Preminuo čuveni kantri muzičar i glumac: Kris Kristoferson umro u 89. godini

Kris Kristoferson, legendarni muzičar i glumac, umro je u subotu u svom domu na Mauiju, na Havajima, potvrdila je u ime porodice Ebi Mekfarland putem mejla, prenosi AP. Kristoferson je imao 88 godina.

Glumio je zajedno sa Elen Berstin u filmu Martina Skorsezea iz 1974. „Alice Doesn't Live Here Anymore“, zatim sa Barbrom Strejsend u filmu „A Star is Born“ iz 1976. i sa Veslijem Snajpsom u Marvelovom filmu „Blade“ iz 1998.

Kristoferson, koji je znao da recituje Vilijama Blejka napamet, utkao je složene tekstove o usamljenosti i nežnoj romantici u popularnu kantri muziku. Sa svojom dugom kosom, zvonastim pantalonama i pesmama pod uticajem Boba Dilana, predstavljao je novu generaciju kantri kantautora, zajedno sa Vilijem Nelsonom, Džonom Prajnom i Tomom T. Holom.

„Nema boljeg živog kantautora od Krisa Kristofersona“, rekao je Nelson na ceremoniji dodele BMI nagrada 2009. „Sve što napiše postane standard, i svi ćemo morati da živimo s tim.“

Kristoferson se povukao sa scene i iz studija 2021. godine, povremeno se pojavljujući kao gost na sceni, uključujući nastup sa ćerkom Džonija Keša Rozan na proslavi Nelsonovog 90. rođendana u Holivud Boulu 2023. godine. Zajedno su otpevali „Loving Her Was Easier (Than Anything I'll Ever Do Again)“, pesmu koja je bila hit za Kristofersona i stalni deo Nelsonovih nastupa uživo.

Nelson i Kristoferson su se pridružili Džoniju Kešu i Vejlonu Dženingsu kako bi stvorili kantri supergrupu „The Highwaymen“ sredinom 1980-ih.

Kristoferson je bio uspešan bokser, zvezda ragbija i američkog fudbala na koledžu; stekao je master diplomu iz engleskog jezika na Merton koledžu Univerziteta Oksford u Engleskoj; i bio je pilot helikoptera kao kapetan u američkoj vojsci, ali je odbio ponudu da predaje na Vojnoj akademiji SAD u Vest Pointu, Njujork, kako bi se posvetio pisanju pesama u Nešvilu. Nadajući se proboju u industriji, radio je kao deo radnog vremena kao čistač u studiju Columbia Records na Music Row 1966. godine, kada je Bob Dilan snimao album „Blonde on Blonde“.

Tokom godina, legende o Kristofersonu su nadmašile stvarnost. Keš je voleo da prepričava preuveličanu priču o tome kako je Kristoferson sleteo helikopterom na njegov travnjak da mu preda snimak pesme „Sunday Mornin' Comin' Down“ sa pivom u jednoj ruci. Kristoferson je, međutim, u intervjuima govorio da, iako je sleteo helikopterom kod Keša, on tada nije bio kod kuće, a demo snimak je bila pesma koju niko nikada nije snimio.

U intervjuu iz 2006. godine rekao je da možda ne bi imao karijeru bez Keša.

„Rukovanje s njim dok sam još bio u vojsci iza scene na Grand Ole Opry bio je trenutak kada sam odlučio da se vratim“, rekao je Kristoferson. „Bilo je električno. Uzeo me je pod svoje krilo pre nego što je snimio bilo koju moju pesmu. Snimio je moju prvu ploču koja je postala hit godine. Doveo me je prvi put na scenu.“

Jedna od njegovih najpoznatijih pesama, „Me and Bobby McGee“, nastala je na osnovu preporuke osnivača Monument Records, Freda Fostera. Kristoferson je rekao da je bio inspirisan da napiše tekst o muškarcu i ženi na putu nakon što je pogledao film Federika Felinija „La Strada“.

