Sofka Nikolić je prva zvezda stare Jugoslavije: Pevala je u Parizu, praznila džepove muškaraca i živela u luksuzu, pa sve izgubila u sekundi...
Pričaju da je uz njenu pesmu Aleksa Šantić plakao. Poslednje honorare na nju su trošili Nušić i Raša Plaović. U kafanama u kraljevini Jugoslaviji nije se moglo naći mesto kada bi tamo pevala Sofka Nikolić.
Zbog nje su se razvodili brakovi, preduzeća bankrotirala, a njeni nastupi u kafani bili su slušaniji od prenosa fudbalskih utakmica. Sofka Nikolić bila je prva velika muzička zvezda predratne Kraljevine Jugoslavije. Nastupala je širom sveta od pariske "Olimpije“ do beogradske Skadarlije.
Naša najpopularnija pevačica narodne muzike između dva svetska rata slavu je stekla čarobnim glasom i pesmama, ali i lepotom.
Kafane, restorani i hoteli u kojima je Sofka pevala sa orekstrom svog supruga Paje Nikolića bili su prepuni. Svi su želeli da čuju i vide čuvenu pevačicu, koja je u svakom pogledu bila ispred svog vremena!
"Bilo je popularnih pevačica i pre Prvog i Drugog svetskog rata, ali niko nije stekao slavu kao Sofka", kaže Saša Spasojević, koji je napisao biografiju o slavnoj pevačici "Sofka dert i suze kraljice narodne muzike" i već godinama beleži njen život i izučava našu predratnu muziku, prenele su "Novosti".
Mada su je mnogi smatrali kraljicom sevdaha, ona to nije bila, jer je samo jedan deo umetničkog rada posvetila sevdalinkama. Sofkin repertoar činile su pesme iz Vranja, beogradska komponovana muzika i numere naših poznatih kompozitora. Sofka je na vrhuncu karijere bila od 1927. do 1936. godine.
Rođena je 1906. u Tabaniću kod Šapca i potiče iz muzičke porodice. Posle Prvog svetskog rata još kao devojčica počinje da peva u Mačvi, zatim odlazi u Zvornik, gde počinje profesionalnu karijeru i nastupa širom Bosne i Hercegovine. Sve do 1929. kada dolazi u Beograd i upoznaje mladog muzičara i budućeg supruga Paju Nikolića. Za 17 meseci Sofka je snimila 55 ploča, prvu pre 90 godina, 27. novembra 1927, u Muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu, gde na vrhuncu predratne diskografije dolaze predstavnici američke izdavačke kuće "His master's voice".
Snimila je tada 16 pesama, a prva je bila "Svu noć mlada". Veliku slavu stekla je numerama "Cojle Manojle", "Ali paša" i "Kolika je Jahorina planina". Početkom 1928. godine njene ploče su se pojavile na tržištu i prodavale u velikim tiražima, a pesme postale hitovi. Na njenim nastupima u kafanama i restoranima nije bilo slobodnog mesta. Bol, tuga i patnja lakše su se podneli uz Sofkine pesme, a ugledni ugostitelji su se utrkivali da je angažuju. Bila je jedina pevačica u Kraljevini Jugoslaviji koja je imala velike turneje. Štampa je naširoko pratila njenu karijeru, ali i privatni život.
"Do tada su kafanske pevačice smatrane običnim pevaljkama, a Sofka je svojim pevanjem i pojavom svemu dala određeni nivo", priča Spasojević.
Neko vreme živela je u Krunskoj ulici u Beogradu, u vili sa skupocenim nameštajem, a imala je i kućne pomoćnice. Oblačila se izuzetno moderno za svoje vreme. Kada je Radio Beograd počeo da radi u martu 1929, Sofka je imala angažman u Zagrebu gde ju je čula čuvena pevačica i plesačica Džozefina Beker na prvom gostovanju u Jugoslaviji. Pre nastupa u Zagrebu, vratila se iz Pariza, gde je snimila rekordnih 20 ploča, sa po dve pesme.
"Za 40 pesama dobila je 40.000 dinara, i to su bile ogromne pare", priča Spasojević.
Pričaju da je uz njenu pesmu Aleksa Šantić plakao. Poslednje honorare na nju su trošili Nušić i Raša Plaović. U kafanama u kraljevini Jugoslaviji nije se moglo naći mesto kada bi tamo pevala Sofka Nikolić.
Dolazili su muzikolozi i novinari iz Rusije, Amerike i Holandije kako bi slušali Sofku i pisali o njoj. Cena njenih angažmana nije bila mala, bila je plaćena kao vrhunski operski pevači, čak i više. Ljudi su je kitili novčanicama na nastupima. Imala je ponudu iz Nemačke da snimi film. Često je pobeđivala na takmičenjima u sevdalinkama, kao i u kafanskim dvobojima sa tada najboljim pevačicama. Posle koncerta u Novom Sadu 1933, kod poznatog gostioničara Maneta Bubnja, tadašnja štampa je zabeležila:
"Unela je zavist i nemir čak i kod mnogih gostioničara. Niko ne može da oprosti Sofki i njenoj pesmi, jer svi gosti idu tamo gde ona peva".
Za Sofku je Sve krenulo nizbrdo kada joj je umrla ćerka 1936. godine. Tu tragediju nikad nije prebolela, a i sama je isticala da joj je to uništilo život. Tada se povlači u Bijeljinu gde joj je živela majka.
Početkom šeste decenije prošlog veka se vraća u Beograd gde je nastupala u kafanama, ali to je bila samo bleda senka one stare zvezde. Umrla je u staračkom domu u Banji Koviljači 1982. godine, a jedan sokak u Bijeljini nosi njeno ime.
(Kurir.rs/ M.F.)
Jugoslavija na Evroviziji:
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti