PROFESORSKI: Slejer u Areni odsvirao vrhunski

Glas pevača i basiste Toma Araje (Araya), tekstovi o smrti, zlu, đavolu i paklu i mistične sekvence numera "Seasons in the Abyš", "South of Heaven" i "Raining Blood" ubrzavaju put ka potpunom prepuštanju muzici benda kojem nisu potrebna pomagala poput video bimova, pirotehničkih efekata, lasera i vatrometa

Glas pevača i basiste Toma Araje (Araya), tekstovi o smrti, zlu, đavolu i paklu i mistične sekvence numera "Seasons in the Abyš", "South of Heaven" i "Raining Blood" ubrzavaju put ka potpunom prepuštanju muzici benda kojem nisu potrebna pomagala poput video bimova, pirotehničkih efekata, lasera i vatrometa.

Najveći i nenadoknadivi hendikep Slejera je nedavna smrt originalnog gitariste Džefa Hanemana (Jeff Hanneman), za koga nema dostojne zamene, jer je sa Kerijem Kingom (Kerry) činio jedinstven par gitarista koji je i najkomplikovanije deonice svirao jednako precizno i brzo. Hanemana, autora koji je u Slejerovu muziku uneo elemente hard kor panka i autora rifa numere "Raining Blood", zaštitnog znaka za ceo hevi metal žanr, od pre dve godine, kada se povukao zbog bolesti, menja Geri Holt (Gary). Holt nedostatak postojanosti u brzini pokazuje tako što na pojedinim deonicama svira manje nota od Kinga, ali u većem delu nastupa uspešno prati Kerija.

Slejer Hanemanu na koncertima odaje počast kada na bisu veliko platno iza bubnjeva sa natpisom naziva grupe menja logo inspirisan poznatim pivom na kojem umesto "Hajneken" piše "Hanneman - 1964-2013 - Still reigning - Angel of Death" i crvenim pentagramom uz koji stoji "trade mark".

U svetskoj hevi metal zajednici, a posebno među obožavaocima Slejera, traje dugogodišnja polemika o tome ko je bolji i prikladniji bubnjar, nedavno izbačeni član prvobitne postave Dejv Lombardo (Dave) ili Pol Bostaf (Paul Bostaph), koji je bio u grupi tokom devedesetih, a ponovo je u bendu od juna.

Bostaf ima vrhunsku tehniku i svakako ulazi u red velikih svetskih metal bubnjara, ali čini se da za Slejerove numere nema jednako prefinjen osećaj poput Lombarda, koji je u nekoliko izbora proglašen za najboljeg na planeti.

Slejer je, bez obzira što nastupa bez dva značajna člana originalne postave, u živim nastupima i dalje za koplje ispred ostalih metal bendova, jer se nije prepustio iskušenjima komercijalizacije i zgrtanja miliona, poput Metalike (Metallica), nego je sebi postavio najviše standarde kojih se velikim radom decenijama pridržava, uz stalno unapređenje živih nastupa.

U Kombank areni nisu viđeni članovi domaćih rok šklopocija i krš bendova, navodno alternativnih, koji su, sviđao im se Slejer ili ne, mogli dosta da nauče o profesionalnosti i najozbiljnijem pristupu poslu sviranja u grupi.

Koncertu Slejera prisustvovalo je između 4.000 i 5.000 obožavalaca, što se može smatrati solidnom posetom, sobzirom da je 2008. godine nastup na stadionu Tašmajdan otkazan pošto je prodato tek oko 250 ulaznica.