Dženis Džoplin, koja je bila bliska s Kristofersonom, promenila je tekst pesme, pretvorivši Bobija u muškarca i snimila svoju verziju samo nekoliko dana pre nego što je umrla 1970. godine od predoziranja drogom. Pesma je posthumno postala hit broj 1 za Džoplin.

Među hitovima koje je Kristoferson snimio su „Watch Closely Now“, „Desperados Waiting for a Train“, „A Song I'd Like to Sing“ i „Jesus Was a Capricorn“.

Godine 1973. oženio se kantautorkom Ritom Kulidž i zajedno su imali uspešnu duet karijeru, osvojivši dve Gremi nagrade. Razveli su se 1980. godine.

Formiranje grupe Highwaymen, sa Nelsonom, Kešom i Dženingsom, bilo je ključni trenutak u njegovoj karijeri kao izvođača.

„Mislim da sam se razlikovao od drugih po tome što sam ušao u to kao njihov fan“, rekao je Kristoferson 2005. godine. „Kada sam došao u Nešvil, oni su već bili moji heroji. Biti ne samo snimljen od strane njih, već i biti njihov prijatelj, bilo je nestvarno. Kao da vidiš svoje lice na Maunt Rašmoru.“

Bend je objavio samo tri albuma između 1985. i 1995. godine. Dženings je preminuo 2002, a Keš godinu dana kasnije. Kristoferson je rekao 2005. godine da su postojale ideje o ponovnom okupljanju grupe sa drugim umetnicima, ali nije mislio da bi to bilo isto.

Kristofersonove politički oštre pesme ponekad bi mu umanjile popularnost, naročito krajem 1980-ih. Njegov album iz 1989. „Third World Warrior“ fokusirao se na Centralnu Ameriku i američku politiku, ali su kritičari i obožavaoci bili manje oduševljeni pesmama sa političkim temama.

Holivud je možda spasao njegovu muzičku karijeru. Nastavio je da bude prisutan kroz svoje filmske i TV uloge čak i kada nije mogao sebi da priušti turneje sa celim bendom.

Kristofersonova prva filmska uloga bila je u filmu Denisa Hopera „The Last Movie“ iz 1971. godine.

Imao je sklonost prema vesternima i koristio je svoj hrapavi glas da tumači atraktivne, staložene glavne likove. Bio je ljubavni interes Elen Berstin u filmu „Alice Doesn't Live Here Anymore“, gde je igrao grubog, ali zgodnog partnera, i tragičnu rok zvezdu u turbulentnoj vezi sa Barbrom Strejsend u filmu „A Star Is Born“, ulogu koju je ponovio Bredli Kuper u rimejku iz 2018. godine.

Tumačio je mladog odmetnika u filmu „Pat Garrett and Billy the Kid“ iz 1973. godine, koji je režirao Sem Pekinpo, vozača kamiona u istog režisera u filmu „Convoy“ iz 1978. godine, kao i korumpiranog šerifa u filmu „Lone Star“ iz 1996, reditelja Džona Sejlza. Takođe je glumio u jednom od najvećih finansijskih promašaja Holivuda, vesternu „Heaven’s Gate“ iz 1980. godine, koji je premašio budžet za desetine miliona dolara.

U retkom pojavljivanju u superherojskom filmu, igrao je mentora lovca na vampire Veslija Snajpsa u filmu „Blade“.

U intervjuu za Associated Press iz 2006. godine opisao je kako je dobio svoje prve glumačke uloge dok je nastupao u Los Anđelesu.

„Jednostavno se desilo da je moj prvi profesionalni nastup bio u klubu Troubadour u Los Anđelesu, gde sam bio predgrupa Lindi Ronstadt“, rekao je Kristoferson. „Robert Hilburn (muzički kritičar Los Angeles Times-a) napisao je fantastičnu recenziju i koncert je produžen na nedelju dana“, rekao je Kristoferson. „Dolazilo je mnogo filmskih ljudi i počeo sam da dobijam filmske ponude bez ikakvog iskustva. Naravno, nisam imao ni iskustvo u nastupima.“

(Kurir.rs/Telegraf/M.F.)