Pratio parove po Beogradu, pa ubijao i zlostavljao devojke na ulici: Zbog njegovih zverstava se tresao Beograd, žrtve bi namamio tužnom pričom

Film "Davitelj protiv davitelja" Slobodana Šijana, od svog pojavljivanja privlači veliku pažnju javnosti. Okarakterisan je kao triler-komedija, a iako je stekao veliku popularnost i proslavio glavnog glumca Taška Načića, sam reditelj je jednom prilikom istakao da su mu zbog njega neka vrata bila zatvorena.

Radnja filma odvija se u Beogradu gde se pojavljuje legenda kriminala, davitelj. Glavni lik Pera Mitić, čiju ulogu tumači Taško Načić, povučeni i dobroćudni cvećar koji ima čudne odnose sa majkom, jedan je od najvećih beogradskih serijskih ubica čije su žrtve devojke koje ne vole i ismejavaju karanfile.

Policijski inspektor Ognjen Strahinjić očajnički pokušava da reši slučaj, a situaciju dodatno komplikuje mladi roker Spiridon Kopicl, koji je u telepatskoj vezi sa daviteljem, i novinarka Sofija Makčić, čijom zaslugom ubistva dolaze u centar pažnje.

Kako je nastao lik Pere Mitića?

Zapravo, inspiracija za njega došla je iz stvarnog života i to iz ličnosti Miodraga Stoleta Trifunovića, čoveka koji je počeo da vrši zločine još kao tinejdžer u periodu pre Drugog svetskog rata.

Bio je poznat po tome što je pratio parove po beogradskim parkovima, onesvešćivao momke, nakon čega je zlostavljao devojke.

Veruje se da je prvi put silovao devojčicu od 12 godina u Merošini kraj Niša, ali se sa majkom brzo preselio u Beograd. Da ubija počeo je pred početak Drugog svetskog rata i tada je po beogradskim parkovima vrebao ljubavne parove. Muškarce je udarao metalnim šipkama, a devojke silovao, pa ubijao.

Prvo beogradsko ubistvo izvršio je 31. januara 1948. oko 21 čas u jednom od nedovršenih paviljona u Cvijićevoj ulici.

Milka K. je imala 33 godine i dvoje dece, a Stole je nesrećnu ženu prvo silovao, pa zadavio. Posle samo tri nedelje silovao je i ubio je Slavicu T. (22), a njeno telo je bacio u Savu.

Žrtvama je pričao tužnu priču o bolesnoj supruzi kojoj je neophodna pomoć. Zanimljivo je bilo da je njega supruga Seka zlostavljala.

Kasnije je, kao građevinski radnik, stanovao u stanu glumca Milivoja Popovića Mavida, od koga je krao delove kostima - periku, brkove, bradu, odela i umetke za popunjavanje obraza i koristio ih za maskiranje, što je činilo njegovu pojavu još stravičnijom.

Trifunović je uhapšen 1948. godine. Iako su ga osumnjičili za više od 10 zločina, uključujući silovanja i pljačke, nikada nije zvanično osuđen, jer je u psihijatrijskoj bolnici odmah po hapšenju izvršio samoubistvo.

Ipak, on nije bio jedini koji je inspirisao lik Pere Mitića. Scenaristi su inspiraciju pronašli i u karakteru Normana Bejtsa iz Hičkokovog filma "Psiho", što je dodatno produbilo složenost njegovog lika.

Dakle, Pera Mitić nije samo fikcionalni lik. On je spoj stvarnog zločinca i filmske inspiracije i zato je uloga koju je maestralno odigrao Taško Načić tako posebna i nezaboravna.

Taško Načić u problemu

Sa svojih 192 centimetra visine, Taško Načić je još od mladosti važio za "džina domaće filmske scene". Strpljivo je radio, svoj talenat usavršavao i trpeo i kada su ga neke značajnije uloge, i pored očiglednih kvaliteta zaobilazile, zbog njegovog fizičkog izgleda.

"Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet", rekao je Taško Načić u jednom od retkih intervjua koje je dao.

Ipak, Taško je bio idealan za lik Pere Mitića. Pored toga, ostvario je 67 maestralnih uloga u pozorišnim predstavama, a deset godina igrao je monodramu "Ne pucaj bre".

Snimio je dvadesetak filmova, debitovao je 1960. godine u "Bolje je umet", a tokom decenija ostao je upaćen i u ostvarenjima na velikom platnu - "Bokseri idu u raj", "Majstor i Margarita", "Čudo neviđeno", "Ćao inspektore", "Nije lako sa muškarcima", "Sabirni centar" i drugi.

(Kurir.rs/I.M.)

 Glumac Tika Stanić otkriva kako se umalo potukao sa jednim kolegom oko uloge: