Nisam postao poznat preko noći, školovao sam se za zanimanje koje neminovno nosi popularnost, tako da nisam zatečen

Plavi dečak s licem iz prošlosti!
Aleksandra Radojičića na jesen čeka premijera drugog dela filma „Montevideo, bog te video“. Mladi glumac za Kurir govori o vrtoglavoj slavi koja ga je snašla, o baletu, fudbalu, ali i o svojim dvojnicima u Britaniji i Rusiji.

Da li te je na neki način uloga Mikice Arsenijevića Balerine u filmu „Montevideo, bog te video“ profilisala kao glumca za buduće uloge?
- Nadam se da me glumački nije odredila i da će se svaka moja sledeća uloga razlikovati od prethodne. Mislim da je „Montevideo“ odredio jednu novu generaciju glumaca koje na ulicama i mladi i stariji prepoznaju po likovima u tom projektu, pa me tako ljudi češće zovu Balerina nego Aleksandar.

Igraš li balet?
- Verovatno biste voleli da vam otkrijem da kod kuće, kad sam sam, zaigram ‚‘Labudovo jezero‘‘ za svoju dušu, ali baletanke sam posle fakulteta okačio o klin i tako je bolje i za mene i za vas.

Upoznao si članove porodice Mikice Arsenijevića, kasnije uglednog beogradskog profesora?
- Nažalost, nisam imao prilike da ih upoznam i porazgovaram s njima o filmu i o Mikici, ali se nadam da nemaju neke krupnije zamerke na način na koji sam predstavio Balerinu, pogotovo zato što se nismo vodili isključivo istorijskim činjenicama i svako od nas je imao slobodu u građenju lika.

Zašto ti reditelji daju da igraš samo epohe, a ne savremene likove?
- To je već pitanje za njih, a ja bih u šali rekao zato što im je lakše da uzmu mene s dužom kosom nego da čekaju nekog drugog dok je pusti. Zašto me ne uzmu za neki savremeni lik, pa verovatno zato što sam previše fin za likove iz sadašnjosti.

Šta najviše voliš od svega što si dosad uradio na filmu?
- Najviše volim što sam u ovom vremenu, kad se svi pozivaju na krizu i stavljaju film i kulturu ne u drugi već u sedmi plan, imao tu privilegiju da radim ono što volim i za šta sam se školovao, što ne moram i ja da se za svoje uloge vadim na krizu već stojim iza svake, a nije baš da ih je pregršt, i što ne bih ništa menjao u dosadašnjoj karijeri.

Kako se nosiš s popularnošću i fanovima?
- Mislim da se zasad međusobno nosimo sasvim fino. Nisam postao poznat preko noći, čak sam se i školovao za zanimanje koje sa sobom neminovno nosi popularnost, tako da nisam zatečen ili iznenađen kad me ljudi prepoznaju. S obzirom na to da nisam upoznao ružnu stranu popularnosti, trudim se da uvek ispoštujem fanove i imam strpljenja za slikanje, autograme, pa čak i za one manje hrabre koji vole da dobace iz daljine.

S kojom svetskom glumicom bi voleo da staneš u isti kadar i odigraš strasnu ljubavnu scenu?
- Samo da je svetska. Ako neku izdvojim, druge će se možda naljutiti. Šalim se, ali ako baš neku moram da izdvojim, neka to bude Šarliz Teron.

Mama kaže da sam lepši od Engleza

Jesi li primetio da engleski glumac Tomas Hauz liči na tebe?
- Povela se rasprava na Fejsbuku o tome da li ličimo ili ne. Priznajem da određena sličnost postoji, ali moja mama kaže da sam lepši. Šalim se, ali moram vam priznati da u Rusiji imam još sličnijeg dvojnika. Miloš Biković je slučajno video na nekom kalendaru dečka koji još više liči na mene. Izgleda da sam baš „in“ u svetu, pa me kopiraju.