Neki roditelji svoju decu vide kao "produženje" samih sebe, a ne kao osobe sa vlastitim snovima i nadama. Takvi roditelji će navjerovatnije od svoje dece želeti da ispune snove koje oni sami nisu mogli, izjavio je Bred Bušman

Roditelji koji svoju decu primoravaju na beskrajne časove tenisa, klavira, baleta, zapravo pokušavaju preko njih da ispune svoje propale snove, tvrde naučnici.

Međutim, ne koriste svi roditelji svoju decu kako bi se rešili osećaja "žaljenja i razočaranja". Što više otac ili majka u svom detetu vide sebe, to će više pokušavati da kroz njega prožive svoje neispunjene ambicije, otkrivaju naučnici.

"Neki roditelji svoju decu vide kao "produženje" samih sebe, a ne kao osobe sa vlastitim snovima i nadama. Takvi roditelji će navjerovatnije od svoje dece želeti da ispune snove koje oni sami nisu mogli", izjavio je Bred Bušman, koautor studije i profesor psihologije na Univerzitetu u Ohaju.

Otkrića objašnjavaju mnoge postupke prezahtevnih roditelja koji svoju decu primoravaju da slede njihove snove. Takvim roditeljima je uživanje i smisao roditeljstva ostvarivanje vlastitih ambicija kroz njihovu decu. Kroz dečije uspehe, roditeljska osećanja žaljenja i razočaranja zbog propuštenih prilika mogu polako nestati i napraviti mesta za ponos i ispunjenost.

Teoriju potvrđuje slučaj čuvenog tenisera Endija Mareja, čija je teniska karijera rezultat ambicija njegove majke Džudi, koja je i sama bila profesionalna teniserka.