosima rekonstrukcija perioda i pokušaj da se oživi to vreme koje odiše nečim privlačnim ali koje se survava i bliži strahovito tragičnom kraju.