Majka ju je podvodila vojnicima, a otac joj je iznuđivao novac: Tragična priča operske dive koja je umrla zbog milijardera koji joj je slomio srce
Retko ćete danas čuti da neko kritikuje Mariju Kalas, ali istina je da, koliko je očarala svojim pesmama, toliko je i omalovažavana.
Ljubavna priča operske pevačice Marije Kalas i grčkog bogataša Aristotela Onazisa decenijama je privlačila pažnju javnosti i fascinirala ljude jer ipak se radi o jednoj od najburnijih ljubavnih priča svih vremena.
Na 81. Filmskom festivalu u Veneciji premijerno je prikazan film "Marija" o životu operske dive koju je glumila Anđelina Džoli.
Marija je rođena u Njujorku 2. decembra 1923. u porodici grčkih emigranata koji su je nazvali Marija Ana Sesilija Sofija Kalogeropoulos. Njeni roditelji, Georgi i Evanđelija, zarobljeni u veoma nesrećnom braku, već su imali jednu devojčicu, Džasintu, zvanu Džeki, a njihov prvorođeni sin Vasilis umro je kada je imao samo dve godine.
Roditelji prema Mariji nikada nisu iskazivali ljubav i pažnju. Međutim, kada je Evanđelija shvatila njen talenat za muziku, počela je da iskorišćava svoju ćerku.
'Od svoje pete godine, pa sve godine kada je trebalo da igram i uživam, morala sam da pevam i zarađujem. Nikada neću oprostiti svojoj majci što mi je otela detinjstvo', rekla je Marija Kalas.
Ni odnos sa ocem nije bio bolji. Jednom joj jenapisao da umire u bolnici za siromašne, kako bi iznudio novac od nje, a zapravo je bio tek lakše bolestan.
- Umorna sam od sebičnosti mojih roditelja i njihove ravnodušnosti prema meni. Ne želim da imam bilo kakav odnos sa njima - ogorčeno je napisala Kalasova svojevremeno.
Kad je Marija imala 14 godina, brak njenih roditelja se raspao i ona je sa sestrom i majkom otišla u Grčku. Život je mladoj Mariji u Grčkoj postao užasan tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu jer je majka nju i Džeki podvodila nemačkim i italijanskim vojnicima kako bi zaradile za hranu. Međutim, njen sirovi, neobučeni pevački talenat ubrzo joj je omogućio mesto na Državnom fakultetu, i uprkos savetima svojih profesora, umesto da nastavi školovanje u Italiji, vratila se u Njujork nakon rata.
Tamo se nije dugo zadržala – ubrzo se našla na putu za Italiju i sa svime što je posedovala u jednom kovčegu stigla u Napulj. Tada je upoznala je Đovanija Batistu Meneginija, bogatog industrijalca koji će je pretvoriti u zvezdu. Marija Kalas tada nije izgledala onako kako je danas pamtimo - imala je gotovo stotinu kilograma, okruglo lice i velike grudi, no u Menenginiju je probudila neobično saosećanje.
Ponudio joj je izdržavanje dok je studirala pevanje, a dve godine kasnije venčali su se. Marija se udala 1949. za ovog 27 godina starijeg preduzetnika kog je opisivala kao ćutljivog i suzdržanog, ali i kao osobu koja zna da bude prijatelj i imao je očinsku ulogu u njenom životu. U njihovom braku je nedostajalo strasti što je verovatno rezultiralo time da Marija završi u naručju drugog muškarca.
Marija je ubrzo smršala preko 30 kilograma i počela da osvaja svetske opere. Tragične operne junakinje oživljavale bi u njenom glasu, dovodeći publiku do ekstaze i katarze. Retko ćete danas čuti da neko kritikuje Mariju Kalas, ali istina je da, koliko je očarala svojim pesmama, toliko je i omalovažavana. Glas joj je drhtao u najvažnijim trenucima, tehnika često nije bila na visini, a kada je nastupala u velikim operama poput Metropolitana, znali su da je na pozornici gađaju glavicama kupusa. Ipak, rasprodala je sve dvorane, a za ulaznicama su otimali i oni koji su je obožavali i oni koji su je mrzeli.
