Gordana Kuić: Volela bih da Spilberg snimi film po mom romanu

Čitaju je na svim kontinentima.
Beležeći živote svoje majke i njenih sestara, Gordana Kuić nije ni slutila da će iz toga nastati roman „Miris kiše na Balkanu“, koji će joj doneti slavu i koji će biti preveden na mnoge strane jezike. Trenutno ima devet objavljenih knjiga i u svaku je utkala deo svojih predaka ili sebe same. U razgovoru za Kurir jedna od najtiražnijih domaćih autora priča o svom novom romanu, neostvarenim željama, kao i školskim danima provedenim u društvu voditeljke Mire Adanje Polak.

- Izuzetno sam radosna zbog pisma koje sam nedavno dobila iz Španije. Velika izdavačka kuća zainteresovana je za prevode mojih knjiga. Imali su priliku da pročitaju „Miris kiše na Balkanu“ na francuskom jeziku i odlučili su da kontaktiraju sa mnom. Veoma sam skeptična kad su prevodi u pitanju jer oni mogu da i dobar roman učine lošim i obrnuto. Objasnili su mi da je prevodilac mlad čovek i da nemam razloga za strah. Njegov otac je čuveni španski pisac Galjardi, a majka Srpkinja. Imaće konsultanta s obe strane.

Kada čitaoci mogu da očekuju vašu jubilarnu desetu knjigu?
- Nisam počela da pišem, jer, po rečima Tomasa Mana, „pisac je osoba kojoj je pisanje mnogo teže nego drugima“, te zbog toga još razmišljam o temi za svoj deseti roman.

Da li mislite da ste kroz svoja dela uspešno prikazali patnje jevrejskog naroda i učinili da nam postane bliskiji?
- U romanima se nisam doticala Holokausta, teme najvećeg stradanja u zabeleženoj istoriji. A patnja je opšta i ona obuhvata sve narode koji se prepliću s mojim junacima, koji jesu španski Jevreji, ali su okruženi raznim drugim narodima među kojima žive, te moja priča uključuje i zle sudbine Srba, Dubrovčana, Italijana, Bosanaca, a pogotovo raznih prevera što u katolicizam što u islam.

Postoji ideja da se ekranizuje još jedan vaš roman. O kom delu je reč i kada možemo da očekujemo novu seriju?
- Svojevremeno sam dobila ponudu da se ekranizuje „Smiraj dana na Balkanu“, ali je nisam prihvatila. Prošlo je nekoliko godina od tada, pa ako mi se opet obrate, verovatno ću prihvatiti. Ono o čemu sanjam, a snovi su uglavnom neostvarivi, jeste da se u velikoj stranoj produkciji snimi film po „Legendi o Luni Levi“, čija radnja se odvija od Španije XV veka do Otomanskog carstva i Dubrovačke republike. Gledala sam „Sulejmana Veličanstvenog“ i to bi Turci mogli da snimaju. Trenutno se roman prevodi na engleski jezik. Kad dobijem prevod, ima da šaljem tekst svim znanim i neznanim ljudima. Možda se neko zainteresuje. Film bi mogao da radi Džordž Lukas ili Stiven Spilberg, ili njih dvojica zajedno, ne bih imala ništa protiv.