Otac Mine Lazarević bio je ovaj slavni umetnik: Cela Srbija uživala je u njegovom talentu, a ljubav prema muzici spoznao je u sirotištu
Posle drugog svetskog rata, puno je volontirao po sirotištima i to je bilo presudno da shvati moć muzike i da će ona biti njegov život.
Mina Lazarević je vrlo rano postala majka. Imala je 22. godine kada je na trećoj godini studija glume ostala u drugom stanju, ali joj to nije smetalo da dobije diplomu i da radi na razvoju karijere. Malo ko zna da potiče iz umetničke porodice, a da je njen otac bio poznati srpski dirigent.
Glumica je nakon porođaja uspela da se zaposli u pozorištu na Terazijama, a potom je dobila da igra ulogu Čupke u domaćoj seriji ''Porodično blago''.
Glumica je otkrila kakav odnos ima sa sinom, ali i sa ostalo dvoje dece Ivom i Markom.
"Luka je već čovek. Ja njega više ne viđam, nego što ga viđam. Sa 22 sam ga dobila nije to toliko ni rano. Sa njim brojim godine života i karijere. Rodila sam ga i posle dva meseca sam dobila Čupku da igram, što mi je u tom momentu kao diplomiranoj mladoj glumici bilo vrlo značajno," kazala je Lazarevićeva pa se osvrnula na mlađeg sina i ćerku i način na koji ih vaspitava:
"Ne jurim decu da budu poput mene, mislim da određeni model ne postoji, svako je osoba za sebe. Ja ih imam troje i svi su potpuno različiti. Trudim se da ih slušam da ih guram, dajem im vetar u leđa i budem pomoć kada im je potrebna," zaključila je ona, a prenosi Story.
Njeni roditelji su čitav svoj život posvetili muzici. Otac Ljubiša bio je dirigent, a majka Marija svoj radni vek provela je u horu Pozorišta na Terazijama. Išla je na republička i savezna takmičenja, osvajala je prve nagrade iz solfeđa i klavira.
Ljubiša Lazarević rođen je 21. jula1933. godine u Somboru. Gimnaziju je završio u Vršcu, a dalje školovanje nastavlja na Muzičkoj akademiji u Beogradu najpre na teoretskom, a zatim i na odseku za dirigovanje. Kao student generacije, dobija stipendiju za usavršavanje na polju mjuzikla i operete u Beču.
Dirigovao je brojnim horovima i radio kao profesor u muzičkoj školi "Vojislav Vučković".
Posle drugog svetskog rata, puno je volontirao po sirotištima i to je bilo presudno da shvati moć muzike i da će ona biti njegov život.
Ipak, najveći deo života proveo je u Pozorištu na Terazijama sa željom da postavi mjuzikl i operetu na stalni repertoar i time doprinese u stvaranju prvog i jedinog muzičkog pozorišta na Balkanu. Svoju prvu premijeru imao je 1963. godine (Put oko sveta). Od opereta Franca Lehara Vesela udovica i Kneginje čardaša, preko mjuzikala "Priča iz zapadnog kvarta", "Violinista na krovu", "Cigani lete u nebo", "Čovek od La Manče", "Splitski akvarel", "Večiti studenti", "Moj dečko", koji su bili praizvedbe na ovim prostorima, nizali su se brojni domaći i strani mjuzikli u kojima je sarađivao sa velikim rediteljima i koreografima i za te projekte bivao višestruko nagrađivan i proglašavan za istaknutog umetnika. Za mnoge je radio orkestracije i prepeve songova na srpski jezik.
Kao zreo umetnik, postavlja predstave "Violinista na krovu" i "Čovek od La Manče" i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a uspešno se bavio i pedagogijom na katedri glume u Novom Sadu i na BK akademiji u Beogradu.
Bonus video:
"SRBIJU I NJEN RAZVOJ NE SMEMO DA ZAUSTAVIMO" Oglasio se Vučić i poslao snažnu poruku: "Daću sve od sebe u naredne dve godine..." (VIDEO)