Ona je već bila smatrana najvećom operskom pevačicom svih vremena kad je upoznala Aristotela Onazisa 1957. godine kada je imala 35 godina. Smatra se da je tada počeo njen pad.
Iako je u to vreme bila u braku s Đanbatistom Meneginijem, sa Aristotelom je započela blisko udvaranje. Za nju je organizovao zabavu koja ju je doslovno ostavila bez daha. Zbog toga je društvo uskoro stavilo u prvi plan samo kao poznatu ljubavnicu, dok su njenu pevačku karijeru zaboravili. Bili su u ljubavnoj vezi koja će trajati sve do njegove smrti 1975. godine. Ni u njegovom zagrljaju Marija Kalas nije pronašla sreću, iako ga je jako volela.
Marija je prvi put u životu bila ludo zaljubljena u muškarca koji je bio zaljubljen u nju. Bilo je previše za sve odjednom. Bila je preplavljena osećanjima koja nije mogla da podnese. Tada bi umirila svoju savest znajući da će ona i Ari pokušati da se razvedu i venčaju što je pre moguće.
Marija je molila supruga da se razvedu zbog čega je Menegini bio izvan sebe i optužio je Onazisa za krah svog braka. Aristotel se razveo 1960. i tada nije ponudio Mariji brak već je zauvek ostao njen ljubavnik. Nažalost, često je zverski vređao i omalovažavao, što je ostavilo brojne posledice na operskoj divi.
"Imaj na umu, ljubavi, da ti nisi moja žena ili domaćica u kući. Ti si samo gost kao pevačica iz noćnog kluba sa zviždaljkom u grlu", znao je da joj govori grčki bogataš. Kada je saznao da je trudna, burno je reagovao na njenu vest o trudnoći.
"Imam već dvoje dece. Čemu još jedno?', pitao je. Marija se skrivala za vreme trudnoće i 30. marta 1960. je rodila dečaka koji je bio živ tek nekoliko sati.
Dala mu je ime Omero Lengrini i sahranjen je u Milanu. Bila je Onazisova ljubavnica pa je morala da sakrije rođenje i smrt svog sina. Gubitak deteta i ljubavni problemi su se odrazili i na njenu karijeru pa je publika počela da komentariše da više nema božanski glas koji ju je proslavio.
Odnos s Onazisom, duševna bol koja je pratila burnu ljubav, sve se to odrazilo na njenu karijeru. Marija Kalas sve je više posezala za sredstvima za smirenje i tabletama za spavanje.
Onazis nikada nije hteo da se oženi njome i stalno je maltretirao, međutim posle par meseci zabavljanja večao se sa Džeki Kenedi, što je Mariju ostavilo u šoku. Posle godinu dana njegovog braka obnovili su romansu, ali to je kratko trajalo. Bolovao je od upale pluća. Kada je osetio da mu se bliži kraj, tražio je da mu dođe Marija Kalas. "Ona treba da dođe, supruga treba da mi dođe", govorio je tada. Bliski prijatelji kažu da je Marija Kalas celu noć preležala budna u njegovom bolesničkom krevetu. "Voleo sam te. Ne uvek dobro, ali toliko koliko sam mogao", rekao joj je tada, a ona mu je sve oprostila.
Onazis je preminuo 1975, a Marija se vratila u svoj pariški apartman i živela gotovo životom pustinjaka. Uz sve to, glas joj je popuštao. Psihički problemi, nedijagnostikovana neurološka bolest i gladovanje ostavili su je bez ijednog aduta. Poslednje godine provela je u stanu u Parizu, živeći na alkoholu i tabletama za spavanje, a tamo je i umrla od srčanog udara 1977. godine u 54. godini.
(Kurir.rs/M.F.)
"SRBIJU I NJEN RAZVOJ NE SMEMO DA ZAUSTAVIMO" Oglasio se Vučić i poslao snažnu poruku: "Daću sve od sebe u naredne dve godine..." (VIDEO)