Milanovićeva: Priča o Zoni i Manetu najlepša ljubavna bajka

U knjizi "Zona Zamfirova šta je bilo posle" direktno se nastavljaju događaji posle svadbe. Junaci su uglavnom isti, samo što su kod mene možda temperamentniji, jer ja sam ipak Stevana, a ne Stevan, rekla je književnica

Poznata pod pseudonimom Stevana Sremac, Milanovićeva je 2005. godine napisala knjigu u kojoj se nastavlja priča iz popularnog dela Stevana Sremca. Knjiga je imala dva izdanja, uključujući i kiosk izdanje, a Milanovićeva sada radi na trećem koje će biti dopunjeno novim pričama, tehnički bolje obrađeno, sa rečnikom dijalekta starog Niša i trebalo bi da izađe uoči Beogradskog sajma knjiga.

"U knjizi "Zona Zamfirova šta je bilo posle" direktno se nastavljaju događaji posle svadbe. Junaci su uglavnom isti, samo što su kod mene možda temperamentniji, jer ja sam ipak Stevana, a ne Stevan, živim u ovom vremenu i malo više imam južnjačke krvi", rekla je književnica.

Za nju je priča o Zoni i Manetu najlepša ljubavna bajka u srpskoj književnost i veruje da je njena knjiga veran nastavak Sremčevog dela.

"Zona Zamfirova - šta je bilo posle" je u duhu Sremčeve knjige, tu je govor starog Niša, humor. To je epoha koja je minula, ali sve što je prošlo na neki način i dalje traje i prolazi kroz nas", istakla je ona.Smatra da su govor i humor vrlo važni za dočaravanje Niša 19. veka.

"Sve što pišem, ja sam deo toga, ja sam unutra i nadam se da se to vidi u mojim knjigama. Taj govor i taj kraj su mi bliski na više načina. Mogla sam da napišem roman i čistim beogradskim dijalektom, ali sam želela da ispoštujem tu epohu i trudim se, a tako će biti i u filmu, da se epoha oseti i kroz govor", rekla je Milanović, koja je rođena u Sokobanji, ali je živla i u Nišu i Pirotu.

Priču o Zoni i Manetu ne doživljava kao prošlost. "Sve što pišem za mene se dešava sada i odgovornost prema delu navodi me da proučavam epohu o kojoj pišem. To se običnim očima ne vidi kao prisutno, ali za mene je živo, stvarno i sada", objasnila je ona.

Povodom snimanja filma "Vrati se Zone", kaže da se film i knjiga međusobno dopunjuju.

"Kroz film knjiga živi u drugoj dimenziji, komunicira sa gledaocima, ali opet se obraća i čitaocima. To naravno doprinosi čitanosti knjige, ali takođe jedno drugo pojačavaju. Ne može film da zameni knjigu i knjiga dopunjuje film", ocenila je ona.

Sa osmehom ukazuje na humor, optimizam i životnu radost u svojim delima u vremenu kada pisci, pod teretom doba u kome žive, mahom se bave teškim pričama.

"Često me prijatelji pitaju koliko je isplativo baviti se pisanjem, a ja kažem da sam blagoslovena što to mogu da radim, da sam nagrađena samim činom pisanja, a još kada to naiđe na prepoznavanje kod čitalaca, onda je dovoljno da imamo šta da jedemo i sve je kako treba", rekla je Milanović.

Milanović je do sada objavila knjige pripovedaka "Kap ženske krvi" i "Reč za oproštaj", roman "Gospa velikog kneza" o knezu Vladimiru i njegovoj misiji pokrštavanju Rusa, kao i "Zborak svete braće" - spomen knjigu Ćirilu i Metodiju čije je drugo dopunjeno izdanje nedavno završila.

Za sledeću godinu najavljuje novu knjigu. "Mislim da će sledeće godine biti nešto sasvim novo. Ja sam uvek iznenađenje za samu sebe", rekla je književnica.